Marko Aurelije bio je car Rima tokom 2. veka nove ere, poslednji u nizu pet careva, poznat po vladavini autoriteta, humanosti i kompetencije. Tokom njegovog vladanja, Rimsko Carstvo suočilo se sa teškom pandemijom u obliku Antoninske kuge koja je izbila 165. godine i desetkovala populaciju Rimskog Carstva, uzrokujući smrt pet miliona ljudi. Umesto da brine, paniči ili beži kao drugi imućni zvaničnici, Aurelije je zagovarao miran racionalizam i održao Rim na okupu.

Donosio je zakone koji subvencioniraju troškove sahrana kako bi se sprečilo nagomilavanje tela na ulicama. Kada je vojska imala nedostatak regruta, regrutovao je gladijatore. Kada vojska nije mogla da plati troškove novih vojnika potrebnih da zamene umrle, prodavao je svoje carsko imanje kako bi finansirao napore. Umesto da brine, bio je sposoban da prepozna problem, reši ga, pa zatim vidi drugi problem i reši i taj, bez da popusti panici.

Tokom svoje vladavine, Aurelije je našao vreme da napiše niz autobiografskih spisa, poznatih kao Meditacije, koji se danas svrstani među najveća dela filozofije.

#1 Život je jednostavno ponavljanje istorije – briga je besmislena

“Bez obzira šta se dogodi, imajte na umu: To je ista stara stvar, od jednog kraja sveta do drugog. To ispunjava istorijske knjige, staru i modernu, gradove i kuće takođe. Ništa novo uopšte.”

Ako se brinete zbog gubitka posla, gubitka novca i odlaska partnera, milioni drugih su prošli kroz iste probleme o kojima se brinete. To znači da mi doživljavamo isti obrazac života iznova i iznova, samo u različitim oblicima i sa različitim likovima. On nam govori da se sve što se dešava danas već dogodilo ranije. Ako svet danas prolazi kroz krize, svet je takođe prolazio kroz slične krize kao što su ratovi, crna smrt, SARS, španski grip… Ali prema Aureliju, to je samo život koji manifestuje iste obrasce. Sve je prolazno i ništa nije zaista novo. Zašto se onda toliko brinemo kada je to samo ponavljanje života iznova i iznova?

Briga je ono što se događa kada vaš um zadržava negativne misli, neizvesne ishode ili stvari koje mogu poći naopako.

Kada razmišljamo o neizvesnoj ili neprijatnoj situaciji – kao što je nemogućnost plaćanja kirije ili loše rezultate na ispitu – naši mozgovi postaju stimulisani. Kada brinemo, smiruje naše mozgove i takođe nas verovatno navodi na rešavanje problema ili preduzimanje akcije. Na neki način, briga je način na koji vaš mozak obrađuje probleme kako bi vas zaštitio. Međutim, preterana briga je štetna za emocionalno i fizičko zdravlje. Moramo razumeti da se sve što nas brine zapravo već dogodilo. Ono što sada deluje neugodno i zastrašujuće, sutra će postati staro i poznato. Dakle, umesto što se previše brinete, pokušajte da ostanete smireni, jer mi ljudi smo prilagodljiva bića i imamo jedinstvenu sposobnost da se menjamo u skladu sa neprestanim promenama obrasca života.

#2 Šta drugi misle o meni

“Nikada me ne prestaje iznenađivati: svi mi volimo sebe više nego druge, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.” Živimo u veoma bučnom svetu, a naše misli su konstantno pod uticajem različitih šumova koji dolaze od drugih ljudi, u obliku njihovih sudova i mišljenja, a koje, pak, donose odluke na osnovu straha i pohlepe. Ponekad buka drugih ljudi ima ogroman uticaj na izazivanje naših strahova i čini nas anksioznim u vezi nas samih i problema koje možemo da imamo u budućnosti. Zauzvrat, trošimo previše pažnje na te ljude i puno vremena i truda provodimo brinući se o tome šta misle o nama.

Evo primera: Brinemo se zbog gubitka posla često zato što, zbog sveta u kojem živimo, više brinemo o tome šta drugi ljudi, poput prijatelja i porodice, misle o nama nego što se koncentrišemo na načine kako bismo mogli da poboljšamo svoje okolnosti. To je zbog naše prirodne želje da budemo voljeni od strane svih. Stalno tražimo njihovu odobravajuću reakciju, a da ne shvatamo koliko ova potreba za udobnošću kod drugih narušava naše samopouzdanje i doprinosi našoj zabrinutosti.

Što više želimo odobravanje drugih, to više postajemo robovi drugih.

Drevni stoici su bili korak ispred svog vremena kada je u pitanju nedopuštanje da ih utiču mišljenja drugih. Ukazivali su na to da mi ne kontrolišemo mišljenje drugih i da su stvari koje ne kontrolišemo neregularne i što više cenimo stvari koje su van naše kontrole, manje kontrole ćemo imati.

Istina je da ma koliko se trudili, nikada ne možemo zadovoljiti 100% drugih ljudi. Bez obzira koliko se trudimo, uvek će biti ljudi koji će vas mrzeti, biti ljubomorni na vas, suditi vam, mrzeti vas, odbijati vas i tako dalje. Previše brinemo o tim ljudima i brinemo o lošim stvarima koje će nam reći ako uradimo nešto što nije po njihovom izboru. Postoji mnogo mogućih razloga zašto govore ono što govore i zašto misle ono što misle. To može biti neznanje, frustracija, ljubomora, ali oni nam možda govore o nečemu što zaista nedostaje.

