Svi se pitaju –  da li jedna pevačica narodne muzike zavređuje da se nađe na prijemnom testu za fakultet, i čini se, nažalost, da skoro svi zaključuju da ne sme, jer je pevačica, i to turbo folk (a gore od toga izgleda da ne postoji), dok se vrhunac ove španske sapunice odražava u kažnjavanju profesora koji su je uvrstili kao pitanje. No, krenimo redom…

Čemu služi TOI test?

Test opšte informisanosti, ovih dana najpoznatiji kao TOI (ili toi-toi, kada je pravi jasna paralela sa pokretnim toaletima od strane elitista) služi da ispita znanje, koje nije stručno, kandidata o svetu u kome živi. Osnovna ideja TOI-a je da vrši rangiranje na osnovu obima neškolskog znanja (za koje se pretpostavlja da ga je kandidat stekao derući dupe u klupi dvanaest godina), te da kandidat koji poseduje šira znanja ima prednost pri upisu. Kada govorimo o “širim znanjima”, ona podrazumevaju apsolutno sve – od enciklopedijskog znanja preko dnevnopolitičkih situacija sve do fenomena masovne kulture. Zbog toga je TOI težak – njega je nemoguće spremiti za meces, dva, godinu dana. Ta znanja, odnosno interesovanja, ili imaš ili nemaš, a na društvenim fakultetima su interesovanja upravo ono što će, pored podrazumevane vrednoće i inteligencije, učiniti studenta dobrim naučnikom.

Sa druge strane, testovi znanja omogućuju kandidatu da pokaže koliko je sam zainteresovan za naučno proučavanje, koliko teorija zna, kako te teorije izgledaju i čemu služe. Ipak, i oni su besmisleni bez dobro urađenog TOI-a: super je što ti znaš sve teorije, ali na šta ćeš da ih primeniš ako nisi upućen u svoju sopstvenu stvarnost?

Relevantnost društvenih fenomena

Kakva je naša stvarnost? Da li se ona isključivo tiče božje čestice ili masovne produkcije turbo folka? Da li je muž Cece SrBske majke uticao više na naš svakodnevni život od Vislave Šimborske? Niste čuli za nju, a za Arkana jeste? Šta to govori o vama?

Za svoje tri godine studiranja sociologije, ni jednom se nisam susrela sa ovom dobitnicom Nobelove nagrade, međutim, sa turbo folk zvezdama jesam, i to iz jednog prostog razloga – hteli mi to da priznamo ili ne, one su uticajne. Prestanite za momenat da posmatrate Jelenu Karleušu ili Cecu kao pevačice, i promenite perspektivu, posmatrajte ih kao društvene fenomene – zapitajte se koji je njihov uticaj na vašu decu, komšije, neke tamo nepoznate pubertetlije koji uzvikuju “krv svoju za Cecu moju”. Zapitajte se kako one utiču na već postojeći sistem vrednosti – bilo dovodeći ga u pitanje kao JK svojim stavovima o LGBT zajednici ili ga dodatno reprodukujući kako to čini Ceca SrBska majka.

Šta je Jelena Karleuša nama?

Pored toga što je estradna umetnica (neću reći pevačica, da ne bih otvorila vrata kritičarima umetnosti kao takve sa sve visokim C), ona je javna ličnost koja prevazilazi granice zabave. Ona nedvosmisleno utiče na političku stvarnosti, što se vidi iz njenog gostovanja u najpopularnijem političkom sadržaju – Utisku nedelje, i to rame uz rame sa predsednikom nam države. Ona piše kolumne, što pevačice, barem po vokaciji, ne rade, ona podržava Pride, ruši tabue vezane za seksualnost. Bez ulaženja u to koji su njeni motivi, bilo bi pogrešno ne detektovati njen uticaj. A njen uticaj, koliki god bio, upravo je ono što treba da zanima društvene naučnike.

Ipak, zapitajmo se koliki je njen uticaj? Dovoljan da se digne larma kada se pojavi na testu opšte informisanosti i podeli srpsku javnost na one “ZA” i one “PROTIV”. Da je JK nebitna persona koja egzistira samo po trač rubrikama, ne bi se spominjala u naučnim radovima, a ako je neko dovoljno relevantan da PhD piše o njemu, relevantan je i za test opšte informisanosti.

Vaša je lična stvar da li ćete JK videti kao Jahača Apokalipse ili borkinju za ljudska prava – ali ne možete reći da ona nije bitna – bilo kao oličenje svega lošeg što nam se dešavalo kriznih ’90 ili kao neko ko je pre svega pop ikona, kako to kaže Biljana Srbljanović.

