Velika odluka donosi ozbiljan stres u naš život. Kupovina kuće, venčanje, razvod, putovanje, napuštanje posla, ili makar nešto banalno tipa odlučivanje o tome koji film želite da pogledate, sve može da vežba i jača, ali i testira našu snagu volje.

Srećom, možete proći kroz određene vežbe koje će vam pomoći u procesu donošenja odluka.

Nedavno sam se odlučila na potez selidbe u drugu zemlju. Malo je reći da su svi oko mene bili u šoku, ja, Beograđanka, aktivno uključena u brojne organizacije i udruženja po gradu, gastronom, profesor.

Ipak, to je bila najlakša odluka u mom životu. Zaista.

Ono što nije bilo lako jeste sve što je usledilo, što je iziskivalo konretan fizički napor i logistiku, ulaganje i vreme, vreme i vreme.

Kako se donose odluke efikasno i lako? Pored podrške okoline koja ume da bude od koristi i na neki način posluži kao tehnicki pregled svakog pojedinačnog koraka, ne treba se na nju samu oslanjati previše, koliko biti u kontaktu sa sobom i svojim istinskim željama.

Na kraju krajeva, svaka odluka se tiče našeg života, a samo mi sami znamo kakav je on, zar ne?Ovo su saveti za brzo i lako donošenje odluka:

1. Pravite se da dajete savet prijatelju

Velike odluke mogu uništiti vaše emocije i zamagliti vaš um tako da ne možete nikako da donesete čvrstu odluku. The New York Times sugeriše da se pretvarate da savetujete prijatelja kroz odluku.

Razlog za ovo je zaista jednostavan: vaše kratkoročne emocije stoje na putu donošenju odluka, i to zamagljuje vašu sud. Teško je osloboditi se svojih emocija, ali pomaže da znate da utiču na vaš izbor.

Ovo radi samo u određenim okolnostima. Pretvarajući se da dajete savete prijatelju primenićete odličan metod i ovo je jedna od najkorisnijih ideja kada pokušavate da izaberete gde da idete dalje. Idite sa zamišljenim prijateljem sa sličnom dispozicijom i pokušajte da smislite kako biste pristupili razgovoru s njim, odnosno sa njom. Zamislite tip pitanja koja ćete postaviti, razmislite o raznim stvarima koje biste voleli da razjasnite.

Svakako je potrebno malo mentalne gimnastike, ali vredi bar pokušati. Uvek možete potražiti savet od prijatelja, ali na ovaj način možete to učiniti u letu bez potrebe za dugim telefonskim pozivom.

2. Ograničite količinu informacija koje preuzimate

To je prilično uobičajena pretpostavka da što više informacija imate, bolje odluke možete doneti. Međutim, u nekom trenutku prelazite prag posle kojeg može da vam se desi da jednostavno – imate previše informacija. To je jedan od onih glupih trikova koje nas mozak vuče, a kojima je teško suprotstaviti se.

Kada imamo previše informacija, počinjemo da popunjavamo praznine i dodajemo na važnosti informacijama koje nisu bitne. Psihologija danas objašnjava šta se dešava.

Ljudski um mrzi nesigurnost. Nesigurnost podrazumeva kolebljivost, slučajnost i opasnost. Kada primetimo da informacije nedostaju, naš mozak podiže metaforičnu crvenu zastavu i kaže: “Obratite pažnju. To može biti važno …” Kada podaci nedostaju, precenjujemo njihovu vrednost. Naš um pretpostavlja da pošto trošimo resurse na lociranje informacija, to mora biti korisno.

Ove informacije dolaze u svim oblicima. Možda ste uradili toliko istraživanja o nekoj temi da ste prošli tačku “promišljene odluke” i prešli na previše informacija. Ili ste možda tražili savet od nekoliko prijatelja, koji su vam dali različita mišljenja. Bez obzira na to, kada imate previše informacija na stolu, proces donošenja odluka postaje teži.

Druga velika spoznaja koju sam imala s većim i manjim izborima bila je ta da je moja odluka uvek bila reverzibilna. Sa mnogo naših odluka, mi im pridajemo veću težinu nego što one zaista vrede. Da, selidba na novo mesto, promena bilo koje vrste jeste velika stvar, ali je i potpuno reverzibilna. Ako je nešto i greška, pomerite se ponovo.

Kako kaže postulat Manifestinga by Neva Rajković i trening Kreiranje uspeha – POMERI SE NISI DRVO!