Ako je to slučaj, ispravite to, ali brinuti se zbog ostalih je gubljenje energije. Brinuti se o tome šta oni kažu ili misle o vama je jednako besmisleno kao brinuti se o vremenu. Njihov glas treba ignorisati.

#3 Najbolje od ovog trenutka

“Podsetite se da vas ne muče budućnost ili ono što je prošlo, već uvek sadašnji trenutak.” Stoicizam svesti se zaista svodi na to da se vidi šta je u vašoj moći u datoj situaciji, da se fokusira na to da se to dobro radi i da se to radi sa ljubaznošću prema drugima. Umesto da se plašite najgoreg mogućeg ishoda u budućnosti, svest znači koncentrisanje na svoj trenutak i iskorišćavanje najboljeg iz njega.

Dakle, ako brinete da će vas partner napustiti, bavljenje time će vas učiniti svesnim problema s kojima se suočavate sa svojim partnerom, tako da možete raditi na njihovom rešavanju i, nadamo se, izbeći najgore. Dok briga vodi do straha i panike, sa svesti, verovatno ćete ući u “zonu” ili “flow”, tako da možete efikasnije završiti svoj rad i kako ćete imati veći osećaj blagostanja, bićete manje pod stresom.

Svest može čak da vas navede da cenite svog partnera i odnos koji delite. Možete početi biti svesni tako što ćete biti svesni svojih navika u ishrani, šetati, izbegavati multitasking na poslu ili meditirati. Počnite sa otprilike 5 do 10 minuta dnevno i radite na tome da povećavate na otprilike 20 minuta ili više. Ideja je da date svom umu odmor od stalne senzorske stimulacije svih vaših aktivnosti i jednostavno mu dozvolite da se prirodno smiri.

Vežbanje svesti pomaže nam da se vratimo u sadašnji trenutak i da ostanemo ukorenjeni.

#4 Možda će sutra biti bolje, ali zašto da ne bude dobro i danas?

“Život je kratak. To je sve što ima da se kaže. Uzmite što možete iz sadašnjosti – promišljeno, pravično.”

Živimo u onome što istraživači nazivaju “Okruženje odloženog povrata”. Većina odluka koje donesete danas neće vam odmah doneti korist. Ako dobro obavite posao danas, dobićete platu za nekoliko nedelja. Ako sada štedite novac, imaćete dovoljno za penziju kasnije. Mnogi aspekti savremenog društva dizajnirani su da odlažu nagrade do nekog trenutka u budućnosti.

Dok se druga bića brinu o trenutnim problemima kao što su izbegavanje predatora ili traženje skloništa od oluje, ljudi takođe brinu o potencijalnim problemima koji ih čekaju u budućnosti.

Nažalost, život u Okruženju odloženog povrata često dovodi do hroničnog stresa i anksioznosti za ljude, jer najnoviji deo našeg mozga, i deo koji je najčešće povezan sa višim razmišljanjem – neokorteks – gotovo se nije razvijao od vremena naših paleolitskih predaka pre oko dvesta hiljada godina, za razliku od našeg društvenog razvoja, koji se samo ubrzava. Dakle, nesklad između našeg starog i novog mozga.

Ključna spoznaja koja čini da ova strategija funkcioniše jeste da se vaša svakodnevna rutina redovno nagrađuje i sprečava da se brinete o budućim neizvesnostima. Drugim rečima, ova strategija se svodi na to da iskoristite što je više moguće od danas, vašeg sada.

#5 Biti ljubazan i dobar prema drugima

Stoici veruju da je svaki trenutak samo nova prilika da se vežba ljubaznost. Kada su kuga i glad zadesile carstvo, tela mrtvih počela su da se gomilaju, i čak i kada su svi najbogatiji ljudi u carstvu pobegli, Marko Aurelije odlučio je ostati u Rimu. Hrabro je stajao i učinio sve što je mogao, pozvao sveštenike svake sekte i lekare svake specijalnosti i obišao carstvo u pokušaju da ga očisti od kuge, koristeći svako sredstvo kako bi ublažio patnju drugih.

Većina nas bi volela da misli o sebi kao ljubaznoj osobi i želi da se obaveže da pomaže društvu, ali često padnemo na to ili ne uspevamo da uradimo ono što smo rekli da ćemo uraditi.

Između svakodnevnog života i preterane brige o tome šta bi moglo ili ne bi moglo da se desi u budućnosti, zaboravljamo svet oko sebe i ljude u njemu koji danas trebaju našu pomoć.

Često ne pokazujemo humanost, jer nemamo dovoljno novca za donaciju. Međutim, postoje načini da budemo ljubazni koji ne uključuju novac. Uvek možete volontirati pri nekom udruženju, upitati bliske ljude treba li im kakva pomoć (naročito će se obradovati oni s malom decom!), pomagati starijim članovima porodice oko kućnih poslova i obaveza… i osetićete se mnogo bolje nego posle bilo kakvog šopinga!

Rezime:

• sve što nas brine zapravo već dogodilo – i proći će
• što više mislimo šta drugi misle, postajemo njihovi robovi
• umesto straha od budućnosti, koncetrišite se na sadašnji trenutak
• previše razmišljanja o budućnosti stvara anksioznost
• budite ljubazni, tada je dobro svima

Na kraju, Marko Aurelije nas podseća da je život kratak i da ne znamo koliko ćemo imati vremena. Zato je važno da iskoristimo sve što možemo iz sadašnjosti – promišljeno, pravično i sa ljubaznošću prema drugima. Naša zabrinutost i briga o budućnosti neće promeniti ishod, ali može nam oduzeti dragoceno vreme koje bismo mogli provesti uživajući u sadašnjem trenutku. Stoga, pokušajte da se manje brinete i više koristite od onoga što imate danas.