fbpx

Kako napraviti i voditi uspešnu firmu u kojoj su ljudi srećni? Marija Štrbojević zna!

Dok globalizam i nemilosrdna “korpo kultura” više i ne kriju svoju pravu prirodu i svrhu, u jednom kutku Novog Beograda, postoji kolektiv u kome važe skroz drugačija pravila.

Sve češće čitamo tekstove i savete kako se izboriti s mobingom i preživeti u toksičnom kolektivu. Stiče se utisak da je pravi poduhvat pronaći posao bez trzavica, a kamoli onaj na koji se odlazi bez stresa i straha.

Stoga je bitno pisati i o pozitivnim primerima i poslati nedvosmislenu poruku i poslodavcima i zaposlenima da je itekako moguće nizati poslovne uspehe u afirmativnom radnom okruženju.

Pronašli smo jedno takvo, koje je već 15 godina imuno na “bolesti” karakteristične za marketing i TV produkciju. Nema stresa, histerije, mobinga. Niko ne sme da viče ni na koga. “Svako je sebi direktor”. Svaki predlog se razmatra s uvažavanjem. Nema deadlineova, blanko niti otkaza nakon trudničkog bolovanja – naprotiv, jedna žena je rodila troje dece pod okriljem RAF produkcije.

Kako je sve ovo moguće, stvoriti da kažemo idealne uslove, a istovremeno biti profitabilan deceniju i po? Razgovarali smo s Marijom Štrbojević, vlasnicom i direktorkom RAF produkcije.

“Svako treba da ima život posle pet”

Zahvaljujući karijeri u tadašnjim vodećim marketinškim agencijama, kao mlada je “pohvatala konce” i shvatila kako to funkcioniše, stoga je trenutak kada je odlučila da se osamostali bio za očekivati.

Prva mudra stvar koju je uradila je to što je zapošljavala ljude po kriterijumima isključivo kako ko radi, zahvaljujući čemu je oformila uigran tim koji se takoreći ne menja.

Za petnaestak godina realizovano je pod okriljem RAF produkcije isto toliko emisija koje su emitovane na nacionalnim i lokalnim emisijama. Dobili su i uspešno realizovali razne tendere i projekte, a Marijin komentar na sve to je “nikada nisam imala sindrom gazde, direktora”.

Podjednako u svemu učestvuje kao i njeni zaposleni, stoga je nezamislivo u RAF produkciji da se neko odriče privatnog života. “Svako treba da ima život posle pet”, kaže ona, “ne može čovek da bude zadovoljan i efikasan ako mu ugrožavaš privatnu stranu”.

RAFovci su odoleli izazovu da postanu “velika” agencija, te se drže “na dvadesetak ljudi”, što ih čini blisko vezanim i doprinosi osećaju porodice.

Postoje, naravno, stvari koje se ovde ne tolerišu, a na prvom mestu su lenjost, nerad i “one an show”. Lažiranje rezultata, opstrukcije tima, isticanje na uštrb kolega takođe ne dolaze u obzir.

Pod ovim krovom se s velikom radošću primaju vesti o prinovi, a jedna koleginica je, kao što rekosmo, rodila treće dete radeći u RAF produkciji.

Celokupni intervju pogledajte u video prilogu:

 

Komentari