Za razliku od ostalih pića, pivo nije “samo alkohol”, već veoma specifičan način uživanja i opuštanja, što će potvrditi svi koji ga vole. Momenat kad prinosiš sebi “oznojenu” čašu ili flašicu hladnog piva i otpijaš prvi gutljaj koji ti reže i osvežava grlo, sadrži u sebi istoriju celog čovečanstva, jer pivo postoji koliko i čovek koji stoji na dve noge.

Pivo kroz istoriju

Šta više, čovek je prvo naučio da pravi i pije pivo, pa tek onda da piše! Najstariji dokaz o konzumaciji piva datira iz 3500. godine pre nove ere, a pronađen je na teritoriji današnjeg Irana. Sumeri, antički narod koji je živeo pravio je pivo od hleba i slada, dok su stanovnici drevne i napredne Mesopotamije uključivali pivo u religiozne rituale, verujući da ima magična svojstva. Ne samo to, oni su tvrdili da mesopotamski bogovi imaju svoje lične pivare!

Pivo u čast boginje Ninkasi

Stoga ne čudi što su stanovnici Mesopotamije imali boginju piva, Ninkasi, koja je prema legendi, naučila ljude kako se pravi pivo, dok je kod starih Egipćana to bila Tenenet (ujedno i boginja porođaja). Stari Egipćani su takođe uživali u tečnom zlatu, a opisivali su ga rečima “donoseći radost” i “rajsko”. U jednom periodu su doslovce živeli na pivu, jer im je obezbeđivalo potrebne vitamine, a i bilo je u izvesnoj meri čistije od Nila iz kog su ili vodu.  

Antičke Egipćanke piju pivo

Osećam se čarobno pijući pivo,
u blaženom raspoloženju,
s radošću u srcu
i srećnom jetrom.

Sumerski poeta, nekih 3000 godina pre nove ere

Tokom srednjeg veka pivo se pilo mnogo više nego danas, kad se proizvodi u daleko većim količinama. Pivce se točilo uz sve obroke, zamenjivalo je i vodu i vino, a kada bi trebalo da se skinu salce i stomačići, pogodite šta je bio glavni sastojak dijete!

Pivo je bilo sastavni deo dijete, a katolički monasi su se podvrgavali “postu na pivu” tokom 40 dana korizme (časni post). Oni nisu jeli hranu, kalorije su dobijali samo od piva, koje su nazivali “tečni hleb”.

Pivo danas

Iako postoje stotine vrsta piva, sve one spadaju u dve glavne kategorije: lager (gorka i aromatična) i ale (slabijeg ukusa, neki ga porede s vinom).

Najveći proizvođač piva na svetu je Anheuser-Busch InBev, poznat po brendu Corona.

Zahvaljujući današnjoj tehnologiji, pored osnovnih – vode, žitarica, hmelja i slada – pivo se može pripremati i sa gotovo bilo kojim zamislivim sastojkom i može poprimiti neverovatan spektar ukusa, tekstura i mirisa.

Najčudniji sastojci koji se stavljaju u pivo su: kafa, zobena kaša, avokado, keks, paprika, morska trava, ostrige, slatki kukuruz, lignje, plavi sir i svinjski mozak. “Pizza Beer Brewery” je otišao korak dalje i proizvodi pivo s ukusom – pa naravno pice!

Jedna od najvećih misterija kod nas je: da li je bolje pivo iz zelene ili braon flaše? Najpre su boce bile svetle, od običnog stakla, međutim, ispostavilo se da propuštaju puno svetla i UV zrake, usled čega se pivo brzo kvarilo i poprimalo loš miris. Negde do 30-ih godina prošlog veka pivske flaše su bile zelene, a onda su otkrili da braon čuvaju miris. To je izazvalo dilemu koja traje do današnjih dana, kada su se u modu ponovo vratile prozirne flaše. Ipak, svima im je zajedničko da ne propuštaju UV zrake.

