Puno se potencira ulaganje u decu, u njihov razvoj, pa skoro do tačke pritiska od dece se dosta više očekuje, ali s druge strane puno toga im je i dostupnije i moguće.

Škole stranih jezika su verovatno na vrhu te liste investicija u budućnost dece, uglavnom uz sport i kreativne radionice.

Zašto je to zaista važno, pokušaću da objasnim iz ličnog, pre no iz stručnog ugla.

Ali najpre, moramo razumeti šta je zapravo sve podrazumevano pod učenjem jezika.

Šta je učenje stranih jezika

1. Učenje stranih jezika može se definisati kao učenje nematernjeg jezika van sredine u kojoj se on uobičajeno govori.
2. Bilo koji jezik koji nije maternji jezik i uči se van porodičnog konteksta.
3. Učenje engleskog jezika u kontekstu EFL.
4. Razvijanje sposobnosti komunikacije na drugom/stranom jeziku.

Koje se veštine razvijaju u školama stranih jezika?

Četiri veštine učenja stranih jezika su skup od četiri sposobnosti koje omogućavaju pojedincu da razume i proizvede govorni jezik za pravilnu i efikasnu međuljudsku komunikaciju.

Ove veštine su: slušanje, govor, čitanje i pisanje. Proces obično prati oblik ocenjivanja (pismeni i/ili usmeni ispiti).

Učenici postavljaju ciljeve i razmišljaju o svom napretku u korišćenju jezika.

Postoji pet oblasti odnosno ciljeva učenja stranih jezika. To su komunikacija, istraživanje strane kulture, stvaranje veza, poređenja i zajednice. Naglašava se primenu učenja jezika izvan okvira nastave.

Lingvisti su identifikovali pet osnovnih komponenti (fonologija, morfologija, sintaksa, semantika i pragmatika) koje se nalaze u različitim jezicima i ovo su sve oblasti razvoja tokom jezičkog učenja.

Sve ovo se usklađuje u školama stranih jezika sa CEF okvirima za rad. Zajednički evropski referentni okvir za jezike (CEFR) je međunarodni standard za opisivanje jezičke sposobnosti. Opisuje jezičku sposobnost na skali od šest tačaka, od A1 za početnike, do C2 za one koji su savladali jezik. Ovo olakšava svima koji su uključeni u nastavu i testiranje jezika, kao što su nastavnici ili učenici, da vide nivo različitih kvalifikacija. To takođe znači da poslodavci i obrazovne institucije mogu lako da uporede naše kvalifikacije sa drugim ispitima u svojoj zemlji.

Pet faza učenja novog jezika

Faza 1: Predprodukcija. Tokom ove faze, učenik obično ćuti dok sluša nove reči i stiče razumevanje jezika.

Faza 2: Rana proizvodnja fraza i reči.

Faza 3: Pojava govora i produkcije.

Faza 4: Srednja tečnost i upotreba jezika.

Faza 5: Napredna tečnost u korišćenju jezika.

Zašto je važno da dete uči jezik u školi stranih jezika?

1. U manjim grupama se bolje (i jedino) uči jezik

CEF takođe navodi da je 10-12 đaka idealan broj, ali i da je maksimalan broj učenika po grupi 12. Ovo redovni školski sistemi ne mogu da postignu sa lakoćom. Često se pretpostavlja da je dovoljno to što dete uči jezik u školi. Međutim, ako pogledamo puku potencijalnu minutažu koju svako dete može da dobije, a pri tom mislim pre svega na engleski jezik, ali i druge jezike, jasno je da je nastavnicima nemoguće da aktivno postignu fluentnost kod dece. Ukoliko ne postoji dodatni trud van nastave, mogućnost za aktivno formiranje radnih parova u nastavi, jako je teško imati jasan uvid u znanje i veštine svakog deteta ponaosob. Još jedan problem je i različit nivo znanja dece u školskim regularnim uslovima, što se na kursevima stranih jezika ne dešava, s obzirom na to da se sprovodi testiranje i svako dete, pa i odrasli, smešta u grupu shodno postojećem i zatečenom stanju jezičke spremnosti.

2. Škole stranih jezika povezuju ljude

Povezivanje u školama stranih jezika ne odnosi se samo na dečija druženja tokom nastave i van njih, već i na odrasle, posebno kada je reč o specijalizovanim tečajevima za medicinare, programere, pripreme za TOEFL i slično. Ali postoji još jedno povezivanje, a to je sa nastavnim kadrom, čije iskustvo i ekspertiza itekako doprinose uspehu u jezičkom učenju, ali donose i određene uvide u potencijal korišćenja tog jezika nadalje.

