fbpx
Naslovna » Karijera i biznis » “Fali ti jedan papir”: Kako da ne dobijete nervni slom od birokratije

“Fali ti jedan papir”: Kako da ne dobijete nervni slom od birokratije

Spremite se. Šta god da tražite ili vam je potrebno. Ne jer će vam obavezno biti neophodna ogromna količina vremena i papirologije, nego što zapravo nikad niste sigurni koliko za šta treba. I naravno – koji je to famozni FT1P momenat.

Dopunjeno: 28. 11. 2023.

Max Weber, sociolog, proučavao je organizaciju društva sa stanovišta vlasti, moći, funkcionisanja i racionalnosti. Ovde je uloga činovnika esencijalna. Moramo pre svega razumeti da radnici na šalterima nisu krivi, niti su oni vinovnici naših muka i gubljenja vremena po raznim institucijama.

Razumimo šta znači biti činovnik i šta je zapravo birokratski aparat

  1. Lično su slobodni i pokoravaju se samo objektivnim službenim dužnostima;
  2. Postavljaju se (ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerarhiji u službi;
  3. Imaju strogo određene kompetencije u službi, na osnovu ugovora i slobodnog izbora prema stručnim kvalifikacijama koje se proveravaju ispitima i dokazuju diplomom;
  4. Nepristrasno primenjuju autoritet koji im je dodeljen od strane bezličnog poretka, i na osnovu doslednog izvršenja tih službenih zadataka po pravilima službe određuje se njihov uspeh;
  5. Dobijaju utvrđene plate u novcu, većinom sa pravom na penziju;
  6. Činovnici se odnose prema službi kao prema svom jedinom ili glavnom zanimanju;
  7. Vide mogućnost za napredovanje i karijeru;
  8. U svom radu su potpuno odvojeni od vlasništva nad službenim sredstvima;
  9. Podvrgnuti su jedinstvenoj strogoj disciplini i kontroli u vršenju službe

[bs-quote quote=”Birokratske organizacije karakterišu specijalizacija, racionalnost, profesionalizam, depersonalizacija službe, autonomija u nadležnosti službe, stalnost službe, rast i širenje birokratskog aparata.
Dakle ovde nema mesta nekoj kreativnosti ili slobodi. Ovo je udoban i relativno istovetan posao u sistemu koji je inertan, teško se menja i sporo uvodi inovacije. Tome smo dakle svi svedoci. (izvor: FON)” style=”default” align=”center”][/bs-quote]

Apsurdi birokratije

Oh, da treba vam izvod iz matične knjige rođenih, original, za mnoge stvari. Možda se promenilo činjenično stanje, tojest, vaš JEDINSTVENI broj građana ili mesto rođenja. Možda je i dalje teško umrežiti se. Ali činjenica je da je ovo dokument broj jedan koji treba da imate kod sebe. Neretko, naravno, ne stariji od šest meseci.

A stvar se dodatno komplikuje kada vam je neophodan konkretan prevod dokumenta. Treba li vam overen ili ne? Original ili ne? Tada su tu uglavnom sudski tumači i prevodilačke agencije. Preporučujemo da prilikom donošenja dokumenata na prevod, naglasite način overavanja i svrhu za koju se izdaje prevod jer sudski tumač garantuje za istinitost prevoda dok ostali zahtevi nisu u njegovoj nadležnosti. Svaka institucija ima svoje zahteve po pitanju overe i povezivanja dokumenata, pa stoga savetujemo klijente da se prethodno raspitaju da li je uz prevod potrebno uvezati original ili kopiju, kao i da li je overa apostilom potrebna na originalima ili na prevodu.

Pravda je spora ali dosežna… nadamo se

Povremeno postoje i neki solidni primeri kako je uz volju nadležnih, ipak moguće olakšati život građanima.

