Jednog jesenjeg jutra pre koju godinu, probudila sam se sva unezverena u Kikindi. Prespavala sam nekoliko alarma, već je trebalo da sam doručkovala, završila neke poslovne obaveze i na putu za Beograd, ali ne. Evo me u 10 sati u krevetu, ležim tu kao neka krava. A obećala sam juče da će ono oko sajta biti gotovo.

Digitalna bezbednost je suštinski zaštita od svih rizika koji vrebaju dok koristimo informaciono-komunikacione tehnologije.

Kada je to intima postala valuta? U vremenu u kojem su tabloidi preplavljeni naslovima kojima nije mesto ni na kamiondžijskim šajbama, ko je to dopustio da lažne, izveštačene, senzacionalističke i ogavne stvari postanu toliko eksponirane, pa i merilo?

U autorskom tekstu "O licemerju" koji je objavio na svom blogu (vladikagrigorije.info), Episkop diseldorfsko-nemački Grigorije istakao je da je "licemerje duhovni kukavičluk", te da "lažljiva usta i licemeran život svedoče ljudsku pomračenost" ali i to da je "licemerje greh protiv istine i iskrenosti i da se zato uvek skriva iza laži ili poluistina". Autorski tekst Vladike Grigorija prenosimo u celosti:

U prošlom članku smo pričali o tome da nas FUBING (phubbing), zavisnost od interneta, isključuje i udaljava čak i od nas samih.

Koliko mene ovo pitanje muči sve više, kao pedagoga, kao nekoga ko se bavi mrežama, medijima i uopšte raznim aspektima rada sa decom, ali i roditeljima.

Nije kul mučiti se, zar ne? Jadan. Jadna. Vidi. Vuče kese. Ide prevozom. Čeka kusur od par dinara.

Počela sam da se javljam kao hitna pomoć, samo u hitnim slučajevima, jer svest u manjim dozama možda postane dragocena. Jedan takav hitan slučaj javio se u trenutku kada sam jasno videla gde smo krenuli i kako taj put izgleda.

Epske pesme su nekada sadržale junake sa brkovima, topazima i vranim konjima opevane desetercima, dvanaestercima i stihovima svih vrsta. Nekada smo svuda pronalazili metaforiku kroz njihova dela, istorijske događaje i čuvene bitke.