Podrinjska tromeđa

Šapčani imaju specifičan izgovor, a osim toga odaje ih jedna reč koju svakodnevno koriste u izgovoru, a to je naopako. “Naopako”, “ju, naopako” je reč za sve i označava zgražavanje, oduševljenje, nevericu. Čivijaše ćete prepoznati i po reči baro koja znači da je nešto jako dobro.

Njihove komšije i rivali Valjevci prave jasnu razliku između seljaka-zemljoradnika, i seljačine, neotesane osobe. Za ovog drugog se kaže da je geak ili zavrakula.

Ako ste se preforsirali u nekom poslu, Valjevci će vas, umesto “da li si se umorio”, upitati “jesi susto?” Pretpostavljamo da je ovo od “jesi posustao”. Ovo čudno pitanje se još postavlja u Bosni i nekim delovima Vojvodine.

Nešto zapadnije, u Loznici će vas opomenuti “ne čvorizaj vratima“, što bi, prevedeno na uobičajeni srpski, značilo da ne lupate vratima, a u Zrenjaninu vam niko neće reći da pozovete taksi da vas odveze do Beograda već da vas “odnese do Beograda”, jer oni često izraz voziti zamenjuju izrazom nositi.

Ih bre, kakav si!

U okolini Vladičinog Hana starije žene imaju običaj da kažu za nekog ko je jako smršao ili propao da se špirtosaja: “Jedi dete, te sarme, vidi kako si se sav špirtosaja!”

Ako se nađete u Užicu i kažu vam da ste mutni, nemojte se uvrediti: kod duhovitih Era to je kompliment i znači da ste duhoviti i zanimljivi, dok će vam u Šumadiji za isto to reći da ste pican.

Na području od Sandžaka do Vranja koristi se izraz tafriti se, turcizam aktuelan i u današnje vreme koji označava osobu koja “nema ni za kafu”, a pozajmljuje novac da bi održao imidž imućne osobe.

Al’ se nekad dobro jelo baš

Vojvođanke su maheri za delikatese od testa, pa nije ni čudo što imaju i svoje, specifične izraze. Tako se čuvene knedle sa šljuvama kod njih zovu gomboce, a tu su i šufnudle, odnosno valjušci, ili njoke na vojvođanski način.

Bundaš, kenjer i pofezne su ono što mi jednostavno zovemo prženice. Ludaja nije luda žena, već bundeva. Čak postoji tradicionalni festival “Dani ludaje” u Kikindi.

Kod Subotičana su mere štednje odavno na snazi, pa tako kad dođete kod njih u goste, umesto uobičajenog pitanja da li ste za kafu ili sok, pitaće vas “Nećeš kafu ili sok?” (“Da nećeš možda kafu ili sok?”) Moguće da je ovo poteklo od nekog Piroćanca koji se doselio na sam sever Srbije, a kako to izgleda, možete videti na 3 minutu i 10 sekundi:

I dok se građani širom Srbije voze, to nije slučaj u Mrkonjić gradu, gde se isključivo vože. Svesni su da ne menjaju ovaj glagol po gramatičkim pravilima, ali se oblik sa slovom “ž” toliko odomaćio, da ne žele da odustanu od njega.

Niš je prava riznica smešnih lokalizama, a od turskih vremena pa do naovamo preživeo je barabar, što znači “stavljati u istu ravan”, pa će tako reći otac sinu “Ti li će se s men’ barabariš?”

Verovatno bi sin zglajznuo ili nagraisao (upao u problem) da živi u Novom Sadu, ali pošto je u pitanju snalažnjiv deran, da ne kažemo bećar, verujemo da je lakesao (odskitao) u Ljig.