I pored viceva koji su godinama vladali u stilu “zatvori-prozor-da-ti-ne-upadne-diploma“ i brojnih skandala koji su poružili svaku ideju akademizma i smislenoti obrazovanja, postoji par stavki zbog kojih je privatni obrazovni sistem već neko vreme počeo da prednjači nad državnim, a evo i zašto.

Prva privatna obrazovna ustanova je vrtić “Stankom bajka”, koji je počeo s radom 1992, da bi godinu dana kasnije i univerzitet “Braća Karić” dobio licencu za rad.

Iako je nekada bilo možda lakše da se dobiju akreditacije, danas recimo postoji Komisija za akreditaciju. Ova komisija propisuje kontrolisane uslove koji se moraju zadovoljiti kako bi nova privatna škola mogla da primi nove i buduće generacije učenika.

Kako se dobijaju licence za privatno obrazovanje?

Sistem obrazovanja je regulisan sa tri zakona. Tu su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o srednjoj školi i Zakon o visokom obrazovanju. Odredbe ovih zakona se odnose i na privatno obrazovanje, a posebne komisije Ministarstva prosvete dodeljuju akreditacije.

Često deluje lakše da univerziteti i fakulteti zadovolje uslove za akreditaciju spram onih za osnovne i srednje škole. Logično, broj istih je samim tim daleko veći. Postoji veliki broj uslova koje osnovne i srednje škole moraju da zadovolje kao što su specijalni kabineti za praktičnu nastavu, sala za fizičko vaspitanje, kuhinja, ambulanta i obezbeđenje.

Svako privatno ili pravno lice može da osnuje obrazovnu ustanovu, ako ima obezbeđena sredstva u visini potrebnih za godinu dana rada, propisani prostor i opremu, zaposlene nastavnike i tehničko-higijenske uslove. Takođe, osnivač ustanove ne može da bude osuđivano lice, kažu u Ministarstvu prosvete.

Diplome koje je izdala privatna srednja skola i diplome koje je izdala državna srednja škola ne tretiraju se drugačije niti se pravi među njima ikakva razlika. Ista je situaciija i prilikom upisa na fakultete, i to bez obzira da li se radi o privatnim ili državnim fakultetima.

Međutim, suštinska razlika između državnih i privatnih osnivnih i srednjih škola, pa i fakulteta je u tome da se đaci odnosno studenti ne tretiraju isto. Radi se o odnosu prema učeniku. U državnim školama odnos prema učenicima je strogo birokratski i tehnički, uz čast retkim izuzecima, dok se individualnost i krojen pristup učeniku zastupa u svim boljim privatnim ustanovama.

Ovo su glavne prednosti privatnog obrazovanja.

Kvalitet nastave

Iako je ranije bilo uvreženo mišljenje da privatne ustanove dopuštaju svim đacima da samo “prođu“, istina je da sve više ulažu pre svega u aktuelne trendove, u moderne materijale, kao i u to da se dovode vrhunski stručnjaci koji će održati predavanja u regularnom toku nastave ili dodatno organizovanim gostujućim predavanjima. Ovo je posebno važno kada su u pitanju privatni fakulteti, jer tu suštinski postoji veća potreba za umrežavanjem i najaktuelnijim znanjem.

Individualni pristup

Privatne škole i fakulteti ulažu vreme i resurse u to da poznaju svakog djaka tako da njegove slabosti i snage adekvatno jačaju i predoče na tržištu rada ili ga pripreme za dalji tok školovanja. Ukazivanje na potencijalne saradnike, projekte i organizacija sama po sebi značajne su u razvojnom periodu mladih, a ovo je nažalost, sem kod retkih entuizijasta, u državnom školstvu prilično zanemareno.

Tehnička opremljenost

Državne škole su prinuđene da ogromne resurse plasiraju na kontrole, na administraciju, na ispunjavanje kvota, nastavnici su ogorčeni i oduzeta im je realna kreativnost i sloboda da se prilagode individualnim zakonitostima određene grupe, a uz to su ponekad i sama odeljenja prevelika ili ne postoji adekvatno uveden, sproveden ili osposobljen ICT pribor za rad.

A kada nema osnovnih uslova za rad, uz generacije takozvanih digital natives, ne treba kriviti decu što su im tabla i kreda dosadne, već sistem koji nezgrapno kaska, prostorije koje se sporo adaptiraju, modernizuju i generalno nesves sa najviših nivoa da plata iako nije merilo, mora biti adekvatna i referentna ulozi koju ljudi koji grade buduće generacije imaju. Da bi uopšte radili ono što mogu-pre svega su im neophodni osnovni uslovi.

