Za nas koji tako radimo godinama, rad od kuće je ništa čudno, sve po starom, stanje redovno. Ali za brojne ljude širom sveta, ovaj vid rada doneo je brojne psiho-fizičke izazove, a oni se ne tiču samo produktivnosti.

Pokušaću da vam dam nekoliko saveta iz ličnog iskustva i istraživanja kako ovaj aspekt rada ne bi bio za vas problem, već pozitivna stvar.

#1 Ne krivi sebe ako se osećaš loše radeći od kuće

Čitaš po netu kako drugi uživaju u radu od kuće, sve cvetići i leptirići, kuća sređena, radni deo besprekoran, motivacione slike po zidovima, nasmejana lica sa reklama ubijaju belinom zuba, deca sa frizurama, muž donosi kafu, sunce sija, sve belo, vedro… ovo nije realna slika i zaboravi na to.

Pre no što bilo šta o radu od kuće krenemo da pričamo, shvati da je ovo tvoja priča i samo tvoja i da si ti ta ili taj koji iz nje treba da izvuče maksimum, sa onim što imaš u datom trenutku, takvim kakvo je, a ne da se osećaš još gore što ne dostižeš nekakav ideal koji se propagira. Mnogi nisu očekivali, niti planirali ovakav scenario, nisu brkali kućne i kancelarijske okolnosti, nemaju pripremljen deo za rad i slično. Daj sebi vremena, oseti svoj dom na ovaj drugačiji način i počni da ga pripremaš, ali isključivo po sebi.

#2 Napravi i uredi svoj radni prostor

Nema svako zasebnu prostoriju u kojoj može da radi, niti svako ima apsolutni mir. Možda nećeš moći u startu da imaš iste uslove kao u kancelariji, ali za početak, odredi sebi radni prostor i mesto gde ćeš obavljati poslovne zadatke.

Možda će to biti spavaća soba, možda ćeš raditi na krilu, a možda u kuhinji za trpezarijskim stolom ili će ti za ove svrhe poslužiti radna ploča. Najvažnije je da taj prostor bude čist, uredan i tokom rada – namenjen samo poslu, odnosno da nećeš morati svako malo da ga „prenamenjuješ“.

#3 Izazovi u komunikaciji i koordinaciji

Teško je održavati produktivne lične sastanke da bi koordinirali napore različitih članova tima da ostanu svi usklađeni. Kad svi rade kod kuće, postaje sve teže održavati radni tok i razumeti ko, šta, kako i zašto. Ovo nije problem uz dobro vođstvo i mnogi od nas žive tako uz COO-ove i ja sama sam iz nužde naučila da koordiniram i ono najteže – da delegiram i pratim radne procese i rezultate.

Ljudska bića se oslanjaju na neverbalnu komunikaciju kada govore. Ali, mejlovi, telefonski pozivi, pa čak i videopozivi uklanjaju mnogo nijanse u načinu na koji komuniciramo. Pomisli samo na poslednji put kada je neko pogrešno protumačio e-poštu ili tekstualnu porukur.

Upravo zbog ovoga, jako je važno da je svima jasna infrastruktura, hijerarhija, cilj rada i sistem.

Neka je to google doc fajl i tabela, dogovorite kako će to funkcionisati, pratite i opletite. Priprema svakog posla je 80% uspeha, verujte mi. Sva frustracija u poslu dolazi iz nejasnoća. Pitajte. Nikada se ne sramotite. Nikada. Sve što vam je potrebno da svoj posao obavljate kako treba – zahtevajte. Nekome je posao da vam upravo to omogući.

#4 Samomotivacija i prokrastinacija

Apsolutno najveći izazov, pa čak i iskusnim frilenserima koji godinama rade od kuće (i meni) je više nego često to kako se naterati na rad. Možda firma za koju radite koristi neki vid praćenja vremena, ili imate određeno radno vreme, ali ukoliko radite po principu završenog projekta ili zadatka, mnogo je teže. Teže je, pre svega zato što, kao i dok smo studirali, ljudi mogu biti redovni i kampanjci. Ja sam vazda bila kampanjac i verujte mi, teškom mukom sam se naterala da postignem redovnost u poslu i radu i da nikada više sebe ne dovedem u stanje stresa izazvanog prokrastinacijom. Ovo nije lako.

Prokrastinacija je po svo joj definiciji jedna vrsta odlaganja obaveza ili važnih zadataka, svega što nam u datom trenutku nije možda najurgentnije da uradimo, već se okrećemo i bavimo stvarima koje su zabavnije, prijatnije ili naizgled hitnije da se rade u datom trenutku.

Kada je u pitanju rad od kuće, moj izazov su kućni poslovi. Samo da sredim sobe, samo da obavim veš, samo da napravim doručak deci, pa ručak, samo da sklonim ovo i ono, ili eto, baš odjednom moram da presložim ormar.