Primena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, osim novčane pomoći, rešava i problem birokratije. Ukupno 86 papira, koliko je poslodavac morao da pribavi i dostavi državi kako bi zaposlena ostvarila pravo na porodiljsku nadoknadu, sad se pribavlja elektronski, a umesto poslodavca, to radi resorno ministarstvo o trošku budžeta! Prve porodiljske nadoknade ostvarene na taj način biće isplaćene u avgustu.

– Novi zakon, koji se primenjuje od 1. jula, rešava poslodavce isplate plata porodiljama, ali i papirologije. Naime, sada država direktno iz fonda isplaćuje zarade porodiljama, a svu potrebnu dokumentaciju nabavlja preko sistema “elektronskog zupa“ na osnovu zahteva iz lokalne filijale fonda obaveznog socijalnog osiguranja.

Po novom zakonu bi porodilja trebalo da dobije rešenje o otvorenom porodiljskom bolovanju, a onda se sa tim rešenjem podnosi zahtev državi kako bi preuzela finansiranje njene plate.

Čuven je slučaj od pre par godina Beograđanke Marije Janković koja je, kada je saznala da je ostala u drugom stanju, počela je da skuplja papire kako bi dobila jednokratnu pomoć. Od trenutka kada je saznala da je trudna pa sve do trećeg meseca detetovog života sakupila je čak 52 različita administrativna i medicinska dokumenta kako bi pokazala da borba s birokratijom počinje i pre detetovog rođenja. Kada je završila sa birokratijom i skupila sva dokumenta slikala je svoju bebu među gomilom papira i pobedila na foto konkursu.

Uticaj birokratije na privredu

Jedan od dobrih primera da obimna birokratija može negativno da utiče na privredu je studija američke „small business“ administracije pre šest godina, kada je procenjeno da su troškovi regulative 1,75 biliona dolara, što predstavlja više od 11 odsto američkog BDP-a za 2011. godinu. Imajući u vidu da su, prema izveštaju Svetske banke za 2017.godinu, SAD rangirane na osmoj poziciji, a Srbija tek na 47. mestu po lakoći poslovanja, mogli bismo zaključiti da bi slična analiza u Srbiji pokazala da srpsku privredu birokratija košta i više od 11% BDP-ija, odnosno i više od 3,8 milijardi evra.

Iako je Srbija učinila mnogo u poslednjih nekoliko godina da značajno napreduje na lestvici lakoće poslovanja Svetske banke, i to od 92. mesta u 2012. godini do 47. lane, svakako da bi insistiranje na reformama i na deregulaciji mogli svrstati Srbiju među top 30 zemalja i dugoročno stvoriti uslove za još jači, održivi rast i razvoj, posebno zato što se možemo osloniti na već uspostavljenu makroekonomsku stabilnost.

Glavne prepreke koje koče investicije, produktivnost i mobilnost ljudskih resursa na putu ka bržem privrednom rastu moraju biti uklonjene, kako bi stopa rasta bila viša od 3–4 odsto na godišnjem nivou.

U prvom redu, to se odnosi na administraciju i regulativu koji bi trebalo da budu racionalni (efikasni) i transparentni. Propisi koji štite potrošača, radnika, ali i životnu sredinu moraju postojati i biti međusobno usaglašeni. Prikupljanje, obrada i podnošenje dokumenata privrednicima oduzima vreme koje bi mogli racionalnije da koriste kao resurs usmeren na proizvodnju. Primera radi, ovo je bio jedan od glavnih faktora za Bregzit, jer su Britanci, između ostalog, među glavnim argumentima za izlazak iz EU zapravo prepoznali napuštanje stega evropske birokratije,na šta se istovremeno žale i sami gradjani EU.

(Izvor: Dragoslav Veličković, Šef Službe za makroekonomska istraživanja, Societe Generale Srbija)

Osnivanje preduzetničke radnje

Najčešće pitanje i dileme donosi postupak osnivanja preduzetničke radnje. Postupak registracije pokreće se podnošenjem Agenciji uredno popunjene jedinstvene registracione prijave osnivanja preduzetnika i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika.

