Popularni kanal History je objavio istorijat novogodišnjih rezolucija. Mnogi prave liste želja, liste planova, svode svoje snove na opipljivost dokumenta, a šta je to zapravo i kako je do tradicije takozvanih novogodišnjih rezolucija uopšte počela, otkrivamo u ovom tekstu.

Prvi su novogodišnje rezolucije doneli drevni Vavilonci i to pre nekih 4000 godina. Oni su isto tako obeležavali novogodišnje proslave. Doduše, za njih godina nije počinjala u januaru, već sredinom marta, kada su usevi bili zasađeni. To masovno slavlje je zapravo bilo jedan 12-dnevni verski festival poznatog kao Akitu. Tada su Vavilonci krunisali novog kralja ili ponovo potvrdili svoju lojalnost vladajućem kralju. Takođe su obećavali bogovima da će platiti svoje dugove i vratiti sve predmete koje su pozajmili. Upravo su ta obećanja  nešto što naliči na današnje novogodišnje odluka. Ako bi Vavilonci držali svoju reč, njihovi (paganski) bogovi bi im poklonili naklonost za narednu godinu. Ako ne, oni bi ispali iz naklonosti bogova – mesto na kome niko nije želeo da bude.

Nadamo se da smo svi mi bili dovoljno dobri za te naklonosti ove godine, ako ništa samo zbog korone zaslužujemo malo milosti definitivno. Ali nema veze – na kraju krajeva, mi smo imali oko 4.000 godina prakse da uvežbamo naše lične rituale i prakse vezane za Novu godinu.

Od kada nam je 1. januar Nova godina i vreme za donošenje rezolucija?

Tokom antike, civilizacije širom sveta su razvijale sve sofisticiranije kalendare, obično vezujući prvi dan u godini za poljoprivredni ili astronomski događaj. U Egiptu je, na primer, godina počela godišnjim izlivanjem Nila, što se poklopilo sa izlaskom zvezde Sirijus. U međuvremenu, prvi dan kineske Nove godine nastupio je sa drugim mladim mesecom nakon zimskog solsticija.

U starom Rimu, prvobitni kalendar se sastojao od 10 meseci i 304 dana, pri čemu je svaka nova godina počinjala u prolećnoj ravnodnevici; prema predanju, stvorio ga je Romul, osnivač Rima, u osmom veku pre nove ere.

Tokom vekova, kalendar je neskladan sa suncem, a 46. p. Julije Cezar je odlučio da reši problem konsultujući se sa najistaknutijim astronomima i matematičarima svog vremena. Uveo je julijanski kalendar, koji veoma liči na moderniji gregorijanski kalendar koji danas koristi većina zemalja širom sveta. Kao deo svoje reforme, Cezar je ustanovio 1. januar kao prvi dan u godini, delom u čast imenjaka meseca: Janusa, rimskog boga početaka, čija su dva lica omogućila da se osvrne u prošlost i napred u budućnost. On je ustanovio 1. januar kao početak nove godine oko 46. p. Nazvan po Janusu, dvoličnom bogu čiji je duh obitavao vrata i lukove, januar je imao poseban značaj za Rimljane. Verujući da Janus simbolično gleda unazad u prethodnu godinu i unapred u budućnost, Rimljani su prinosili žrtve božanstvu i obećavali dobro ponašanje u narednoj godini.

U srednjovekovnoj Evropi, hrišćanske vođe su zamenile 1. januar kao prvi u godini danima koji imaju više verskog značaja, kao što su 25. decembar (godišnjica Isusovog rođenja) i 25. mart (praznik Blagovesti). Papa Grgur KSIII je ponovo uspostavio 1. januar kao Novu godinu 1582.

Za prve hrišćane, prvi dan nove godine postao je tradicionalna prilika za razmišljanje o svojim greškama iz prošlosti i odlučivanje da učinimo i budemo bolji u budućnosti. Ovde se nije mnogo toga promenilo, jer koncept kreiranja novogodišnjih rezolucija uglavnom i podrazumeva investiranje u usavršavanje naših mana i unapređenje vrlina.

