Anksioznost je stanje koje se manifestuje osećanjima anksioznosti, straha, ili se rangira od straha do panike, odlikuje psihomotornom (fizičkom) napetošću i unutrašnjim nemirom i postojanjem osećaja da će čovek “eksplodirati”. Najčešće je nemotivisan i nije povezan sa predmetom ili osobom. Psihijatri dijele anksioznost u tri glavne vrste:

• opšta anksioznost
• fobije
• panični poremećaj

Anksiozni poremećaji uključuju većinu poremećaja koji su decenijama bili poznati kao “neuroze”. Obično ne podrazumevaju izrazite poremećaje psihičkog funkcionisanja, kakvi su prisutni kod psihoza; sposobnost razaznavanja fantazije i stvarnosti, tzv testiranje realnosti je sačuvano za razliku od psihoze. Međutim, mogu postojati značajne poteškoće u obrascima ponašanja i međuljudskih odnosa. Učestalost anksioznih poremećaja kreće se od 0,05% (opsesivno-kompulzivni poremećaj – OKP) do 5% (generalizovani anksiozni poremećaj).

Određene osobine određenih anksioznih poremećaja su zapravo prilično česte, a o poremećaju govorimo kada ovi poremećaji predstavljaju značajno ograničenje za osobu u svakodnevnom društvenom i radnom funkcionisanju. Obično se češće javljaju kod žena.

Uzroci anksioznosti

Uzrok anksioznih poremećaja leži uglavnom u psihološkim faktorima, mada postoje dokazi o genetskom uticaju (naročito kod OKP) i neurofiziološkoj pozadini. Emotivni stres često može biti dodatni faktor koji izaziva anksioznost (ranjivost, promene u međuljudskim odnosima).

S druge strane, simptomi anksioznosti su direktna manifestacija uzbuđenja perifernog autonomnog nervnog sistema, uzrokovanog zastrašujućim neželjenim idejama i impulsima.

Ako nesvesni psihološki mehanizmi ne uspeju kanalisati anksioznost, osoba će prikazati sliku uopšteno generalizovane anksioznosti u najmanjoj prilici ili doživeti anksioznost u obliku napada panike. Ako psihološki odbrambeni mehanizmi usmere anksioznost na određene spoljne objekte ili situacije koje simbolizuju početni, stvarni uzrok anksioznosti, to omogućava da se anksioznost premesti i veže za spoljni simbol, poput liftova, tunela itd, i ova situacija se može izbeći. U ovom slučaju govorimo o fobičnom poremećaju.

Strah je uticaj koji ima motorički i senzorni odgovor. Neurotska anksioznost je slična strahu, ali javlja se kada nema očigledne opasnosti, kroz opštu zabrinutost, osećaj opasnosti ili kroz vezanost za određenu situaciju – fobiju.

Fobije su podeljene na:

• racionalne – refleksni odgovor na moguću opasnu situaciju
• iracionalne

Nova teorija anksioznosti odbacuje libido, naglašavajući ulogu ega kojem nedostaje energije, koji upozorava telo na opasnost. Nema stvarne opasnosti, ali organizam u razvoju se suočio sa opasnostima. Opasnost koja upozorava organizam počinje od osećaja bespomoćnosti. Kao koren anksioznosti, Sigmund Freud uzima motoričke reakcije na rođenje i situacije uskraćivanja ljubavi u ranom detinjstvu. Organizam je ranjiv jer je nemoćan, zbog čega on reaguje sa anksioznošću kasnije u životu. U ovoj teoriji Freud se oslanja na društvenu stvarnost. Strukturni model (id i ego strukture) je takođe vidljiv u teoriji anksioznosti.

5-4-3-2-1 Tehnika suočavanja sa anksioznošću

Anksioznost je nešto što je većina od nas doživela barem jednom u životu.

Javni govor, pregledi rada i nove odgovornosti za posao samo su neke od situacija vezanih za posao zbog kojih se čak i najmirnija osoba može malo stresirati.

Iako sva psihologija može da vam deluje kao da su u pitanju grčka sela, a da biste razumeli to što vam se dešava da vam treba sudski tumač za grcki jezik, realnost je da je najbitnije da se smirite i primenite tehnike za opuštanje koje će vam pomoči da napad ansksioznosti koji mnogi opisuju kao osećaj umiranja – prevaziđete.

Ova vežba u pet koraka može vam biti od velike pomoći u periodima anksioznosti ili panike tako što će vam pomoći da se prizemljite u sadašnjosti kada vam um poskakuje između različitih anksioznih misli.

Pre nego što započnete sa ovom vežbom, obratite pažnju na disanje. Polako, duboko, dugo disanje može vam pomoći da održite osećaj smirenosti ili vam pomogne da se vratite u mirnije stanje. Jednom kada pronađete dah, prođite kroz sledeće korake kako biste se lakše prizemljili:

5: Primetite PET stvari koje vidite oko sebe. To bi mogla biti olovka, tačka na plafonu, bilo šta u vašoj okolini.

4: Primetite četiri stvari koje možete dodirnuti oko sebe. To bi mogla biti vaša kosa, jastuk ili tlo pod nogama.

3: Primetite TRI stvari koje čujete. Ovo bi mogao biti bilo koji zvuk. Ako možete da čujete trbuh u trbuhu koji se računa! Usredsredite se na stvari koje možete čuti van svog tela.

2: Primetite DVE stvari koje možete namirisati. Možda ste u svojoj kancelariji i mirise olovka, ili ste u svojoj spavaćoj sobi i miriše na jastuk. Ako trebate malo prošetati kako biste pronašli miris, osetite miris sapuna u vašem kupatilu ili prirode napolju.

1: Primetite JEDNU stvar koju možete probati. Kako izgleda unutrašnjost usta – žvaka, kafa ili sendvič od ručka?

Ova tehnika je jedna od mnogih opcija koje biste mogli koristiti ako se osećate anksiozno ili preopterećeno. Ako je anksioznost nešto sa čime se redovno borite, a i dalje imate problema sa preusmeravanjem ili suočavanjem sa tim osećajima, obratite se svom lekaru.