Upotreba ovih aplikacija za upoznavanje je u porastu, a staro dobro provodadžisanje skoro da je zaboravljeno. Otprilike jedan od petoro ljudi starosti od 18 do 24 godina (22%) prijavi se na neku od mobilnih aplikacija za izlaske i upoznavanje.

Pa ipak, sve je veći broj ljudi koji smatraju da su aplikacije za upoznavanje nezadovoljavajuće ili čak štetne za njihov društveni i emotivni život i brišu ih. To je upravo razlog zbog kojeg je možda vreme da se preispita, kako danas, oni koji su sami, mogu da popune tu prazninu, ukoliko žele, razume se.

Aplikacije za upoznavanje lako je preuzeti i koristiti bez napuštanja kuće i koštaju relativno malo novca, a delom su i besplatne (mada znamo da ništa online nije zapravo besplatno), doprinoseći njihovoj masovnoj privlačnosti. Na drugom kraju spektra upoznavanja, pojavljuju se moderne provodadžije. One profesionalne kombinuju tehnologiju jednostavnosti i personalizovanu uslugu, ali nju suštinski ume da prati i ogromna cena.

Aplikacije za upoznavanje i rulet slučajnosti

Upoznavanje putem interneta uglavnom znači da neko prolazi kroz raznorazne profile, donoseći odluke najčešće u deliću sekunde, a zapravo nemate pojma kakav je zapravo čovek ili žena iza njega.

Ali kad recimo odete na neku zabavu, možete odmah da osetite koje ljude privlačite, jer možete da osetite fizičko prisustvo te osobe i famoznu „energiju“.

Realno postoji toliko mogućnosti za upoznavanje kada pogledamo same izlaske, dok „izlazak“ na dejting aplikacije kako ih zovemo, iako može dovesti do iznenađujuće sjajnih rezultata, najčešće i najmasovnije služi za postizanje kratkoročnih i površnih odnosa.

Čak i ako nekome nije do toga, u realnosti je i to na kraju teško dokazati, jer ispada – svako to priča, svako to misli, a među redovne korisnike aplikacija, naviknute na zaludne susrete, dejting postaje kao vrsta droge, kratki fiks, oduševljenje nekim, smiraj entuzijazma, a dokle god je nalog tu, tu je i neko sledeći i tako u krug. Neproverenost informacija, realna mogućnost falsifikovanja, pa, svega, relativno česta činjenica da oni sa kojima se upoznaješ online svoje profile ne gase nakon što stupe u odnos, pa i vezu sa tobom, čini ovakve veze izuzetno nepouzdanim.

Dok dobro ne proveriš sve i nisi siguran ili sigurna da te taj neko tretira kako treba, da nije neko ko želi da te iskoristi i obmane, pa i novčano iznudi novac, što čujem da se dešava, nemoj još da zoveš agencije za nekretnine u Zemunu i tražiš svoju kuću iz bajke sa dvorištem gde ćete zajedno podizati desetoro dece. Sačekaj da vreme pokaže svoje. S druge strane, provodadžisanje, ne ide to tako.

Šta je provodadžisanje?

Provodadžisanje je proces koji je nekada bio ozbiljan i svrsishodan. Profesionalne provodadžije bavile su se suštinskim usklađenostima ličnosti, poznavale osobe u njihovim kontekstima, porodice i familije, bolesti i vrline, poroke i ideale, navike i vaspitanje.

Reklo bi se da su sve ovo esencijalne stvari kada je u pitanju suživot dve osobe. Naravno, ovde govorimo o instituciji braka, a ne vezama i vezicama. Sa proverenim informacijama, nije moglo doći do greške. Ovde nije reč o tome kako je ova praksa umela da dovede do prinudnih brakova, kako u Indiji udaju male devojčice za matore starkelje, niti kako na prvi mah deluje da su to sve bili brakovi bez ljubavi.