Sad kad sam napravila pitu, samo da je smažem, pa se vraćam poslu!

Ovo je kano i konstruktivni vid prokrastinacije s obzirom na to da zapravo neke druge stvari sredim. Ali suštinski sam prepoznala šta je problem. Problem je meni uvek bio to šta radim. Ako primetim da izuzetno odlažem neki posao, znači da sam pogrešila u odabiru projekta. I godinama, naučila sam da se štelujem i dobro pazim da biram šta prihvatam od poslova. Ovo je oooogroman luksuz koji nema svako, priznajem. Ja sam došla do te tačke da radije imam 1 sjajnog klijenta, nego one koji me crpe na ovaj način. No, nemaju svi ovakve uslove (za koje zaista treba da se izboriš, to ne pada s neba, o čemu ću pisati narednom prilikom).

Pretpostavimo, dakle, da si dobar u tome što radiš i da svoj posao obično završavaš s lakoćom. Dakle, ako ti je projekat na kom si trenutno nekako težak, mučan – postavljaj male, ali baš male ciljne tačke, aka milestones. Napravi jasan spisak stavki za taj dan, i kreni.

Osećaj toga kada nešto obeležimo kao završeno stvara malu dozu zavisnosti, pozitivne, afirmativne, osećaj uspeha i postignuća koje je ljudima neophodno i u domenu samoaktualizacije.

Jednostavno je: pre no što kreneš da radiš, izdvoji lepih 15 minuta na planiranje. Uz kafu, uz puno vode. Budite siguran da su uslovi spremni, sve što ti treba spremno – uključi laptop ili kompjuter, obriši radnu površinu, proveri osvetljenje, slušalice, konekcija da radi. Ako se držiš datog radnog vremena, sebi ćeš znatno olakšati.

#5 Eliminiši i obuzdaj elektronske i fizičke „neprijatelje“

Ne mislim da su ukućani neprijatelji, ali u situacijama u kojima oba partnera rade od kuće, važno je uspostaviti pravila. Posebno u vezi dece. Kroz celu ovu pandemiju, ko je bio prinuđen da radi sa baš malom decom najgore je prošao verovatno. Naša su veća, tako da se lako dogovorimo ko kada i šta radi. I gde. Ja imam svoj prostor, vreme u kojem zajedno nešto radimo, obavezno zajedno jedemo, a kroz školski period, dok radim ja, oni rade domaći i super. Manja deca zahtevaju više pažnje, nisu toliko samostalna. Vaše vreme će biti izazov organizovati, ali moguće je.

Ako ste frilenser po projektu, kao ja, a birala sam ovaj posao upravo i isključivo kako bih jednog dana (danas) mogla da vreme provodim sa decom onda i koliko im trebam, onda ste u plusu. Ako ste u situaciji kakva je bila, da vrtići i škole ne rade, onda nemojte da vas grize savest što vam je teško. To je realno. Zajedno sa partnerom – lakše je mnogo. Možete na smenu, možete zajedno. Kako ni bake ni deke nisu bile opcija prethodnih meseci, apsolutno je važno svoju situaciju iskomunicirati na poslu. 

S druge strane, videćete ili ste već videli da iz svih ovih razloga, kada zapravo radite, budete daleko produktivniji nego mnogi. Vreme je najdragoceniji resurs i to dovodi do pomaka i u rezultatima. Kada nema potrebe da se prošeta do aparata za kafu ili proćaska sa nekim usputnim kolegama, jasno je da za isto vreme, daleko više može da se postigne. Između ostalog, važno je da se dobro spava, pre svega. I odolite toni grickalica, to je pak drugi problem.

Rutina je odličan saveznik svakako, najvažnija.

Telefon vam je najveći neprijatelj, kao i društvene mreže. Zato odvojite jasno vreme između onih već određenih stavki u kojima ćete baciti pogled na njih. Poruke i pozivi mogu da čekaju, u 99% slučajeva nije nikada ništa slično. Ja ne gasim telefone sada, a naučila sam da je sasvim ok reći -radim sada, javim se kasnije. To je sasvim normalno i u zrelim odnosima niko se neće ljutiti. Biće i taj odnos bolji ako ga ne otkačite ofrlje. I to što nekome želite da se posvetite kako treba znak je poštovanja, a ne suprotno. Ali ovo već zalazi u sledeću stavku.

#3 Rad od kuće: Socijalni momenti

Momenti socijalizacije najveći su možda izazov kada je u pitanju rad od kuće. Neminovno, mnogi su iskusili osećaje samoće, izopštenosti, pa i strahove.

