fbpx
Tuesday, June 15, 2021

NAJČITANIJE

MagazinDuh i teloKako odrasla osoba može da popravi loš odnos s roditeljima

Kako odrasla osoba može da popravi loš odnos s roditeljima

Loš odnos s roditeljima je teret koji sputava celog života, bez obzira na to koliko je pojedinac star. Istina, neki ljudi su "teški" i samim tim nespremni za promene i uvide, ali ono što vi možete da uradite je sledeće: da postanete zreliji od svojih roditelja, najpre kroz razumevanje situacije, a zatim kroz adekvatno ponašanje.

Piše: dr sci. med. Petar Vojvodić

Ključni cilj roditeljstva je omogućiti deci da postignu ono što psiholozi nazivaju “diferencijacijom”, odnosno sposobnošću da se deca osamostale i čvrsto stoje na svojim nogama, odvojeno od roditelja.

Odraslo doba, između 23. i 30. godine, predstavlja doba emancipacije i doba procene.

Emancipacija predstavlja prekid zavisnosti od roditelja, i preuzimanje odgovornosti za usmeravanje, motivaciju i podršku.

Sledim svoje smernice, podržavam sebe, i nosim se sa posledicama svojih izbora, kako dobrih, tako i loših.

Procena predstavlja samoevaluaciju kojom pojedinac sagledava svoje lične karakteristike i sposobnosti, poput karata kojima treba da odigra partiju najbolje što može.

Prepoznajem svoje snage i slabosti, i učim kako da upravljam njima kako bih napredovao u životu.

Što se tiče roditelja, oni se u ovom procesu često suočavaju sa nekim uobičajenim gubicima koji su neophodni kako bi odraslo dete i roditelj ostali povezani. Kako biste bolje razumeli svoje roditelje i njihovu tačku gledišta u ovoj priči, u nastavku navodimo njihove gubitke tokom prilagođavanja novim promenama.

Roditeljski gubici

Roditelji gube superiornost – položaji su sada izjednačeni.

Roditelji gube centralni značaj – ostaju na perifernom položaju u životu svog odraslog deteta.

Očekivanja roditelja nisu uvek ispunjena – suočavaju se sa činjenicom da se njihove želje možda ne podudaraju sa stvarnošću.

Roditelji gube stari osećaj poznavanja – život odraslog deteta je sve veća nepoznanica.

Roditelji gube kontakt na kakav su navikli – bliskost je smanjena, i primarno orijentisana negde drugde.

Roditelji gube pristup informacijama – osećaju da više nisu toliko upućeni u sve što se dešava.

Roditelji gube spontanost komunikacije.

Navedeni gubici mogu dovesti do privremenog i prolaznog pogoršanja odnosa. Mogu dovesti do pokušaja kontrolisanja: “Ja sam i dalje tvoj roditelj i učinićeš kako ti kažem”, do nemogućnosti da roditelj odustane od sopstvenih ambicija, “Ispunićeš očekivanja koja smo ti  postavili”, kao i do neodobravanja i kritike, “Donosiš nezrele odluke”.

Odnos s roditeljima: prilagođavanje uloga

Svojim roditeljima ove uloge možete predstaviti na drugačiji, redefinisan način, tako da budu prilagođene i vašim i njihovim potrebama. Sledi nekoliko predloga.

Roditelji mogu postati vaši najvatreniji navijači – slaveći vaša dostignuća.

Roditelji mogu postati podrška – tako što će vas saslušati.

Roditelji mogu postati motivatori – ohrabrujući vas da date sve od sebe.

Roditelji mogu postati mentori – savetujući vas po potrebi.

Roditelji mogu postati prijatelji – pružajući vam društvo.

Roditelji mogu postati izvor informacija – deleći sa vama kućne i porodične vesti.

Roditelji mogu izaći iz uloge roditelja – mogu da zatraže pomoć od vas.

Loše detinjstvo i odvajanje od roditelja

Opcija odrastanje = odvajanje bez sumnje je privlačna mladim ljudima čija su iskustva sa roditeljima bila negativna. Ako su otac ili majka bili štetno narcisoidni, nestabilni, nametljivi, skloni kontroli ili bolno kritični, minimalni kontakt u odraslom dobu može biti razuman izbor.

Za mlade ljude sa teškim detinjstvom opcija preseljenja u udaljene gradove, izgradnja sopstvenog života, kreiranje identiteta i prijateljstava po sopstvenom izboru, može biti zaista oslobađajuć čin.

U ovakvim slučajevima poistovećivanje osamostaljenja sa distanciranjem od roditelja znači odabrati put emocionalnog i mentalnog zdravlja, i sreće.

Roditelj i dete kao dve odrasle osobe

Sa druge strane, uživanje u vremenu provedenom sa mamom ili tatom, u odraslom dobu, lako može skliznuti na dno liste prioriteta. Često roditelj i dete žive udaljeno, i obično se viđaju relativno retko. Tempo modernog života takođe ume da ih drži u odvojenim sferama.

Ipak, tokom odraslog doba postoji duga faza, višedecenijska, tokom koje deca i njihovi roditelji mogu uživati u međusobnom odnosu dve odrasle osobe. Tada odnos s roditeljima može biti maksimalno ispunjavajući, a međusobna zainteresovanost može biti dvosmerna ulica.

Roditelji i deca mogu uživati u međusobnom društvu, a da se pritom roditelji ne osećaju kao negovatelji. Mogu se upoznati na dubljem nivou nego što su to mogli kao negovatelj i dete. Zajednički provedeno vreme sada može uključivati uzajamno pomaganje, obostrano učenje i zajedničku zabavu.

