Nije ni čudo zašto je Netflixov šou “The ultimatum” doživeo toliku popularnost – koliko parova poznaješ koji su godinama na klackalici, a jedna strana je u čekanju i iščekivanju?
Pomenuti šou, uz slogan “marry or move on” prikazuje parove koji se nalaze pred odlukom da li će se venčavati ili rastajati. No, kada govorimo o ultimatumima, pored teme braka, postoji još toliko situacija koje nas teraju pred svršen čin.
Da li je u redu postaviti partneru ultimatum?
Kurt Smit, terapeut iz Kalifornije, smatra da je ultimatum prejak koncept i da stvari ne treba posmatrati tako, već kao postavljanje granica. Suštinski je u pitanju ista stvar, samo što umesto “ako ne prestaneš s kladionicom, ostaviću te”, to možeš izvesti dosta suptilnije i uljudnije.
Sama reč ultimatum asocira na pretnju, rat i da ti neko ne daje puno izbora i prostora. Uostalom, pomisli da tebe neko stavlja pred ultimatum, sigurno nije prijatan osećaj, a teško da ćete naći rešenje koje je prihvatljivo za oboje. (Jako često, čin ultimatuma podstakne potpuno suprotne reakcije, te rezultat bude poražavajući.)
Stoga da, u redu je postaviti ultimatum – ako vaša veza već neko vreme ne funkcioniše i potrebno ti je da znaš na čemu si – samo ga nećemo zvati tako, već kao što rekosmo, postavljanje granica.
Samo hladne glave
Ako osećaš nervozu, strah, bes, nisi “svoje pameti”, nije pravo vreme za razgovor. Isto važi i za partnera, potrebno je da i druga strana bude “u svom elementu”. Ponašanje iz afekta, vođeno negativnim emocijama samo će pogoršati stvar i udaljiti vas još više.
Nemoj ni previše da se “spremaš” za razgovor, smišljaš unapred rečenice i šta ćeš reći ako ti on kaže sledeće… u životu se stvari obično ne odigravaju po našim izmišljenim scenarijima.
Takođe, verovatno nećete postići konsenzus iz prvog puta, verovatno ćeš naići na opiranje; stoga nemoj nastupati previše oštro, bitno, teatralno. Znaj da će biti još razgovora i pregovora na tu temu.
Jako je bitno da ne izgubiš strpljenje i padneš u afekat, ili još gore, razljutiš drugu stranu, stoga evo saveta kako da držiš komunikaciju pod kontrolom:
- nemoj da napadaš partnera prebacujući odgovornost, optužujući, jer ćeš postići kontraefekat.
“Da misliš sa mnom ozbiljno i da ti je stalo do mene, već bismo živeli zajedno. Verovatno se to nije desilo jer radiš ko zna šta dok nisam tu”, transformiši u: “Osećam da mi je potrebna neka potvrda, jer se tako osećam sigurnije povodom nas. Volela bih da znam da ću izgraditi život s tobom; a da se ne plašim da ćemo se rastati sledeći put kad se oko nečega ne slažemo. Ne želim da budem na tankom ledu.”
Nemoj da se držiš konkretno onoga što te muči – već razgovaraj o svojim osećanjima, kako (ne)ponašanje partnera utiče na tebe.
- nemoj da pretiš, daj izbor, jer pretnja nikako ne može izaći na dobro. Pretnja ostavljanjem ili osvetom, apsolutno ne sme biti solucija, a može izazvati još veći razdor između vas. Umesto toga, predoči partneru solucije: “Shodno svemu ovome, preda mnom su dva puta. Ili ću biti u odnosu u kom se uvažavaju moje želje i stavovi, ili… ću morati da napravim prostor za nekog u mom životu s kim ću imati dogovor.”
Nipošto nemoj nametati partneru koje rešenje će odabrati – ta odluka je na njemu.
- budi spremna/spreman na “ne” kao odgovor i to je sasvim u redu, ako želiš da budeš načisto na čemu ste. Jedino gore od života u neznanju i neizvesnosti su lažna obećanja, tako da je partnerovo odbijanje tvog “ultimatuma” svakako bolna, ali istovremeno otrežnjujuća činjenica. Na tebi je da je prihvatiš.
Nekada druga strana ne želi isto što i mi – i to se mora prihvatiti.
Ne poteži ultimatum za bilo koju glupost
Postavljanje ultimatuma ima smisla samo kada su u pitanju krucijalne stvari, od kojih zavisi priroda vašeg odnosa. To su, kao što smo naveli, zajednički život, brak, zatim loše navike partnera koje utiču na oboje, nepoštovanje, varanje… i da, to su stvari koje definitivno treba isterati na čistac.
No kada su u pitanju sitne stvari koje te nerviraju, postavljanje ultimatuma je u tom slučaju čisto uslovljavanje i manipulacija.
Ne možeš dirigovati nečije ponašanje.
U krajnjem slučaju, ispašćeš potpuno nezrela osoba nerazvijene emocionalne inteligencije.
Kada razgovaraš i pregovaraš s partnerom, nije poenta da se on/a ponaša onako kako ti očekuješ, već da napravite odnos podjednako prijatan za oboje.
Uopšte nije bitno šta činiš za neku osobu, već kako se ona pored tebe oseća!
