Milena Ferenčević je inspirisana lepšim polom, te svojom maštom i veštim potezima prikazuje moć i lepotu žene, ujedno navodeći i na razmišljanje. Razgovarali smo o umetnosti koju stvara, ali i o drugim vidovima delovanja ove mlade slikarke iz Sombora. Kako mi je otkrila, tri njene trenutne sreće su slike, rad sa decom sa smetnjama u razvoju i nesebična pomoć zajednici u kojoj živi.

Odakle crpiš inspiraciju za slike, s obzirom na to da se na njima može videti čitav spektar emocija, stanja i motiva?

– Na mojim slikama se zasigurno može videti da ne pronalazim inspiraciju u leptirima, cveću i drugim ljudima. Isključivo je otimam od najskrivenijih delova moje ličnosti. O slici ne razmišljam mnogo, to je momenat kada ruka krene sama i ja tu više ništa ne mogu.

U fokusu ti je žena, hoćete li nam otkriti kako je do toga došlo?

– Žena je uvek u fokusu, priznali mi to ili ne. Kao što u životu ne volim da razgovaram o pojmovima koji mi nisu bliski, o kojima ne znam mnogo, tako je i na platnu. Žensko telo mi je poznato i opipljivo, zato uvek mogu da ga prenesem. Erotika i mističnost samo naglašavaju njegovu moć.

Kada slikam ne mislim o tome šta se prodaje i šta to ljudi vole. Onaj koji zna i razume, prepoznaće se u delu.

Kada je Milena Ferenčević naslikala prvu sliku?

– Mislim da sam prvu sliku naslikala još početkom osnovne škole. Interesantno je da sam tada oslikavala ikone na drvenoj podlozi. I meni je čudno kako pravac može da se promeni tokom sazrevanja i otkrivanja sebe kada je umetnost u pitanju.

Da li ti je neko od starijih, poznatih umetnika pomogao na putu razvoja?

– Lično sam odrasla sa profesorom Milošem Pejovićem, koji me je dosta toga naučio. Otvorio mi prvu samostalnu izložbu i nekoliko kolektivnih. Nažalost nije više sa nama.

Koje umetnike ceniš, domaće i strane?

– Od domaćih umetnika, Jasna Opavska i Slava Radivojević me uvek ostave bez daha. Posebna mi je čast što od njih mogu uvek i u svako doba dobiti odlične savete i kvalitetno provedeno vreme. Sa Jasnom sam izlagala svoje slike prošle godine u Parizu, to je bilo veoma lepo iskustvo. Imala sam i tu priliku da budem lik na njenim veličanstvenim delima.

Jasna je prikazala moje lice u svojoj novoj priči na platnu, tako da sam čak postala i Sfinga. Od stranih umetnika, Frida Kalo je za mene nešto magično i neobjašnjivo. Bol na njenim slikama uticala na moje slikarstvo u velikoj meri. Spomenula bih još i Matisa, Riveru i Klimta.

Da li daješ naziv svakoj slici?

– Apsolutno, svaka slika ima svoj naziv, ponekad je to igra rečima ili asocijacija na tajnu koja se krije. Ne volim da bude očigledno, neka svako otkriva i sebe i ono što sam htela da prikažem.

Ne može svako da prepozna i kritikuje neko delo o čijem vlasniku ne zna apsolutno ništa.

Na šta si do sada najviše ponosna kada je u pitanju tvoja umetnost?

– Ponosna sam na razbijanje tabu tema, interesovanje za moje slike, kao i neverovatnu prepoznatljivost mojih dela. Smatram da nisu ukradene ideje, svaka slika je priča za sebe, a opet zajedno čine jedno. Ponosna sam i na prijatelje koje sam stekla preko umetnosti. Posećivala sam slikarske kolonije, izdvojila bih Taru i Tamburca fest kao veoma kvalitetne.

Da li u današnje vreme može da se živi od slikarstva i ko su načešće ljudi koji “uzimaju” tvoje radove za svoj prostor?

