Revidiranje sopstvenog života nije kao fiat servis koji imate na svakom ćošku. To je dugoročno ulaganje u razgovore sa samim sobom, u metode kojima ćete prevazići sve prepeke i lične zablude u vezi sa sopstvenom srećom.

Ne, ne govorim o tom famoznom “misli pozitivno i dobre stvari će se desiti“, jer to NE FUNKCIONIŠE tako. Govorim o tome šta treba da uradimo PRE nego što krenemo put samospoznaje, samosučeljavanja i samokritike, koje se većina ljudi pribojava.

#1 Fizička aktivnost

Počinjem od fizičke aktivnosti, jer koliko god i šta god drugo da radimo, ako nismo u kretanju, ako ne dajemo sebi izazove, ako se povlačimo pred svetom i okruženjem, nećemo biti srećni.

Vežbanje ima tako suštinsko dejstvo na našu sreću i blagostanje da je ovo prva i preporučena efikasna strategija za prevazilaženje recimo depresije i malodušnosti. Ako 3 grupe tokom šest meseci podelimo na one koji sami uzimaju lekove, kombinovane i one koji samo vežbaju, rezultat pokazuje da se 38 procenata onih lečenih lekovima vrati u depresiju. Oni iz kombinovane grupe rade samo neznatno bolje. Kada je u pitanju grupa samo za vežbanje -njihova stopa recidiva je samo 9 procenata.

Ne morate biti depresivni da biste imali koristi od vežbanja. Vežbanje vam može pomoći da se opustite, povećate snagu mozga i čak poboljšate telesni izgled, čak i ako ne gubite kilograme.

#2 San

Naravno, koliko dobro (i koliko dugo) spavate verovatno će uticati na to kako se osećate kada se probudite, što vam može promeniti ceo dan.

Jedna studija je testirala kakvo je raspoloženje zaposlenih kad su započeli posao ujutro uticalo na ceo radni dan. Istraživači su otkrili da raspoloženje zaposlenih kada su stigli na posao uglavnom utiče na to kako se osećaju tokom čitavog ostatka dana. Rano raspoloženje je bilo povezano sa njihovom percepcijom kupaca i načinom na koji su reagovali na raspoloženje kupaca.

I što je najvažnije za menadžere, raspoloženje zaposlenih imalo je jasan uticaj na performanse, uključujući i koliko su radili zaposleni, i koliko su ga dobro obavljali.

San je vreme potrebno telu da se regeneriše i umesto da bez veze buljimo u elektronske uređaje, posvetimo neophodno vreme sebi i satnicu spavanja vratimo u prirodno i biološki predodređeno vreme.

#3 Smeh, bol i suze

Ne lišavajte se emocija. Prekontrolišite svoje emocije i pokušajte da ih prepoznate. Ovaj nivo introspekcije nije lak. Možda meditacijom i isključivanjem spoljašnjih uticaja uspete da „šum“ sredine dovedete na minimum i sve one emocije koje poturate pod tepih izvučete napolje. Jer jedino tada se sa njima možete suočiti, razrešiti konflikte u sebi koji su posledica potiskivanja, kao i dovesti svoj duševni mir na nivo uravnoteženosti. Često se meditacija smatra važnom navikom zarad poboljšanja fokusa, jasnoće i raspona pažnje, kao i pomaganju u održavanju smirenosti. Ispada da je takođe korisno za poboljšanje vaše sreće.

Nasmejte se i kad vam se ne smeje. Osmeh je jedan od načina da se smanji nervoza izazvane uznemirujućom situacijom. Psiholozi ovo nazivaju hipotezom o povratnoj sprezi na licu. Čak i forsiranje osmeha kada se ne osećamo kao da je dovoljno da malo podignemo raspoloženje (ovo je jedan primer takozvane kognitivne spoznaje).

#4 Pravite planove

Da li krećete od tačke A do tačke B bez da znate kuda, zašto i čime ste pošli? Zašto onda živite bez aktivnog plana i svesti o tome gde sebe vidite, kako želite da živite i koji je to put onaj kojim ćete ostvariti sopstvenu sreću?

Evo dva primera iz prakse.

Jednostavno planiranje odmora ili opuštanja posle posla može poboljšati našu sreću. Studija objavljena u časopisu AppliedResearch in QualityofLife pokazala je da je najveći nivo sreće zapravo tokom faze planiranja odmora dok ljudi uživaju u iščekivanju. U studiji, efekat iščekivanja odmora povećava sreću tokom perioda od barem osam nedelja. Nakon odmora, sreća se brzo spustila na početne nivoe kod većine ljudi. Zato – planirajte stalno nešto, što da ne.

Drugi primer je istraživanje koje je otkrilo da su ljudi koji su samo makar i pomislili da gledaju svoj omiljeni film u stvari podigli nivo endorfina za 27 procenata.

Mi utičemo na sebe. Ne zaboravite to.

#5 Budite zahvalni, srdačni i smireni

Ovo je naizgled jednostavna strategija, ali ja sam lično otkrio da čini veliku razliku u mojim izgledima. Postoji puno načina da praktikujete zahvalnost, od vođenja dnevnika o čemu ste zahvalni, deljenja tri dobre stvari koje se svakodnevno dešavaju sa prijateljima ili partnerom i izlaska napolje među ljude sa ciljem i namerom da pokažete zahvalnost kada vam drugi pomognu, a i kada ne. Pomislite svakoga dana kako i kome možete da pomognete, prepoznajte te trenutke, ili se setite onih koji su vama pomagali u životu. Pustite poruku, pitajte kako je neko, podelite sentiment pre nego što proleti vašim mislima. I vas bi radovalo da vas se neko seti tako, zar ne?

Pokušajte.

Tek kada sredite svoje svakodnevne principe ponašanja, promene će početi da se dešavaju. A sa njima – i čuda.