Možda uživamo u kulinarstvu i umemo da skuvamo ručak i za male pare, ali da li ste se zapitali koliko raznovrsnih ukusa postoji na svetu, a da ih možda nismo ni svesni?

Svaka kultura nosi svoje osobenosti, svako jelo je deo duha naroda i tradicije, ali dok paradajz sigurno neće biti deo ove liste, kao ni kupus, pogledajte koje su to namirnice koje morate papreno platiti kao biste ih uvrstili u svoje kulinarske eksperimente.

1. Šafran

Ako želite da vaš pirinač bude jarko žute boje, onda možete da se poigrate sa šafranom. Šafran je predivan začin, a nadimak mu je „Crveno zlato“. On je splet živopisnihgrimiznih niti od cveta krokusa i koristi se kao sredstvo za bojenje u hrani. Zašto nešto tako malo košta toliko? Šafran jegledano po ceni po težini skuplji od samog zlata. Razlozi su jednostavni: šafrani krokusi cvetaju samo nedelju ili dve godišnje u jesen; berba začina je radno intenzivna (sakuplja se i obrađuje ručno); a svaki mali cvet ima samo tri stigme, što znači da su potrebna dva fudbalska terena krokusa da bi se stvorio kilogram šafrana. To je čak 300.000 cvetova!

2. Kavijar

Kavijar je ukiseljena ikra jesetre i smatra se jednom od najvećih svetskih delikatesa. Teško je njome rukovati i pakovati je, ali što je još važnije, neverovatno je retka namirnica. Najpoznatiji kavijar je beluga jesetra – ima je uKaspijskom i Crnom moru. Sada kritično ugrožena, vrlo malo ovih jajašaca može se legalno prodati. Potrebne su i dve decenije da beluga jesetra dostigne zrelost i određenu veličinu. Još je ređa ikra od albino jesetre – koja je danas gotovo izumrla u svom rodnom okruženju. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najskuplji zabeleženi kavijar je od ostarele (verovatno 100-godišnje) Albino beluge jesetre čiji se beli kavijar prodavao za oko 34.500 američkih dolara po kilogramu. Ovakva poslastica servira se svečano, u specijalnom posuđu, iznad mermerne radne ploče za kuhinjeili u salonu punom elegantne drvenarije, uz muziku i šampanjac, krekere i uopšte-sa uživanjem

3. Ostrige

Ostrige, koje se danas smatraju luksuzom, nisu uvek bile hrana isključivo bogataša. Početkom 19. veka ostrige su bile jeftine kao čips i važan izvor hrane za radničke klase u primorskim zajednicama. One su zapravo služile kao nutritivni međuobrok i to toliko obilan da su se koristile za punjenje mesnih pita.

Danas, situacija je sasvim drugačija, a cena ostriga je znatno porasla.

Kao i u brojnim drugim segmentima u prirodi, i ovde suprekomerni ribolov i zagađenje imali katastrofalan efekat na zalihe ostriga i nestašica je povećala njihovu vrednost. Desetak ostriga vrhunskog restorana s morskim plodovima koštaće vas oko 60 eura.

4. Beli tartuf

Pronađeni u regionu Pijemont u severnoj Italiji, visoko cenjeni beli tartufi će rasti samo među korenjem određenog drveća. Ovi tartufi mnogo su ređi od bilo koje druge vrste tartufa i imaju posebno intenzivan ukus i aromu.

Ne mogu se uzgajati ili gajiti veštački – iako su ljudi generacijama pokušavali da uzgajaju tartufe, i dalje ih mogu nabaviti samo u divljini. Upravo ta nepredvidivost, zajedno sa količinom vremena koje ljudi moraju uložiti kako bi ih locirali i ubrali, rezultira njihovom pozamašnom cenom.

Rekordnu sumu za jedan beli tartuf platio je vlasnik kazina u Makau Stanli Ho 2007. godine. Za jedan od najvećih tartufa otkrivenih u poslednjih nekoliko decenija, koji je bio težak čak 1,5 kg, čovek je dao neverovatnih 330.000 dolara. Prilično izvanredna cena za jednu “običnu” podzemnu gljivu.