Nastavni materijal

Pogledajmo udžbenike koji su se prodali za mafiju izdavača ni taljenje, pa su puni grešaka i neverovatnih primera urušavanja osnovne poruke obrazovanja-akademizma. Kada se u udžbeniku za Bahovu kompoziciju “Air“ nađe prevod “Vazduh“ (na sve nepotreban sasvim), kako da deca sama imaju poverenje u taj isti sistem?

Gde je digitalizacija? Gde su dodatni materijali? Gde su veštine za budućnost?

Umrežavanje

Ono što su privatne škole iznad svega shvatile jeste da se gradi mreža saradnika i budućih potencijalnih poslovnih partnera, što je na državnim ustanovama prepušteno slučaju. Preduzetnički duh i ideja o tome da se vreme ulaže u učenje ali i praksu, kao i važnost povezivanja i dodatnih edukacija više je nekako zastupljena u privatnim kontekstima.

Istina je da je državni sistem stabilnošču taj koji okuplje vrhunske stručnjake, ali ponekad su oni iz sfere teorije, a danas realno postoje profesije kojima je teorija značajno manje važna od prakse, te im je neko ko je manje akademik, a više praktičar značajniji za budućnost.

Ipak, bez obzira na sve ovo, kao neko ko je predavao na privatnim univerzitetima, savetujem da se dobro raspitate. Radeći na jednom privatnom univerzitetu, pored mobinga kojem smo bili izloženi, nisam želela da produžim ugovor, jer je javašluk bio previše šokantan za mene. S druge strane kao profesor na Američkom univerzitetu videla sam do koje mere može da se ulaže u studente i koliko je poštovanje procedura i profesora. Takođe na Institutu za strane jezike sam shvatila koja je razlika i između različitih privatnih škola u sferi neformalnog obrazovanja.

Ovo su licencirani privatnici:

VRTIĆI

“Stankom bajka” – Beograd
“Ana” – Beograd

“Fantasi” – Beograd

“Bejbi palas licej” – Beograd

“Više od igre” – Beograd

“Luna” – Beograd

“Lala i lili” – Beograd

OSNOVNE ŠKOLE

Osnovna škola “Savremena”

Osnovna škola “Vladislav Petković Dis”

Osnovna škola “Kreativno pero”

Osnovna škola “Plavi krug”

Osnovna škola “Ruđer Bošković”

Osnovna muzička škola “Amadeus”

Osnovna škola “Bejza”

Deutsche Scule Belgrad – Nemačka osnovna škola u Beogradu

SREDNJE ŠKOLE

Opšta gimnazija “Milutin Milanković” – Beograd

Prva srpska košarkaša gimnazija – Železnik

Prva privatna ekonomska trgovinska škola – Srbobran

Gimnazija “Crnjanski” – Beograd

Železničko-industrijska škola – Smederevo

Prva privatna ugostiteljsko-turistička škola – Beograd

Ekonomska škola – Novi Beograd

Gimnazija “Ruđer Bošković” – Beograd

Škola opšteg zdravlja i lepote “Milutin Milanković” – Beograd

Škola za esteteiku, stil i kulturu tela – Beograd

UNIVERZITETI I FAKULTETI

MEF – Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije

Fakultet savremenih umetnosti

Visoka škola modernog biznisa – Osnovne akademske i master studije

Fakultet za projektni i inovacioni menadžment

Akademija lepih umetnosti

Akademija umetnosti

Beogradska bankarska akademija

Fakultet digitalnih umetnosti

Fakultet informacionih tehnologija – Metropolitan univerzitet

Fakultet informacionih tehnologija – Alfa univerzitet

Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost

Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine

Fakultet za ekonomiju i političke nauke

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA

Fakultet za evropski biznis i marketing

Fakultet za graditeljski menadžment

Fakultet za informatiku i računarstvo

Fakultet za inženjerski internacionalni menadžment

Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu

Fakultet za kompjuterske nauke

Fakultet za kulturu i medije

Fakultet za medije i komunikacije – FMK

Tehnički fakultet

Fakultet za menadžment FM

Fakultet za menadžment u sportu

Fakultet za menadžment nekretnina

Fakultet za međunarodnu ekonomiju

Fakultet za poslovne studije

Fakultet za poslovne studije i pravo

Fakultet za preduzetnički biznis

Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura

Fakultet za strateški i operativni menadžment

Fakultet za sport

Fakultet za strane jezike

Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment

Fakultet za trgovinu i bankarstvo

Fakultet za umetnost i dizajn

NOVA akademija umetnosti

Poslovni fakultet

Pravni fakultet

Računarski fakultet

SAE Institut