Nekad preterano pridajemo važnosti odlukama iz straha od greške, čime gubimo iskustvo procesa, a time i gradivne elemente života samog. Ako pristajemo na “status quo”, nikada se ništa ni neće moći promeniti, a to je nekako – tužno. Uporedimo reku i baru samo. Svaka ima svoju lepotu, ali nije svaka jednake namene i svrhe. Barom nećete stići ni do kakvog ušća, otkrića, otkrovenja.

Isto tako, sa većinom manjih odluka, postavljanje dvominutnog pravila (roka od dva minuta) da se napravi izbor, efikasno ga sklanja s puta kako bismo mogli krenuti dalje.

Dakle doneti odluku je jednako važno kao i to oko čega se ista donosi. Preuzmite odgovornost za svoje odluke i smao živite.

3. Osnažite svoje unutrašnje suprotstavljene i naopake pretpostavke u procesu donošenja odluka

Korist razmišljanja izvan okvira sebe sama i pretvaranje da nudite savete je sjajna tehnika, ali isto tako vredi ići još dalje i izazivati sopstvene osnovne pretpostavke i uverenja s vremena na vreme. Možda zvuči pomalo ludo, ali ako ste toliko skloni da pravite uvek iste vrste izbora tokom svog života, probajte da izazovete sebe i uradite upravo suprotno. Ovo je često najbolji način da se zaobiđe ovaj problem. Ideja je da se suočite sa svojim podrazumevanim ponašanjem, iskoračite iz zone udobnosti i upotrebite svoju maštu da testirate neke potpuno nove ideje.

Ovde je sugestija jednostavna: ako donosite odluku između nekoliko različitih opcija, ubacite novu opciju koja je u suštini potpuno suprotna od onoga što biste inače činili. Zamislite sebe kao da ste već napravili taj izbor i živite sa tom odlukom. Za nešto poput selidbe, pitanje je bilo vezano za razloge selidbe i rizik koji preuzimam potpuno izmeštajući svoj život. Ovo je nateralo moj mozak da preispita moje pretpostavke o tome šta je važno za grad u kojem živim, da preispitam ono što stvarno tražim i koje su to stvari meni lično zaista važne.

Ako vam je potrebna pomoc u tom mentalnom backflipu, psihologija danas predlaže da postavite sebi nekoliko jednostavnih pitanja:

• Navedite sve svoje pretpostavke o vašoj temi.
• Obrnite svaku pretpostavku. Šta je suprotno?
• Zapitajte se kako da ostvarite svaki preokret.

Krajnji rezultat je nova tačka gledišta koju možda niste smatrali drugačijom. Još uvek nećete moći da odaberete taj izbor, ali vam može pomoći da odlučite šta zaista želite u odluci.

Za mene je izbor bio lak – ja sam želela porodicu, ljubav kakvu sam ostvarila, život kakav sada imam. To gde sam, za mene je na kraju bilo ipak mnogo manje bitno.

Onog trenutka kada sam pustila svoja ubeđenja vezana za Beograd i neke druge stvari, moj idealan život i veza su se desili.

Ovo nije nikakav trik. Ovo vam iskreno kažem. I ovo nije uopšte lako.

Da nisam radila godinama upravo na ovoj stavki, i dan danas ne bih videla ono što mi je zapravo bilo ispred nosa. Jer sam eliminisala upravo nespremna da izmestim svoj način razmišljanja ka onome što mi donosi sreču, a ne ka onome što mislim da mi donosi sreću.

4. “Spreadsheet It Out”: Odluka razložena kroz stavke u tabeli

Mnogi ljudi vole da prave grafikone, i ako to zvuči kao vi, onda znate da je tabela jedan od najboljih načina da se donese bolja odluka. Jednostavna tabela ispunjena profesionalno, slabostima, kvalitetima, rangiranjem i još mnogo toga može vam pomoći da dobijete jasnu sliku neke važne odluke. Ovo mi je pomoglo da otkrijem kako da se preselim i pokrijem detalje vezane za selidbu u smislu šta treba i ne treba poneti, koji su najpraktičniji potezi vezani za dokumentaciju, vremenski tok, pravna pitanja i organizaciju zadataka od pakovanja do organizacije posla u kriznim uslovima (kada ste preduzetnik, nije lako na regularnu količinu posla hendlati bilo šta dodatno).

Možete napraviti tabelu bilo jednostavnu, bilo komplikovanu onoliko koliko želite.

Svaka ideja o tome šta čini veliku odluku a šta ne, drugačija je, ali hodanje kroz gore navedene vežbe je način da dođete do tačke u kojoj ste sigurniji u svoj izbor. Za mene je to bilo dovoljno iscrpljujućih opcija koje sam osećala kao da sam svesna opcija, ali ne i preplavljena njima.

Nije bitno kako ih donosite, ali sve odluke testiraju vaš mozak i vašu volju.