5. Vanila

Iznenađujuće, skromna mahuna vanile jedna je od najskupljih namirnica na svetu. Ne samo vanila, Madagaskarska vanilija je posebno dragocena vrsta useva sa sadržajem vanilina od 1 – 2 procenta.

Sa cenom do 600 dolara po funti, vanilija je poprilično skupa biljna kultura na svetu. Oprašivanje se mora obaviti ručnotokom svega jednog dana kada vanilija cveta svake godine.

Oluje na Madagaskaru smanjile su količinu zrna vanile na tržištu, a cene su zato svake godine još veće.

6. Iberico šunka

Vrsta sušene šunke proizvedene u Španiji i Portugaliji, najfinija šunka Iberico je od svinja sa slobodnog uzgoja koje su tokom poslednjeg perioda svog života imale ishranu od samo žira.

Klasifikacija šunke Iberico je izuzetno stroga, s tim da se šunka sa „crnom etiketom“ smatra najboljom – proizvedena od čistokrvnih iberijskih svinja, koje žive i hrane se u dubinamahrastovih šuma i hrane najukusnijim žirom. Povrh toga, šunka se suši neverovatnih čak 36 meseci! Prema Ginisovoj knjizirekorda, najskuplji but šunke koja je komercijalno dostupna je iberijski „Manchado de Jabugo“, čija cena na malo iznosi 3.192,76 funti.

7. Vagiu govedina

Vagiu se jednostavno prevodi kao „japanska govedina“, a može doći iz bilo koje od četiri različite rase japanske krave. Meso je intenzivno mermerisano masnoćom koja se tokom procesa kuvanja smanjuje da bi meso postalo nežno, sočno i topilo se u ustima. Neki obožavaoci to opisuju kao topljenje u ustima i krtoću sličnu nekom mekanom komadu ribe. Visoka cena je posledica cele procedure vezane za proces uzgoja: da bi se kvalifikovale za Vagiu oznaku, krave se moraju uzgajati i hraniti u skladu sa strogim smernicama, a teladima se daje posebna hrana koja garantuje potpis masnog mermera. Kobe govedina, jedna od najcenjenijih, u Japanu donosi do 500 funti po kg.

8. Kopi Luvak kafa

Tehnički ovo nije namirnica koja potpada pod hranu, već je ovde u pitanju jedno neobično piće. Ali sa kesama kopi kafe koje se prodaju i do 700 dolara po kg, svakako je neizbežno bilo da spomenemo ovaj produkt. Kopi luvak, ili kafa od cibete, pravi se od zrna kafe koja se pojede, delimično svari, a zatim isprazni azijskom palminom cibetom ili cibetom. Ne zvuči toliko ukusno? Grešite. Neki veruju da delimičnosvarena i fermentirana kafa što je posledica želudačne kiselineživotinje ima poboljšan ukus kafe. Ima i drugih mišljenja,kritičara koji tvrde da je to samo trik koji rezultira zaista užasnim napitkom.

9. Foie gras

Foie gras je skupa pašteta napravljena od patke ili guske jetre koja je ugojena (do deset puta veća od njene normalne veličine). Ukus ove paštete je izuzetno bogat, masan i delikatan, a proizvod skup. Međutim, ovde ptice plaćaju većucenu nego što ćemo mi ikada – guske i patke hranjene su kukuruzom silom kroz sonde za hranjenje.

To je praksa koja datira još iz 2500. godine pre nove ere, kada su drevni Egipćani saznali da se mnoge ptice mogu ugojiti prinudnim prekomernim hranjenjem. U današnje vreme mnoge zemlje imaju zakone koji zabranjuju takvu praksu i proizvodnju, uvoz ili prodaju foie gras-a.

Ukoliko niste, svakako bi bar neke od ovih namirnica trebalo probati, makar jednom u životu. Slažemo se da nije za našu svakodnevnu kuhinju, ali kao iskustvo, iako papreno skupo, može biti i više nego zanimljivo!