Jedna od reči koji su svi bar jednom u životu probali da izgovore, a niko ne zna šta zapravo znači.

Reci škafiškafnjak?
– Škafišnjafak, a jbt.. Škafnj.. Mrš, jeb’la te reč.

Legenda kaže da je ovu reč koja zapravo ne znači ništa, smislio neki anonimni pijanac. Razlog nije poznat. Verovatno da bi napakostio onima koji nisu baš vešti u izgovoru “teških reči”. A taj izraz zaista ne znači ništa.

– Reci “škafiškafnjak”!
– Škafiššškašnjak

Možete li to da izgovorite? Poslužiće vam kao logopedska vežba, a eventualno je možete ubrojati na sopstvenu listu beskorisnih talenata koje svi posedujemo, na ovaj ili na onaj način.

Lomljenje jezika je dakle posebna disciplina.

Inače, naš jezik je prepun reči koje suštinski ne znače ništa, ili vuku korene iz daleke istorije, pa se njihovo značenje izgubilo.

Pogledajmo običnu uzrečicu “bre” – da li iko zna kada i kako je nastala? Šta uopšte znači “bre”? Nekada ništa, nekada je govorimo u šali, a ume i da bude pretnja. Jesi čuo bre?

Ili na primer, naša čuvena reč “oguglati”, kako je nastala i da li se ikako može povezati s najvećim pretraživačem, Guglom?

Postoji čitava teorija oko psovki, pa se danas stručnjaci žustro sukobljavaju kako je nastala osnova svih psovki, ona reč na “j”.

Neke reči su, kao pomenuti škafiškafnjak su nastale očigledno iz zezanja i nikada očigledno nećemo saznati da li i šta znače.