3. Naša deca zauvek su “naša” deca

Radeći na Institutu za strane jezike, susrela sam se sa stotinama dece i svakako još duplo toliko roditelja, baka i deka. Uvid u njihove živote, praćenje izazova sa kojima se susreću, tumačenje nejasnoća koje posebno deca imaju potrebu da shvate, saradnja sa roditeljima i starateljima, zajednička borba da ta deca idu pravim putem, da su drugari, da se vole, da su vredni, da usvoje radne navike, nauče se odgovornosti, jednoj vedrini učenja, činilo je da su na moje časove uvek deca dolazila nasmejana i vrlo rado. Svaki roditeljski je bio zadovoljstvo. I dan danas imam priliku da sam sa mnogima od njih u kontaktu, tu za savet, podršku, pomoć, a jednako i sa roditeljima. Njihovi uspesi su delom i naši, posebno kada krenu da nižu uspehe širom sveta, gde jezik aktivno koriste i gledam kako im je naš rad pomogao. Naše uspomene ostaju, razgovori koje nam omogućava rad na jeziku. Daleko se bolje upoznamo kroz rad u malim grupama i diskusije na razne teme nego što redovno školstvo dozvoljava. Zato smo negde privilegovani i u mogućnosti da brže i primetimo eventualne situacije, probleme, i zajedno sa roditeljima reagujemo blagovremeno. Neretko su deca koja bi krenula na engleski kod mene pokazivala i poboljšanje u ocenama i radu generalno, a verujem da je to pored autoriteta koji je nama jedini alat, reč i o tome što se deca usmeravaju na to da sami kreiraju svoju budućnost, a to znači da rade sve to za sebe. Dajući deci autonomiju na neki način, dajemo im i moć, a oni to dalje koriste u svim segmentima svog života, izlazeći sa kurseva jezika osnaženi i daleko asertivniji. Institutski profesor je pre svega edukovan pedagog koji je prošao interne i eksterne edukacije za rad sa decom svih uzrasta, od 4-19, pa i dalje sa odraslima, a samim tim odličan saveznik roditeljima u ovim izazovnim vremenima za podizanje dece.

4. Adekvatna literatura je osnova usvajanja znanja

Postoji jedna gigantska proliferacija udžbenika na tržištu. Iako u nekim segmentima nije lako propratiti moderne tokove i osvežiti udžbenike svako malo, dodatni materijali u tome pomažu. Međutim materijal koji radi, radi uvek. Udžbenici Instituta koje sam koristila radeći tamo su ubedljivo najefikasniji u usvajanju jezičkih veština i to je bilo evidentno iz godine u godinu. Udžbenici kreirani za našu decu, naše tržište, jednako su važni kao i pažljiv odabir udžbenika za pripremu za Kembridž i TOEFL testove. Takođe je od velikog značaja uspešnost u polaganju istih testova korišćenjem adekvatne opreme, što je ovde bilo skoro 100%.

5. Dodatne aktivnosti za razvoj jezičke pismenosti

Na Institutu za strane jezike sam vodila i Dramsku radionicu, jednu od brojnih dodatnih aktivnosti besplatnih za naše polaznike. Mogućnost usvajanja jezika situaciono je apsolutno najprirodniji način da se jezik upotrebi i praktikuje, a to je ova radionica, kao i integrisani dramski elementi u sami kursevima jezika za decu, pokazala. Mogućnosti učenja na intenzivnom nivou na sličan način pomažu odraslima da skrate vreme učenja i uranjajući se u jezik, efikasnije i bolje usvoje gradivo u kasnijim uzrastima. Jednostavno rečeno-prilika za korišćenje jezika na što prirodniji način jeste ono što je esencijalno u postizanju rezultata. A da ne govorim o kulturološkoj osvešćenosti, kreativnim radionicama i okupljanjima i slično.

Mislila sam da ću pisati više o dogodovštinama iz učionice, ali smatram da je važno da se negde neke stvari razjasne, posebno kad verujem u metodu i sistem jer sam gledala skoro 10 godina kako on zaista radi. Moje kolege su svako veče u učionicama i dalje, neretko žrtvujući dosta od svog privatnog života, vremena za uspavljivanje sopstvene dece, dajući srce i dušu za brojne generacije koje pod krovom “Kuće od reči” stasavaju i pamte je kao integrativni deo njihovog detinjstva, ili pak kasnije-poslovnog uspeha i napretka.
Ja sam morala da odem, zbog ljubavi i fizičke nemogućnosti da nastavim da radim, ali i dan danas bih radila isključivo po toj metodi, uz malo više korišćenja ICT tehnoloških mogućnosti, jer sam doživljavala da nam dolaze đaci iz drugih škola i viđala sam kolike su razlike. ALi svoje đake sam volela tada, sada i zauvek, a jednako tako sve moje bivše kolege i dan danas.

Tako da ako ste pročitali ovaj članak do sad i čitate i dalje, koliko god da je teško, institutski profesor ostaje zauvek institutski profesor, i kada ode dalje negde sa životom, a posebno kad ostaje, tu, u stanju prosvete kakvo već jeste svima. Zato naklon svakom od njih, bivšim, sadašnjim i budućim.

Ulaganje u kurs stranog jezika ostaje za mene najvažnija investicija svakog roditelja, ona zahvaljujući kojoj ja danas radim sa ljudima iz celog sveta, imam svoju slobodu i beskrajne opcije, dostupnost znanja i materijala, mogućnost druženja i komunikacije sa ljudima sličnim meni. Zato naklon mama, ni dan danas ne znam kako ste tokom inflacije i krize devedesetih odvajali novac da idem u školu jezika, ali na tome i još mnogo čemu, beskrajno sam zahvalna.