Ovakve veze mogu se razviti do dubina i širina sa kojima se malo koja druga veza može porediti.

Na osnovu tri pitanja možete proceniti u kojoj ste meri kao odrasla osoba bliski i kakav je vaš odnos s roditeljima:

  1. Na listi prioriteta, gde vam se nalazi vreme provedeno sa roditeljima, ne samo za praznike, već tokom cele godine?
  2. U kojoj meri su vas nezavisnost, godine, geografska udaljenost i zauzetost odvojili od roditelja?
  3. Da li ste pronašli zajedničke aktivnosti u kojima obostrano uživate ?

Na koje sve načine možete poboljšati odnos

Odnos s roditeljima može biti neverovatno ispunjavajuć kada se na njemu aktivno radi. Ali, prečesto stare navike i interakcije stoje na putu stvaranja i održavanja ovakvog odnosa. U nastavku navodimo pet načina pomoću kojih kao odrasla osoba možete poboljšati svoj odnos sa roditeljima.

  1. Razgovarajte kao odrasli

Nakon što provedu decenije u međusobnoj komunikaciji, roditelji i deca rizikuju da upadnu u obrasce komunikacije koji više ne odgovaraju uzrastu. Odrasla deca mogu govoriti i ponašati se mlađe nego što jesu, naročito tokom nesuglasica. Roditelji zauzvrat mogu razgovarati sa odraslom decom kao da razgovaraju sa malim detetom. Mogu da postavljaju neprimerene zahteve ili nude neželjene savete. Kada se ovo dogodi, i roditelji i deca trebalo bi da se sete da je vreme da razgovaraju kao odrasli.

  1. Preuzmite odgovornost za odnos koji gradite

I roditelji i deca u odraslom dobu snose odgovornost za uspostavljanje, oblikovanje i održavanje međusobnog odnosa. Taj napor uključuje uspostavljanje kontakta, kompromise, pregovaranje i pronalaženje ugodnih načina povezivanja. U suprotnom, kada dete ili roditelj čekaju da neko drugi napravi prvi korak i uloži napore u izgradnji i održavanju odnosa, može doći do ogorčenosti.

  1. Neka sukobi budu konstruktivni

Nezdravi stilovi sukoba mogu očvrsnuti tokom detinjstva i kasnije ih je teško revidirati. Ignorisanje, pasivna agresija, podizanje glasa, zanemarivanje problema i traženje krivca samo su neki od destruktivnih obrazaca koji negativno utiču na vezu. Deo preuzimanja odgovornosti za vezu koju gradite je i to što svaka strana vidi svoju ulogu u sukobu i počinje da razmišlja kako može drugačije reagovati. Kako bi došlo do promene, neophodno je da se obe strane zapitaju zašto se neprestano dešavaju isti sukobi, i da požele da pronađu nove načine koji će omogućiti podržavajuće zajedništvo.

  1. Poštujte međusobne granice

Granice postoje na obe strane – i roditelji i deca mogu osetiti nezadovoljstvo kada se njihove granice prekrše. Roditelji moraju odlučiti koliki će detetu biti pristup informacijama i koji nivo podrške žele da pruže. Odrasla deca moraju da odluče koji nivo privatnosti traže i u kojoj meri je uključenost roditelja prihvatljiva, posebno u domenu karijere, ličnih veza, načina života i finansija. Neophodno je da obe strane uspostave svoje granice i ispoštuju tuđe.

  1. Prihvatite povratne informacije

Odnosi jačaju kada obe strane umeju da prihvate povratne informacije o tome kako se druga osoba oseća povodom njihovog odnosa. Roditelj može detetu da kaže da uveče nazove ranije, da izrazi frustraciju zbog prisustva telefona tokom razgovora uživo ili da ukaže da bi voleo da čuje pitanja o svom životu i svakodnevnici. Dete zauzvrat može roditelju reći kakvi razgovori su ugodni, a kakvi neprijatni, ili da zatraži da se određeni ton razgovora promeni. Prihvatanje povratnih informacija znači prihvatanje odgovornosti, što predstavlja kamen temeljac zdravog odnosa.

Promena nije laka

Sva ova poboljšanja zahtevaju da i roditelj i dete sagledaju svoj odnos i zapitaju se: “Šta mogu učiniti da ovaj odnos bolje funkcioniše?” Mnogo je lakše održati nepromenjen status, čak i kada to dovodi do frustracije. Promena je uvek teži izbor, ali je ujedno i pravi put ka većem zadovoljstvu. Ka životu u kome odraslo dete i roditelj staju rame uz rame kao odvojeni pojedinci. Iako manje prisutni u svakodnevnici deteta, roditelji nikada neće biti manje voljeni.

Neophodno je da prioritet mlade osobe budu kreiranje i vođenje samostalnog života. A kada postoji balans održavanja porodičnih odnosa i samodovoljnosti, novotransformisani odnos i bliskost nikada neće morati da trpe. Procvetaće.

Ukoliko su vam potrebni dodatni saveti ili podrška, obratite se timu Psihocentrale. Svoj termin možete zakazati ovde.

Za još korisnih informacija na temu mentalnog zdravlja, zapratite nas na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Preporuka urednika:

Zaprati @moodiranje.rs na Instaću 🙂

OSTAVI KOMENTAR

Uneti komentar
Uneti ime ovde

spot_img

Dopašće ti se i ovo: