Dok se kod nas akcenat stavlja na usluge i mi nacionalno nekad ispadamo odlična radna snaga, postoje one niše privrede koje neočekivano donose dobit: a to su zapravo industrija, preprodaja, proizvodnja i trgovina.
U zavisnosti od delatnosti, samo za pokretanje nekog posla potreban je početni kapital od 1.500 do 20 000 evra.
Najmanje novca treba uložiti u radnju za popravku odeće, dok se proizvodnja toalet-papira i ubrusa, pa i uzgajanje paradajza u plastenicima ne može početi bez desetak hiljada evra.
Zajedničko za sve je početni trošak za registraciju firme u Agenciji za privredne registre. Ceo proces registrovanja firme može da košta i do 200 evra.
Najpovoljniji privatni poslovi u gradu mogu se započeti i sa trinaest hiljada evra. Uspeh na beogradskom tržištu trenutno je u oblasti reciklaže, proizvodnje ekoloških kesa i otvaranju vrtića i igraonica.
Privreda u Srbiji – statistika
Privreda Srbije je moderna i prati model slobodnog tržišta. Najveći sektor srpske privrede Republike Srbije je sektor usluga/tercijalni sektor, koji obuhvata ukupno 63,8% BDP. Potom sledi industrijski sektor (23,5% BDP) i poljoprivredni sektor (12,7% BDP). Krajem 80-ih godina, na početku ekonomske tranzicije iz planske privrede u tržišnu, Srbija je imala povoljnu poziciju u odnosu na region. Ta pozicija je izgubljena zbog ekonomskih sankcija od 1992. do 1995. godine (koje su, između ostalog, rezultovale i u obaranju rekorda hiperinflacije), kao i zbog NATO bombardovanja 1999. godine.
Bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji vredi 41,43 milijardi američkih dolara u 2017. godini. Vrednost BDP-a Srbije predstavlja 0,07 odsto svetske ekonomije. BDP u Srbiji u proseku je iznosio 30,51 milijardi dolara od 1995. do 2017. godine, dostigavši tokom ovog vremenskog perioda visoku vrednost od 49,26 milijardi dolara u 2008. i rekordno smanjenje od 6,54 milijardi dolara u 2000.
Poslednjih godina, Srbija je bila svedok investicija velikih stranih firmi. Prosečan realni rast u poslednjih 10 godina je 4,45%. Srbija ima relativno mali udeo državne administracije u odnosu na ostale zemlje evrope kao deo BDP: svega 20,6%. Privatna potrošnja iznosi 74,3% BDP a investicije 28,6%.
Srbija je potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU što omogućava srpskim proizvođačima da izvezu na prostore EU bez carina i drugih nadoknada.[4] Za neke proizvode (junetina, šećer, i vino) određena dozvoljena količina (kvota) uvoza na godišnjem nivou. EU je najzačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.
Srbija je takođe potpisnica CEFTA što joj omgućava izvoz u zemlje regiona bez carine. Srbija svake godine ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa ostalim zemljama članicama CEFTA. Pored ova dva, Srbija je potpisala i sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, što je stavlja u unikatnu poziciju bezcarinskog pristupa dva glavna tržišta u Evropi.
Ko bi rekao da papir donosi papir – u valutama
Postoje one sitne stvari kao što je proizvodnja svakodnevnih potrepština koje se prosto uzimaju zdravo za gotovo i za koje bismo teško rekli da mogu da donose neku dobit.
Onima koji se odluče na ovaj korak, stručnjaci savetuju da se okrenu poslovima iz oblasti informacionih tehnologija, prehrambene industrije, reciklaže, proizvodnje papirne ambalaže i ekoloških kesa.
Beogradsko tržište trenutno je povoljno i za otvaranje hostela, staračkih domova, vrtića ili igraonice za decu.
Na listi poželjnih delatnosti su i usluge prevoza hendikepiranih osoba, čišćenja poslovnih objekata, kao i čuvanja starijih ljudi.
Uzmimo za primer nešto kao što je proizvodnja toalet papira.
Fabrika toalet-papira – pokretanje
Potrebna sredstva: Od 5.500 do 20.000 evra
Nova linija sa tri mašine za proizvodnju toalet-papira i ubrusa košta od 15 000 do 20 000 evra. Polovna je od 3 000 do 5 000 €. Prostora je od 500 do 1 000 evra. Džambo rolna celuloznog papira košta oko 500 evra i od nje se može dobiti oko 5 000 rolni toalet-papira. Troškovi za kesu na kojoj piše ime firme, kartonski deo – hilzna, lepak… sve ukupno još 1 500 evra.
Prosečna mašina za izradu papirnih kesa košta oko 50 000 evra, a za započinjanje ovog posla potreban je i prostor, sirovine, repromaterijal, radnici. Najbolje je zato kupiti manje mašine koje učestvuju u procesu proizvodnje i udružiti sa velikom firmom. Noževi za sečenje papira mogu se kupiti za sedam do deset hiljada evra. Najjeftinije mašine za pravljenje papirnih kesa su oko 10 000 evra. One nemaju veliki kapacitet, ali su dovoljne za snabdevanje manjeg broja pekara i solidnu zaradu.
Nije mnogo drugačije ni sa ambalažom.
Prva pojava ambalažnih papira počela je još davne 1856. godine. Bila je vezana za izradu zaštite za šešire (cilindre). Sam ovaj proizvod je patentiran tek 1871. godine i koristio se za zaštitu staklenih boca u transportu.
Naziv ambalažni papir proizilazi iz činjenice da se upotrebljavaju pre svega za izradu lepenke, od koje se kasnije dobija pre svega transportna kutija, a u poslednjih par godina i sve zastupljenije tzv. displej kutije i kutije spremne za policu.
Pri izradi lepenke, lajneri (Schrenz, Testliner i Kraft) se koriste za izradu ravnih slojeva, a medium (Fluting i SC Fluting) se koriste za izradu unutrašnjeg valovitog sloja.
U današnje vreme sve veći broj proizvođača opredeljuje se da svoje proizvode upakuje u kutije izrađene od ambalažnih papira, pre svega izrađenih od recikliranih papira. Recikliranjem starog papira, štitimo naše šume i utičemo na očuvanje životne sredine.
Kako se razvijaju vremena, moramo i mi.
Pronađite nišu u kojoj ima prostora za razvoj i oprobajte svoju sreću. Uz dobru pripremu – to i neće biti samo stvar sreće, zar ne?
