Mnogi žive svoj život stihijski, bez previše plana, namere, odluka. Život ih nosi i snalaze se tu gde se zadese. Najčešće je tu niz osujećujućih uverenja.

“To je tako, ja tu ništa ne mogu.”
“Kod nas sve ide preko veze.”
“Ma šta ima i da pokušavam kad se sve već unapred zna.”

Nema tu mnogo veštine življenja, već iskljućivo preživljavanja.

Sećam se kad sam imala oko 13 godina i kada sam sa mamom uzela jedan veći papir, gomile boja i krenula da pišem. Nisam tada znala, ali to je bio plan mog razvoja, mojih ciljeva, onoga što želim da završim i uradim u narednom periodu. Taj papir je stajao u mojoj sobi uramljen velikim ramom koji sam nasledila od babe, između polica za knjige, na zidu na kom su stajali razni posteri za zid, ukrasni, šaroliki, delovi časopisa, nekih tinejdžerskih momenata devedesetih. Taj prvi poster, plakat, plan bio je deo jedne nove navike koju sam nažalost smetnula sa uma nakon smrti oca. Tada, u realno teškom i traumatičnom momentu, a posebno kao još nezrela ličnost, nisam bila u stanju da se bavim svojim željama i planovima. I tada sam živela upravo tako-stihijski. Život se svodio na niz obaveza i niz zadataka koje je trebalo izvršiti, pomaganje mami, brigu o bratu. Trebalo je puno godina da prođe dok nisam ponovo nakon jednog treninga Manifestinga sa Nevom Rajković ponovo uzela uzde svog života u svoje ruke. Spolja je to možda delovalo sve sasvim solidno, diplome, nagrade, uspesi. Ali suštinski je život vodio mene, a ne ja život. I tada sam krenula to da aktivno menjam. Danas slobodno mogu reći da vladam svojim vremenom, odlukama i reakcijama, živeći zahvalnost, dajući i šireći dobro.
U tome su mi pomogle i brojne veštine koje sam donekle pasivno usvajala, a od tad aktivno radila na njima. Nakon rada na njima, dodatni rad koji je usledio bio je specifičan, konkretan i jasan. Posteri na mom zidu su postali jasne slike koje sam birala da gledam, da u njima uživam, koje su imale mesto u mojoj sadašnjosti i ulepšavale ih. Negde uz njih je tu uvek bio neki vision board, kao i redovni spiskovi rezultata koje želim da postignem. Knjiga “Atomske navike” upravo govori o tom principu malih stvari koje unapređuju kompletnu našu realnost, a one dolaze kad osvestimo to šta nam je zapravo potrebno, nama lično, da budemo srećni.

Koje su to osnovne životne veštine?

Životne veštine koje su uvek dobrodošle bez obzira na to čime se baviš ili šta želiš su podeljene u sledećih pet sektora.

1. Komunikacijske i interpersonalne veštine.
2. Donošenje odluka i rešavanje problema.
3. Kreativno mišljenje i kritičko mišljenje.
4. Samosvest i empatija, koji su dva ključna dela emocionalne inteligencije.
5. Asertivnost i smirenost, ili samokontrola.
6. Otpornost odnosno rezilijentnost

Važno je napomenuti pak da ne postoji konačna lista životnih veština.

Određene veštine mogu biti manje ili više relevantne za tebe u zavisnosti od tvojih životnih okolnosti, tvoje kulture, verovanja, starosti, geografske lokacije, itd. Međutim, 1999. godine Svetska zdravstvena organizacija je identifikovala šest ključnih oblasti životnih veština:

1. Komunikacijske i interpersonalne veštine.

Ovo u širem smislu opisuje veštine potrebne za nastavljanje i rad sa drugim ljudima, a posebno za prenos i primanje poruka bilo u pisanoj ili usmenoj formi.

2. Donošenje odluka i rešavanje problema.

Ovo opisuje veštine potrebne za razumevanje problema, pronalaženje rešenja za njih, samostalno ili sa drugima, a zatim preduzimanje radnji za njihovo rešavanje.