Sedenje kod kuće po celi dan uzima svoj danak, ne samo fizički, opterećujući telo, već itekako i psihički. Ovo je recimo razlog iz kojeg sam ranije umela da radim iz kafića i restorana. Ceo svoj biznis sam pokrenula iz jednog elegantnog beogradskog restorana na Novom Beogradu, okružena nekim veštačkim roze cvećem, suncem i konobarima, po ceo dan radeći. Izazov je bio samo šta kad moram u WC, najiskrenije vam kažem. Ali, kao profesor, mi imamo te super-veštine samokontrole, pa sam se snalazila nekako. Tada mi je takvo okruženje pomagalo da, iako sam radila samostalno, sa saradnicima online, budem u društvu i okružena ljudima, a vreme za pripremanje hrane mi je bio vrednije da uložim u obrok tu, a za to vreme radim.

Dobre navike ne treba menjati. I u Republici Srpskoj radim po kafićima 🙂

Ljudi su prosto i jednostavni društvene životinje. Potrebna im je interakcija sa drugim ljudima. Video konferencija pomaže – malo. Ali to nije isto kao interakcija licem u lice. Bez tog ljudskog kontakta, pa makar i koji će da uključuje glupe viceve, priče i razgovore o prodavnicama, šopingu, vremenu, aktuelnim dešavanjima, ličnim stvarima (generalno za izbegavanje na radnom mestu svakako), rad na daljinu može postati izuzetan uzrok usamljenosti, posebno za one koji su sami.

Ovo je realan i težak izazov i iako se u prvom talasu veliki broj ljudi oduševio idejom rada iz trenerke i udobnosti doma svoga, nije sve tako bajno, brzo se pokazalo.

Dok su za nas sa decom koja su školsku godinu dovršila od kuće, i glasnim ljubimcima kao što je naša Lea, papagaj, i mačka Zika koja moj rad podrazumeva za poziv za spavanje u mom krilu izazovi jedne vrste, za one koji su sami, izazovi su sasvim drugačiji. To ne znači da su jedni ili drugi bolji ili gori, već – drugačiji. Kad smo kod tih izazova, tu je i sledeća stavka.

#7 Obuci se za posao

Vremenom, neke osnovne stvari shvatimo iz iskustva. Rutine koje stvaramo moraju biti čelične. To uključuje i pristup poslu. Uvek obučem profesionalniju odeću za važne pozive – bilo da su videokonferencije ili ne. Odeća koju nosimo utiče ne samo na to kako vas drugi vide, već i na to kako vidite sebe i kako mislite i kako se ponašate.

Čak je i sportska odeća bolja od pidžame, ja volim helanke, eto. Raditi u pidžami i biti u njoj u poslu, iako deluje „kul“, u stvarnosti je užasna ideja.

Zašto ne raditi u pidžami?

Pidžama i san snažno su povezani u glavama većine ljudi. Pomislite na Pavlova i njegove pse. Ovo je klasično kondicioniranje i udruživanje. Studija iz 2012. godine u časopisu Journal of Experimental Social Psychology otkrila je da ljudi bolje obavljaju radne zadatke kada nose odeću sa “simboličkim značenjem”. Na primer, lekari su bolje radili dok su nosili laboratorijske kapute.

Takođe je teško osećati se čistim i svežim u pidžami u kojoj ste spavali noć ranije. Pored higijenskih pogodnosti, tuširanje i osećaj čistoće poboljšava profesionalizam i performanse većine ljudi. To je trik kojem uvek možete pribeći ako vam fali energije za rad. Topli tuš završite hladnim, što hladnijim možete. Videćete. Radi. Kao i šminka, frizura, parfem, lepi i uredni nokti (meni je to obavezno, ništa mi ne uništi inspiraciju kao iskrzani nokti), hidriranost, i obavezno – puno vode.

#7 Brisanje prostorno-mentalnih granica i notifikacija

S druge strane medalje, ako radite od kuće, više nemate jasnu geografsku podelu između radnog i ličnog prostora.

U idealnom slučaju, vaš dom je mesto opuštanja, sigurnosti i spokoja. To je mesto na kom podsvesno prelazimo u jedno mirno, lako stanje duha, ostavljajući stresove radnog dana iza sebe. Govorim o idealnim uslovima, naravno, vreme kroz koje prolazimo je pokazalo da život u domu može nažalost biti i realan pakao za mnoge, ali to je druga tema.

Rad od kuće ide direkt upravo kroz tu urednu i jasnu mentalnu podelu. Mnogi se žale da im se rad od kuće pretvorio sasvim u posao, kao da nikada ne odlaze sa posla. Uvek osećaju obavezu da provere e-poštu ili dobiju „samo jednu poslednju stvar“.