Estradizacija stvarnosti

Najdominatnija kritika se, pored relevantnosti JK (koju smo, nadam se, uspešno pobili), ticala estradizacije nauke. Pravo da vam kažem, ni sama ne znam šta ovo treba da znači ako imamo u vidu da se radi o nauci koja se bavi potrošačkim društvom odnosno masovnom kulturom koja je nezamisliva bez same estrade kao prostora u kome se fabula odvija. Iako jedan moj cenjen profesor, Đokica Jovanović, tvrdi da “pitanje vezano za Karleušu, pak, pokazuje da naša nauka nedopustivo klizi ka estradizaciji” ja ne mogu da zamislim njegovu oblast proučavanja, masovnu kulturu, bez uticaja te iste estrade. Naravno, niko se nije dotakao pitanja vezanih za doktora Hausa (replike iz serije) ili Toma Henksa (njegove veroispovesti), koja su po meni još nepotrebnija za jednog budućeg sociologa ili psihologa.

Drugim rečima, Jelena Karleuša nam smeta jer je oličenje šunda, kiča i treša, što direktno implicira da postoji razlika između visoke kulture (na primer naciste Vagnera: dve reči – Bajrojtsko pozorište i jedna strašna ideja – o nadmoći nemačke rase) i Jece, a da mi, kao budući intelektualci ne treba da se bavimo nečim što je tako jadno i bedno, rezervisano isključivo za najniže slojeve društva, plebs.

Elitizam i kulturni relativizam

Koncept niže i više kulture je u društvenim naukama odavno zamenjen kulturnim relativizmom jer bilo kakvo vrednovanje na osnovu ličnih afiniteta u načelu ruši objektivnost. Za one koji nisu u društvenim sferama, objasniću to ovako – imate algebarski izraz, i treba da ga izračunate, ali eto, vi baš ne volite cifru 8 pa ćete je zbog toga izostaviti iz rezultata pa rezultat neće biti tačan. Da se to ne bi dešavalo kada se proučavaju društva i ljudi u njima, i dovodilo do koncepta evrocentrizma po kom su svi loši i manje vredni osim stanovnika Starog kontinenta, počeo je da se primenjuje kulturni relativizam na osnovu koga čitave kulture pa i pojedinci unutar njih dele drugačije stavove, vrednosti i norme, koji pri tome ne mogu biti manje ili više pogrešni, već samo manje ili više različiti. Ako društveni naučnik “zaboravi” na ovaj koncept, on postaje elitista što ga u startu, bez da napiše i jedan redak, čini lošim.

Dekan superstar

Dekan Filozofskog u Nišu, na osnovu nepoznavanja ovog koncepta, treba da da ostavku, a kandidati koji nisu znali da odgovore na ovo pitanje (ako je verovati dekanu, niko nije znao tačan odgovor, mada mi to deluje više nego nerealno) treba da se zapitaju zašto uopšte i žele da studiraju kada nisu u stanju da prate dnevnu štampu sa sve žutom duplericom.

“Nije mi jasno kako nekom profesoru ili asistentu koji predaju na Filozofskom fakultetu padne na pamet da ubaci ovakva pitanja. To znači da oni slušaju Jelenu Karleušu?! Na sastanku Centralne upisne komisije moraće da mi odgovore kako se to pitanje našlo u testu. Kazniću ih da će narednih godinu dana pominjati Jelenu Karleušu kada budu primali platu. Od dvadesetak kandidata koji su polagali prijemni, niko nije odgovorio na ovo pitanje, jer to su deca koje zanima Kant, Hegel, Platon, Aristotel, a ne folk pevačice.”

Dotičnog bih pitala par stvari:

1. Da li zna koja je poenta testa opšte informisanosti? (ne mogu drugačije da objasnim mešanje testa znanja za testom opšte informisanosti)

2. Da li je živeo u Srbiji zadnjih petanest godina? (ne mogu drugačije da objasnim postavku da Hegel više utiče na našu stvarnost od Jelene Karleuše)

3. Kako je moguće da nije video sporni test pre nego što je došao u ruke budućih studenata? (ne mogu drugačije da objasnim kako je onda dekan)

4. Na osnovu kog zakonskog i moralnog prava on može da kažnjava profesore koji su očigledno veći stručnjaci u svojim oblastima od njega?