– Definitivno je da može da se živi od slikarstva, to mi je osnovno i primarno zanimanje. Naravno, kao i u svakom poslu veoma je važno i koliko uložite. Ne volim da budem napadna. Slikam samo kada sam u raspoloženju za isto. Marketing je veoma važan. Moje slike moraju da se slažu i uz priču koju prezentujem. Kod mene to nije teško, jer mi je zadatak da budem Ja. Što se tiče ljudi koji se interesuju za moje radove, tu nema pravila.

Na koliko slika do sada stoji Milenin potpis?

– Ne mogu sa sigurnošću da kažem koliko sam slika naslikala, poslednji put kada sam brojala prodate slike prešla sam pedeset. Sada je taj broj mnogo veći.

Veliki si ljubitelj poezije, što je vrlo uočljivo na društvenim mrežama, čak i pišeš pesme. Kakvu poruku želiš da pošalješ?

– Veliki sam ljubitelj poezije, sve što pročitam objavim uz fotografiju koja me podseća na sadržinu teksta. Tako pravim od svog profila jedan kvalitetan zid sa mnoštvom zanimljivih crtica iz života. Pišem pesme kada želim da skinem teret koji osećam, tada se osećam restartovano. Otkriću i da je u pripremi moja zbirka pesama sa takođe mojim ilustracijama.

Milena Ferenčević radi i sa decom sa smetnjama u razvoju. Koliko je to zahtevno i kako im pomažeš u odrastanju?

– Rad sa decom sa smetnjama u razvoju mi je izvor sreće i zadovoljstva. Kada sam stupila u kontakt sa firmom Mobility, otkrila sam deo sebe koji nisam do tada poznavala. Vreme koje provodim sa decom čini me boljom osobom.

Organizujemo likovne radionice, druženja, izložbe istih itd. Razlika u klasičnim radionicama i inkluzivnim je ta da se sve prilagođava deci koja učestvuju u zavisnosti od njihovih mogućnosti. Tako mi slikamo prstićima, sunđerima, opalim lišćem itd. Improvizacija zna da bude veoma interesantna.Takođe i komunikacija među svom decom je veoma važna, zato smatram da je inkluzija značajna za sve.

Ova mlada umetnica iz Sombora je od nedavno predsedavajuća u organizaciji, koja se bavi humanitarnim radom. Kako se osećaš tim povodom i na čemu je fokus tvog angažmana?

– Postala sam predsednica „RTC Dunav za Mir“, uvek je lepo biti blizu dobrih dela. Fokusiramo se na mlade, obrazovanje, socijalno ugrožene, kao i aktuelne teme. Kao što dajemo, tako i dobijamo donacije koje prosleđujemo na adrese kojima je to najpotrebnije. Širimo svest i utičemo pozitivno na ljude. Smatram da ne postoji lepši osećaj nego raditi ono što voliš, a donositi osmehe ljudima. Ja to radim na sve tri strane, samim tim je moja sreća trostruka.

Milena Ferenčević biografija

Milena Ferenčević je rođena 1995. godine u Somboru. Od detinjstva je pohađala časove slikarstva i učestvovala na konkursima i likovnim kolonijama. Na Pedagoškom fakultetu se odlučila za učiteljski smer i izborne predmete koji su vezani za inkluziju i decu sa smetnjama u razvoju. Organizuje slikarske radionice za decu, bavi se humanitarim radom i izlaže svoje slike u Srbiji i inostranstvu.

O svojoj umetnosti Milena kaže:

Slika je deo mene koji ne može biti naručen kako bi se slagao uz određeni deo nameštaja ili okačen da sakrije nekakav loš zid. Ljudi uopšteno, čast izuzecima, ne cene umetnost kao vrstu lepote, deo nečijeg talenta i utrošenog vremena.

Možete je pratiti na Instagramu @mferencevic_art i Facebook stranici Milena Ferenčević_A_R_T_