Drugim rečima, teško se isključuju i opuštaju. Ikad. Ovo se i meni ponekad desi. Uđem na Slack i Asanu, samo bacim pogled na sto mejl naloga koje imam. Sve je to super ako je sve OK, ali ako iskrsne problem ili nešto (najčešće ni ne tako urgentno), posledice mogu biti sledeće:

• Poremećaj spavanja
• Anksioznost
• Propušteno vreme sa najbližima
• Dodatni rad
• Stres
• Problemi sa kičmom

Eto, samo nekih. Nije vredno toga. Iako nam dosta toga vezanog za posao „živi“ u telefonu, posebno recimo ako se bavite društvenim mrežama pa negde i morate da pratite naloge i poruke, nemojte. Odredite možda 15 minuta za to, nekoliko sati pre spavanja, a ostatak večeri se posvetite porodici i sebi. Đavo zvan „notifikacija“ nikada ne spava, naučite da ga ignorišete. Procvetaćete.

#8 Ambicija i razvoj karijere

Motivacija i dugoročna vizija su nešto što uvek morate da pročačkate, barem s vremena na vreme i ne izgubite iz vida kuda želite da se vaš život razvija.

Kada niste okruženi energijom ambicioznih kolega koje svakodnevno vodi karijera, previše je lako skliznuti van koloseka.

Ne bi trebalo da dozvolite da izgubite iz vida svoje dugoročne ciljeve u karijeri. Ako niste svaki dan u kancelariji, i ne čavrljate sa kolegama o novostima u branši, to ne znači da ne trebate biti informisani.

Možda i nemaju svi unutrašnji nagon da unaprede svoju karijeru i nastave sa nizom unapređenja, ali kad se nikad ne izlazi iz kuće, čak i oni sa jakom unutrašnjom motivacijom često osete kako im ambicioznost brzo pada. Ovo je zamka i ako vodite svoj biznis kao ja, i priznaću, dala sam sebi par meseci u kojima mi je manji obim posla prijao. To je moj osećaj bio, kvalitet iznad kvantiteta, a od silnih dešavanja nije mi baš ni bilo do neke ekspanzije. Kada sam bila spremna da opet „zagrizem“ preduzela sam korake ka tome i sad praktično radim opet full-time. To je sve OK, samo ne budite prestrogi prema sebi. Mentalno zdravlje je najvažnije.

Zapišite svoje dugoročne finansijske ciljeve i ono što očekujete od svoje karijere. Barem jednom kvartalno pitajte svog šefa o mogućnostima napredovanja u vašoj kompaniji.

Takođe možete preslušati motivacijske i lične razvojne audioknjige (ili čitati verzije za štampanje) ili prisustvovati motivacijskim događajima i konferencijama. I što je najvažnije od toga, nastavite umrežavanje u svojoj industriji.

Ja ovo zaista radim, i taj proces nije pravolinijski, kao što rekoh, nekad idem napred nekad nazad, odnosno – više, manje. Jednom klijentu sam čak morala da kažem, iako je njima potrebno da se širim i razvijam u full agenciju, ja to nisam želela iz niza razloga, a svakako ne tada. Nije bilo lako doneti takvu odluku, ali sreća nije u neprekidnom rastu. No, to morate sami sa sobom da „opipavate“. I ne gledate nikog drugog. Samo sebe. I isključivo sebe.

Iz perioda kad se radilo po restoranima

Previše stavki već imam, ko će ovo da čita sve, ali suština je da primenom ovih saveta nekako, po sebi, pre svega izbegnete opake zamke depresije koja je globalno u opasnom porastu, realna i stvarna stvar sa kojom se sve više ljudi bori. Uz mnoštvo oprečnih informacija i situacije koje su realno krizne, pored samih izazova rada na daljinu i od kuće, tu su i globalni izazovi koje je donela pandemija, pa i druge katastrofe.

Vodite računa o tome da ste dobro. Pre svega učinite sve što je u vašoj moći da budete dobro, pa će onda i rad, kakav god, odakle god, sa kim god i na čemu god-biti kao pesma. Ja sam i pevačica, znam to dobro ?

Ako vam treba bilo kakav savet ili vam je teško, obratite nam se, pišite, meni ili nekom kome verujete. Svet je lep onoliko koliko nam je svima lepo. Ako možete, činite dobro i drugima. Pay it forward filozofija radi. Verujte mi i to. No, to je opet druga tema. Da zaključim – budite u kontaktu sami sa sobom u svakom trenutku i navigirajte svoj put. I brodovi i avioni imaju sisteme navigacije, pa i mi. Ako želite uspeh – štelujte se da idete ka njemu. I otkrivajte šta je to za vas, pa radili u kancelariji, u kafiću, restoranu, parku, ležeći, sedeći, od kuće ili sa klupe (sve probala, sve radi kad treba).

Srećno!

Kako ja to tačno tebe ugrožavam time što radim na laptopu u kafiću?