Ali, pogledajmo naše pretke… retko ko je živeo ljubav. Retko ko je imao luksuz uopšte da se bavi uzvišenim i zrelim emocijama u okolnostima suvog preživljavanja. Ono što je tada bilo bitno je jedino život. Suv život u kojem će se raditi, privređivati i živeti. Možda su beogradski pesnici opevali tugaljivo ljubavi pune skrivenih pogleda i „ašikovanja“, ali ovo je toliko noviji koncept da možda nismo njega ni svesni. Koliko je bilo važno ko je odakle, po cenu smrti, govorili su i junaci kao što su Romeo i Julija, koji eto – po ovim provodadžijskim merilima nikada ne bi bili par. A opet, mi govorimo i ljubavima koje su danas tinejdžerske i vremenima daleko kompleksnijim, poslovima koji se menjaju, životnim stilovima kojih se sve više. U eri individualnosti, sve je teže postati i svoj, a kamo li nečiji.

Evo šta je Jovan Marić još 2011. govorio o tome:

”Ljudi su postali netolerantni, zahtevni mnogo više nego što su bili ranije, narcistični što znači da radije primaju nego što daju, neće da se žrtvuju za drugoga, nego žele sva zadovoljstva za sebe. I ukoliko partner ili partnerka makar i malo izlaze iz okvira njegove vizije života, veze se raskidaju”, rekao je Marić Tanjugu.

Prema njegovim rečima, muškarci su češće svojevoljno sami zato što im godi sloboda i nezavisnost, i oni to lakše podnose, dok su žene u velikom broju slučajeva prinudno same jer ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera, posebno u dobu između 35 – 40. godine kada im već otkucava biološki sat.

”Velikom broju samca doprineo je i taj finansijski momenat, jer se sve meri novcem. Poslednjih 20 godina devojka više ne čeka princa iz bajke, nego princa iz banke”.

Marić je ukazao da, ipak, treba praviti razliku između čoveka koji je sam i onog koji je usamljen. On kaže da je samoća ponekad potrebna radi kreativnosti, umetničkog stvaralaštva, dok se usamljenost prvenstveno odnosi na emotivnu usamljenost, pa se, na primer, može desetiti da su usamljeni i oni ljudi koji faktički nisu sami samo zato jer nemaju dobru komunikaciju sa bližnjima.

Marić upozorava da je mnogo bolje komunicirati direktno, licem u lice, a posebno je, kaže on, važan dodir. (izvor: mondo.rs)

A taj, biološki sat, realniji je i prisutniji nego što bi mnoge emancipovane žene volele sebi da priznaju, no, to je tek pa druga sasvim tema. Usko vezana za nemogućnost pronalaženja normalnog partnera, ali i dalje druga, i ne želim njome površno da se bavimo.

Kada je u pitanju provodadžisanje i provodadžika, njoj se pristupa i šaljivo pa se smatra da su, sa astrološkog aspekta, tri horoskopska znaka – Blizanci, Device i Vage oni znaci koji najbolje komuniciraju sa Kupidonom i umeju da prepoznaju ono „nešto“ što bi moglo ljude da spaja.

• Blizanci su po prirodi radoznali i njihov intelekt im omogućava da spoznaju želje ljudi u svojoj blizini.
• Devica je rođen provodadžija. Instinkt im nalaže da ljude oko sebe pomno posmatraju i da budu veoma kritični.
• Vladar Vage je planera Venera. Budući da je ova planeta povezana sa ljubavlju i lepotom ima smisla što je upravo Vaga izvrstan provodadžija. (izvor: zenskimagazin.rs)

Ja sam Blizanac/Vaga, a to moji brojni prijatelji znaju. Lično sam spojila oko 15 parova. Dakle 30 ljudi. Doduše, neke pojedince i više puta s različitim partnerima, eto, pogreši čovek. Oko sebe imam nekoliko provodadžisanja koji su se završili brakovima i iz kojih se rodilo dosta dece. Neke veze su trajale godinama, pa se završavale, a najčešće su to one u kojima bi me oni koje sam spajala anatemisali. Negde je sudbina provodadžike da nestane iz života onih koje spaja, kao da ih neminovno podseća na svoju ulogu u njihovim životima. Kao što se mrzi onaj ko ti je učinio uslugu, tako se na neki način amputira onaj ko ti je ovakvu uslugu učinio. Iz mog iskustva bar, možda grešim.

