Pogledajte najpoznatije srpske idiome i upoznajte njihovo značenje.
Dopunjeno: 06. 09. 2023.
Da li ste nekad pomislili ili izrekli da ste umorni kô konj, jer ste radili kô pas? Da zbog roka morate završiti posao, pa da se zbog toga manete ćoravog posla, da ne bi završili tek u limburgu mesecu, na svetog nikad? Da ne mlatimo praznu slamu, već da se izrazimo stručno – reč je o idiomima.
Iako su g-đica poslovica i g-din idiom definitivno u rodbinskoj vezi, svakako nisu blizanci. Poslovica jeste sažeta rečenica koja sadrži kakvu misao ili moralnu pouku i uglavnom je proizvod nekog narodnog iskustva ponovljenog u više sličnih situacija. Ako konsultujemo Vujakliju, idiom je osobenost jezika, narodni jezik, dijalekt, način govora, osoben i samostalan. Idiom nema pouku, više služi u opisne svrhe.
Ima idioma čija nam je etimologija i značenje jasno kao dan. „Nema te kô da si na sniženju“, „Skupio se kô kilo u po kile“, „Praziluk mu iz dup*** viri (gde moramo da se zapitamo zašto je baš prema praziluku učinjena nepravda da se vezuje za ono što je ruralno), „Nevina kô goblen“, „Ima da te isečem kô burek za ovde“, „Nema te kô gaće u pornićima“, „Smorio se kô Spajdermen u Vojvodini“, „Iseče me kô džip na Slaviji“… Krajnje zabavno i nedvosmisleno za nas ovdašnje.
Ali opet , Srbi i srpska posla – prednjačimo u psovkama, ali ni u idiotskim idiomima ne zaostajemo. Koliko ste puta čuli da je neko za koga se misli da je mnogo smešan „krvav“ , ili pak da je neko zaspao „kao zaklan“? Jaoj!
Postoje i idiomi koje svakodnevno koristimo, a uglavnom nemamo pojma odakle su potekli i kako su se uvukli u svakodnevni govor. U nekim slučajevima kose se dva ili više objašnjenja. Mi smo za vas odabrali ona najzabavnija i najšarmantnija.
Svakako da nam je na pameti Maksim, neki Maksim, nemamo pojma koji Maksim. Kako lupa, i što baš po diviziji? Istina je da je Maksim vrsta pištolja, odnosno prvog mitraljeza na vlastiti pogon, koji je izmislio britanski pronalazač Hiram Maksim, 1884. godine. Maksim je najviše lupao u periodu britanskih imperijalnih osvajanja, što značenje našeg idioma čini čistim kao suzu.
Onomad kada su se žene porađale u njivama, bez epidurala, indukcija, ne carski, ne u vodi ili kako god to već danas dopušta svremena medicina, zbog velikih bolova buduće majke su se “anestezirale” rakijom. Ne mogu da ne pomenem jedan tvit koji je skoro osvanuo: “Srbi su izgleda više vremena proveli pod šljivovicom, nego pod šljivom”. Upravo to se može potkrepiti upotrebom dvocifrenog broja izraza za stanje pijanstva: pijan kao zemlja, kao dupe, letva, čep, ćuskija, smuk, svinja, bačva…
Kroz vekove i istoriju, nikada do sad lepota nije bila pristupačnija. Ali kada je neko kao rosa u podne, tu čak ni najbolji hirurzi ne pomažu. Nema rose u podne, kao što ni od babe ne može biti devojka.
Idiom “nadrljati kô žuti” nema baš ružičastu etimologiju. Naime, odnosi se na mongolske narode, povezuje se sa napadom na Hirošimu i Nagasaki u drugom svetskom ratu, mada i novija istorija ide istom objašnjenu u prilog. Postoje i mišljenja da se “žuti” odnosi na mačka ili mrava. Kog mačka ili mrava, e to zaista ne znamo. Kako god, naći se u idiomu za nadrljavanje nije baš nešto za šta se bi se i jedan mačak ili mrav otimali.
Zašto je patka (a ne guska ili kokoška) postala sinonim za izmišljotinu? Ako ste pomislili da je to izmislio patkomrzac, varate se: u vreme kada su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, neproverene vesti po redakcijama obeležavale su se napomenom “NT”( od latinskog – non testatum, nije svedočio, nije potvrdio). En-te se izgovaralo “ente”, a “ente” na nemačkom jeziku ima značenje “patka”. Tako je patka, ni kriva ni dužna, postala sinomim za netačne ili neproverene informacije (ili pak one namerno puštene u etar).
Svako ko je gledao film “Ocean’s eleven” sumnja u ovo poređenje. Nema žene na planeti kojoj nije po meri (a ni muškarca koji može isto da ospori) bar neko iz ekipe Clooney, Pitt, Damon, Garcia… Međutim, ovde nije reč o fizičkom izgledu, već isključivo o nečistoći i ružnoći posla kojim se lopov bavi.
Reč godina promenila je svoje nekadašnje značenje, a ono je bilo – oluja, kiša. U tom slučaju, ovaj idiom je proziran kao staklo.