3. Kreativno mišljenje i kritičko mišljenje.

Ovo opisuje sposobnost razmišljanja na različite i neobične načine o problemima i pronalaženja novih rešenja, ili generisanja novih ideja, zajedno sa sposobnošću da se informacije pažljivo procene i razume njihova relevantnost.

4. Samosvest i empatija, koji su dva ključna dela emocionalne inteligencije.

Oni opisuju razumevanje sebe i sposobnost da osećate druge ljude kao da se njihova iskustva dešavaju vama.

5. Asertivnost i smirenost, ili samokontrola.

One opisuju veštine potrebne da se zauzmete za sebe i druge ljude i da ostati miran čak i kada se neko suočitava sa značajnim provokacijama.

6. Otpornost, rezilijentnost i sposobnost da se nosiš sa problemima.

Ovo opisuje sposobnost da se oporavi od neuspeha i tretira ih kao priliku za učenje ili jednostavno iskustvo.

Nisu nam potrebne iste životne veštine tokom različitih životnih faza

Nisu nam potrebne iste veštine tokom životnih faza. Takođe je tačno da će različite životne veštine biti manje ili više relevantne u različitim periodima vašeg života. Na primer:

Kada ste u školi ili na univerzitetu, biće vam potrebne veštine učenja. To može da podrazumeva razumevanje toga kako da se organizujete za učenje, istraživanje, pa čak i pisanje disertacije ili teze. Ovo nisu veštine koje će svima trebati, ali veštine pisanja će verovatno biti korisne u različitim karijerama i poslovima.

Kada kupujete nekretninu, možda ćete morati da koristite veštine pregovaranja, a svakako će vam trebati dosta strpljenja i dobre volje. Ove veštine će takođe verovatno biti visoko na vašoj listi „osnovnih životnih veština“ ako imate decu.

Moraćete da poradite na svojim veštinama vezanim za poslovne kapacitete da biste dobili željeni posao, a takođe ćete morati da razmislite o tome kako se prijavljujete za posao i kako ćete se snaći na intervjuu.

Kada imate posao, možda ćete morati da razvijete liderske veštine, posebno ako treba da vodite timove ili grupe.

Kada osnujete porodicu, biće vam potrebne roditeljske veštine. Možda ćete takođe otkriti da upravljanje vremenom i veštine organizovanja postaju mnogo važnije.

Koja je to najvažnija životna veština?

U moru korisnih i važnih veština za optimalno funkcionisanje u životu, možda najvažnija životna veština je sposobnost i volja za učenjem. Danas se učenje odvija konstantno, pasivno i aktivno, hteli mi to ili ne, kontinuirano i diverzifikovano. Odavno nije dovoljno završiti školu i smatrati da su sve potrebne veštine za dalji rad i razvoj tu. U najmanju ruku tu su tehnički i tehnološki napredak koji donosi promene ne samo u domenu opreme i stvari koje koristimo, već i kompleksnosti i dometa u tome kako ih koristimo.

Učeći nove veštine, povećavamo naše razumevanje sveta oko nas i opremamo se alatima koji su nam potrebni da živimo produktivniji i ispunjeniji život, pronalazeći načine da se nosimo sa izazovima koje nam život neizbežno postavlja.

Većina ljudi povezuje učenje sa formalnim obrazovanjem, ali učenje može i treba da bude doživotni proces koji poboljšava naše razumevanje sveta i poboljšava kvalitet našeg života.

Zato za početak, ako želite da radite na sebi, od sebe i krenite. Ako ne znate kako i odakle, tu sam za konsultacije i možete pratiti objave i najave seminara Udruženja Lifelong Learning Association u Banja Luci ovde preko kojeg ćemo se upravo baviti ovim temama-kako da unapredite svoj život na konkretan, praktičan i isplativ način usvajajući lične i profesionalne, životne veštine koje brzo i svesno možete da odmah krenete da koristite.