Par puta nisam bila kuma onima koje sam spajala (i to aktivno, planski, godinama, čak i mic po mic dovodila ih do braka, a pre toga nisu hteli da čuju jedno za drugo). Trebalo mi je dosta vremena da taj ego udar oprostim, ali evo, i dan danas zaboli. Naravno, provodadžisanje se ne radi zbog priznanja (od jednih sam dobila cipele, eto kao to je neki običaj, a ironično žuljaju me do zla Boga). Ono se radi jer eto… želiš sreću drugima. No, ko što znamo, put do Pakla popločan je dobrim namerama.

Par puta je i za mene rađeno provodadžisanje. Nekad iskreno i ne toliko pogrešno. Međutim, ima negde i sudbine, a ona radi na neverovatne načine. Nekad prosto za neke odnose nije ni mesto ni vreme.

Moj suprug i ja nismo (družimo se od tinejdžerskih dana) do skoro uopšte videli da smo jedno za drugo i mogao je Bog Otac da nas „namešta“ ne bi uspelo. Nismo bili spremni, niti u situaciji da se „vidimo“. Ali reći ću i ovo – jedine osobe koje se nisu nimalo iznenadile kada se jesmo prepoznali bili su naši roditelji. Zašto? Pa upravo zbog ovoga o čemu govorimo – nekad se nešto bolje vidi sa strane.

Postoje romani i romani i pesme i slike i dnevnici i beskrajni redovi emocija o tome kako je sreća često na mestima na kojima je najmanje očekujemo. Zašto onda ne pokušati i na ovaj moderan, starinski način? Ko zna? Realno, ko to zna? Što je to gore od aplikacije? Pokušati.

Istina je i da negde, sreća može i da zakuca, ali posebna je veština biti spreman otvoriti joj vrata.

(Meni je pomogla upravo ova radionica na tu temu, kao i intenzivan rad na sebi, inače nikada ne bih prepoznala svog supruga, najiskrenije. A to bi bila zaista tragedija, jer nisam znala da postoji sreća apsolutno drugačija od svih.)

Šta je za današnje mlade provodadžisanje? 

Evo šta ljudi komentarišu na Forumu Krstarica:

–Ne volim kad neko radi nešto protiv volje drugog, pa ako je to provodadžisanje, ni to nije ok, ako ovaj nije na to prethodno pristao…

-Bila sam užasno protiv, a onda me je kuma upoznala sa mm koji je ljubav mog života. Never say never 😉

-To da, mogu da razumem ako je dobra namera iza svega i ako vas jaaaako dobro poznaju pa da znaju šta vam odgovara, a šta ne. To normalan čovek i očekuje, da ga drugi neće navesti na pogrešan put. Ali, šta ako se iza ne krije dobra namera, i ako ti to saznaš kasnije?

-Postoji i varijanta kada se ne zna da je partner ustvari namešten. Recimo, da se izvede sve da izgleda slučajno, a ustvari postoje dogovori iza leđa. Kako biste reagovali da otkrijete da vam se namešta i da je partner imao dogovor sa nekima iz vaše okoline, prijateljima ili štagod, koji su pomagali partneru, a ne vama?

-Možda je tako i bolje, osećaš se opuštenije.

-A zašto je odvratno? Ne vidim u tome ništa loše.

-Ipak, oseti se čovek na neki način prevarenim.

-Mozes na to da gledaš i kao na kompliment, neko misli da si dovoljno vredna osoba da te upozna sa nekom svojom prijateljicom, rođakom…

A kakva su tvoja iskustva?