Registracionu prijavu podnosi:

  • osnivač –  preduzetnik
  • punomoćnik sa priloženim pismenim punomoćjem, potpisanim od strane osnivača – preduzetnika i overenim od strane nadležnog organa (opštine ili suda). Ako osnivač – preduzetnik da svoje punomoćje advokatu, ono ne mora biti overeno u opštini ili sudu.

Prijave se mogu podneti:

  • lično u sedištu APR u Beogradu
  • organizacionim jedinicama APR
  • u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum (ako se registraciona prijava podnosi u opštini, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji)
  • preporučenom poštom (ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji).

Registracione prijave se mogu preuzeti u Agenciji, organizacionim jedinicama APR i opštinskim kancelarijama uz dokaz o uplati naknade u iznosu od 120,00 dinara (shodno Odluci o naknadama za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru registra privrednih subjekata i Registra javnih glasila) ili besplatno preuzeti (download) sa Internet strane Agencije.

Dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata

Za dobijanje izvoda iz Registra u Agenciji za privredne registre potrebno je podneti:

  • popunjen zahtev za izvod (može se preuzeti u Agenciji uz dokaz o uplati naknade u iznosu  od 120,00 dinara ili preuzeti iz odeljka Preduzetnici-Obrasci)
  • dokaz o uplati naknade u iznosu od 600,00 dinara na račun Agencije.

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji.

Rešenja i zaključke preduzetnika može preuzeti:

  • fizičko lice koje preduzetnik ovlasti i za koga je dostavljeno punomoćje overeno pred nadležnim organom (sud ili opština)
  • advokat koga osnivač ovlasti (u tom slučaju punomoćje ne mora biti overeno pred nadležnim organom – sud ili opština)
  • članovi porodičnog domaćinstva (roditelji, bračni drug i deca) uz punomoćje koje mora biti snabdeveno potpisom preduzetnika i pečatom radnje, kao i uz fotokopiju lične karte iz koje se jasno vidi da preduzetnik i član porodičnog domaćinstva stanuju na istoj adresi
  • poslovođa čija su ovlašćenja upisana u Registar Agencije za privredne registre.

Dakle, šta činiti?

Spakujte se, dobro raspitajte, i srećno! I budite spremni da vas ništa ne iznenadi, samo se pobrinite da odvojite dovoljno vremena i ne žurite.

Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Podeli tekst:
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

  1. Janko says:

    Eh, da samo fali jedan papir. Uvek fali milion papira… Buduci da sam direktor jedne firme koja snabdeva jedan lanac kockarnica i malo je to sad tesko opisivo sta mi to treba da uradimo zajedno da bi zavrsili taj proces jednom mesecno. To se stalno desava. E sad, citam da se sve vise kazina otvara, e sad mozete misliti da imamo jos klijenata koliko bi nam mesecno trebalo vremena da potrosimo na birokratiju ako sad trosimo na sve to toliko vremena…

Moodiranje newsletter

nema spamovanja i gluposti. samo kul stvari. jednom sedmično.

Dopašće vam se još:

(Ne)Zaboravljene boemske legende

Jedan od razloga zašto se odlazak u kafanu pretvorio u kliše je taj, što su mnoge, izvorno boemske pesme prilično…

“Intelektualac” – zapravo samo diplomirani primitivac

Slobodan Jovanović (1869-1958.) je bio naš cenjeni pravnik, istoričar, književnik i političar tadašnje Kraljevine Jugoslavije, čiji je značaj nemerljiv i…

Bonžur bičizzz: A ko će nas “normalne” da zaštiti?

Da nas posmatra neko sa strane, tačno bi pomislio da je Srbija raj za "ugrožene vrste" i "manjine". Ajde čik…

Srpske antologijske face: Ko su zapravo bili Ludi Nasta, Dragička, Radio Mileva…

Otkrivamo ko su zapravo Ludi Milojko, Radio Mileva, Dragička, Ludi Nasta...
MOODIRANJE

© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