Godine 1740., engleski sveštenik Džon Vesli, osnivač metodizma, stvorio je Službu obnove zaveta, koja se najčešće održavala na Novu godinu ili na Novu godinu. Poznate i kao noćne službe straže, uključivale su čitanje iz Svetog pisma i pevanje himni, i služile su kao duhovna alternativa bučnim proslavama koje se obično održavaju u čast dolaska nove godine. Sada popularne u evangelističkim protestantskim crkvama, posebno u afroameričkim denominacijama i kongregacijama, postoje i noćne službe koje se održavaju u novogodišnjoj noći. One podrazumevaju molitvu i donošenje odluka za narednu godinu.

Koja su neka tradicionalna novogodišnja jela?

Postoje novogodišnja jela za koje se smatra da donose sreću u narednoj godini. U Španiji i nekoliko drugih zemalja u kojima se govori španski, ljudi bacaju desetak zrna grožđa – što simbolizuje njihove nade za naredne mesece – neposredno pre ponoći. U mnogim delovima sveta, tradicionalna novogodišnja jela sadrže mahunarke, za koje se smatra da podsećaju na novčiće i najavljuju budući finansijski uspeh; primeri uključuju sočivo u Italiji i crnooki grašak u južnim Sjedinjenim Državama.

Pošto svinje predstavljaju napredak i prosperitet u nekim kulturama, svinjetina se pojavljuje na novogodišnjoj trpezi na Kubi, Austriji, Mađarskoj, Portugalu i drugim zemljama. Torte i kolači u obliku prstena, znak da je godina došla do punog kruga, zaokružuju gozbu u Holandiji, Meksiku, Grčkoj i drugde. U Švedskoj i Norveškoj se, u međuvremenu, u novogodišnjoj noći služi puding od pirinča sa skrivenim bademom; kaže se da ko nađe orah može očekivati 12 meseci sreće.

Izvor: History.com

Novogodišnje rezolucije danas

Uprkos verskim korenima tradicije, novogodišnje odluke danas su uglavnom sekularna praksa. Umesto da daju obećanja bogovima, većina ljudi donosi odluke samo sebi i fokusira se isključivo na samousavršavanje (što može objasniti zašto se čini da je takve odluke tako teško sprovesti). Prema nedavnim istraživanjima, dok čak 45 odsto Amerikanaca kaže da obično donosi novogodišnje odluke, samo 8 odsto je uspešno u postizanju svojih ciljeva. Ipak, nije jednostavno uvek ostvariti svoje želje, posebno ako te želje podrazumevaju i životne investicije kao što su kupovina automobila, kontaktiranje nekih agencija za nekretnine i rešavanje stambenog pitanja, proširenje porodice ili dokončavanje brojnih životnih planova.

Najpopularnije novogodišnje rezolucije ove godine su:

1. Fokus na poboljšanje svog zdravlja

2. Briga o svojim finansijama

3. Sledite svoje unutrašnje težnje

4. Investiranje u svoje odnose

5. Briga o svom mentalnom zdravlju

6. Živeti održivije

7. Smanjiti vreme na telefonu

8. Čitati više knjiga

9. Savladati strahove i izaći iz zone komfora

10. Konačno krenuti na taj put koji se ceo život planira

Na jedan drugi način rezolucije uključuju i više karakterne odluke i odluke vezane za odnos prema sebi i životu:

• Fokusirajte se na strast, a ne na način na koji izgledate
• Vežbajte da biste se osećali dobro, a ne da budete mršaviji
• Prestanite da ogovarate
• Dajte jedan kompliment dnevno
• Prođite ceo dan bez provere e-pošte
• Činite nasumična dela ljubaznosti

Koje su vaše novogodišnje odluke?