Svako ko živi ili je bio u Kragujevcu ili njegovoj blizini, zna da je ovaj idiom više nego poređenje; sve crno kao pred kišu, oblaci se navuku na nebo kao siva zavesa, čak i miriše kao kiša, a kiše – ni od korova. Statistika kaže da je šezdesetih godina prošlog veka svaka oluja i kiša obilazila Kragujevac godinama, iz razloga samo kiši i oluji znanom. A ko nam ne veruje – trk u Kragujevac.
Vo mnooogo voli kupus. Pa ako se slučajno nađe u istom, ume da obrsti sve do zadnjeg lista, tako da biva žestoko kažnjen. Sirotan!
Idiom vojvođanskog porekla. Priča kaže, da su se nekad davno u Vojvodini sva goveda napasala zajednički. Ujutru se poteraju iz sela, pasu ceo dan, uveče se zajedno vraćaju. Svako goveče je znalo uvek i nepogrešivo da se vrati pred svoju kapiju. Neki domaćin (možda Mita, Panta ili Đura) je u toku dana ofarbao svoju kapiju, pa je, kad se vratilo sa paše, njegovo tele stalo pred kapiju i tamo blenulo ne znajući šta da čini i da li je na pravoj adresi.
Ako ste mislili da su pčelari oduvek znali za košnice i pitome pčele, e pa nisu. Nekada su oni morali da lutaju po šumama, tragaju za rojevima divljih pčela i njihovim staništima gde je bilo puno meda. Divlje pčele su uglavnom med skrivale u skrivenim šupljinama drveća, pa su pčelari imali dosta muke pentrajući se po drveću i udarajući sekirom ne bi li pronašli šupljinu pod korom. Kada bi sekira lako probila koru, ona bi upala odmah u med, i za pčelara je to značilo sreću, sreću i… radost. Pa, onda – nek’ i vama upada sekira u med, šta god radili.
Po predanju, Isus i sveti Petar su prenoćili kod nekog seljaka, koji ih nije ponudio večerom pa su legli gladni. U neko doba sveti Petar je ustao, ukrao nekoliko jaja i napravio kajganu. Kad se najeo, legao je da spava kraj Isusa. No, seljak je primetio krađu i lopova, pa ga je nekoliko puta opalio kocem po leđima, za kaznu. Zato je sveti Petar probudio Isusa i predložio mu da zamene mesta, bojeći se šta bi mu seljak još mogao učiniti. Isus je pristao. No, tada se seljak setio da je izdevetao samo jednoga, a da su jaja verovatno podelili, pa je opet ustao i raspalio po onom drugom, tj. opet po svetom Petru.
Mislimo da značenje ne moramo da objašnjavamo. Vizualizujte.
U periodu varšavskog pakta, SSSR je dominirao i mešao se otvoreno u unutrašnja pitanja država članica. Svaki put kad im ne bi odgovarala odluka koju je doneo bugarski parlament, a to je bilo više puta, Sovjeti bi povlačili poteze koji su neminovno dovodili do raspuštanja, tj. rasturanja skupštine.
Kao i mnoge druge stvari i idomi su ogledalo stanja svesti kako pojedinca, tako i jedne nacije. Dopadali nam se ili ne, teško da postoji način da ih zaobiđemo u svakodnevnom govoru. Zato bolje da se ne trudimo da ispravljamo krive Drine. Ako imate za dodati još neki idom ili objašnjenje radovaćemo se kao kuče kad piški. A u slučaju da uopšte ne pričate idiomske priče, pa onda nek sve ovo ide u peršun! (Peršun je, naravno, korišćen kao eufemizam, u zamenu, pa … za šta volite).
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ
Natasha says:
Ja kada objašnjavam ne-lingvistima šta su idiomi i ‘simile ‘, kažem da su obično fiksni jezički izrazi kao na primer kažemo # smeje se k’o lud na brašno a ne ‘ k’o blesav na zejtin’. Prosto je tako i nema nekog traga često ko je to izmislio osim ako država ne čuva i ne beleži u vidu projekata
Mravac says:
Ma kakva Hirošima i rasističke gluposti, u pitanju su žuti mravi. Duplo su sitniji od crnih i pretpostavaljam da su deo njihovog menija, otuda možda izreka (a možda ih njupa i neka druga vrsta, ne znam). U svakom slučaju, ja sam ih u detinjstu video milion puta, ali tada su se deca igrala napolju, u kontaktu sa zemljom, prirodom. Sam izraz može da dođe i od toga što je ljudska ruka tamanila te mrave, koji su se možda pojavili u kući (a treba znati da se u Srbiji živelo u zemunicama još ’30-ih godina 20. veka).
Ana says:
Praziluk uvek viri iz kese zbog svoje duzine,ne moze se sakriti.Od tud simbolicno viri i iz zadnjice “povrtara”..mislim da je to objasnjenje.
Živko Kondić says:
Meni je omiljeni “Opaljen mokrom čarapom”, ali svejedno, super članak, nasmejao sam se lepo, nisam neke od tih idioma čuo duuugo. 😉
Snezana Sarcevic says:
„Nema te kô gaća u pornićima“ :)))))))))