Pored kvaliteta flaše, podjednako je bitno kako se skladišti i transportuje, stoga su od velike važnosti i gajbe za pivo. Ovde nam se pridružuje još jedan gigant, kompanija Schoeller Allibert, koja je već 60 godina lider u proizvodnji ambalaže. U njihovim gajbicama se nalaze sledeća piva: Krombacher, Raderbeg, Beck’s, Jupiler, Leffe, Paulaner…

– Još od pedesetih godina prošlog veka, gajbama nije jedina svrha da služe samo za prenošenje. One osiguravaju bezbedan transport, štite flašice ili limenke od spoljnih uticaja kao što su jaka svetlost, trzaji ili udari. Poslednjih dekada naročito je bitan marketinški momenat, te na gajbicama možemo videti odštampane logotipe poznatih pivskih brendova. Ipak, dodali bismo da je u svemu ovome jako bitan ekološki momenat, jer ako su gajbe poput naših, napravljene od reciklažnih materijala, nakon nekih 15-ak godina, kad im istekne životni vek, one se vraćaju u proizvodnju i tako ne zagađuju životnu okolinu – kažu iz kompanije Schoeller Allibert.

Zanimljive činjenice o pivu

• Najviše piva po stanovniku pije se u Češkoj (otkud to?), dok je najveći potrošač piva Kina. Industrija piva u SAD godišnje zaradi 100 milijardi dolara čistog profita. Koliko je tamo pivo zastupljeno, najbolje svedoči sledeća činjenica: 1983. Amerika je imala 49 licenciranih pivara. U 2017. taj broj se popeo na 8 863.
• Organizacija formirana od strane holandskih vlasti, “The Rainbow Group”, zapošljava alkoholičare da čiste ulice i “plaća” ih pivom. U Belgiji se tokom 2001. godine pivo sa izuzetno niskim procentom alkohola serviralo deci u školama kao zamena za gazirane sokove u kojima je mnogo šećera.
• Najjače pivo na svetu zove se “Snake Venom”, sadrži čak 67,5% alkohola, a proizvodi ga Brewmeister iz Škotske. Za one koji ne znaju koliko je ovo jako – prosečno pivo ima između 3 i 10%, dok je “žestina” oko 40% alkohola.
• U Austriji postoji pivara Schloss Starkenberger u kojoj se možete kupati u bazenu piva. Kažu da je dobro za kožu.
• Ginisovu knjigu rekorda smislio je 1955. Hugh Beaver, direktor Ginisa u Dablinu, kao način da umiri sporove i svađe u barovima.
• Strah od prazne čaše piva ima svoj zvaničan naziv: Cenosilicaphobia.
• U Rusiji pivo se nije vodilo kao alkoholno piće sve do 2013.

Velikani i pivo

Sveti Patrik je imao sopstvenu pivnicu koja se nalazila u njegovoj kući (5. vek).

Francuski naučnik Louis Pasteur napisao je knjigu o “bolestima” piva i uzrocima njegovog kvarenja.

Bez pogovora, najveći istorijski izum čovečanstva je pivo. Oh, siguran sam da je i točak dobar izum, ali točak ne ide ni upola dobro uz picu kao pivo.

Nisu sve hemikalije loše. Bez hemikalija poput kiseonika i vodonika, na primer, ne bi bilo ni vode, glavnog sastojka piva.

Dejv Beri, pisac (dobitnik Pulicerove nagrade)

Aristotel je tvrdio da napijanje vinom i ostalim alkoholnim pićima uzrokuje nasumično padanje, dok neko ko je pijan od piva, pašće uvek na leđa.

Kada je danski fizičar Niels Bohr osvojio Nobelovu nagradu, kompanija Carlsberg dala mu je kuću sa cevovodom do pivare i besplatno pivo za ceo život.

Zadržite svoje knjižare, svoje represivne institucije, svoje ludnice… Dajte mi pivo. Mislite da ljudima trebaju pravila, ne, njima samo treba pivo. Svetu nije potreban moral, nego pivo.

Henri Miler

U Argentini političke partije imaju svoje pivske marke.

Američki predsednik Džimi Karter potpisao je predlog zakona kojim se stvara oslobađanje od oporezivanja piva koje se pije kod kuće za ličnu ili porodičnu upotrebu, otvarajući vrata današnjim zanatskim pivarama.

Pivo, prokleto najbolje piće na svetu.

Džek Nikolson

Po nalogu danske vlade, 1950. Carlsberg je kreirao pivo specijalno za Vinstona Čerčila.

Pa, nazdravimo!