U tekstu o idiomima saznali smo kako nastaju neke neverovatne, na prvi pogled besmislene, rečenične konstrukcije. To nisu poslovice (mada su srodni), već osobenosti jezika koje služe da opišu neku poznatu situaciju (u šta su se uverili oni kojima je vo pojeo ili izgazio sadnice kupusa).

Naporedo sa idiomima, nastajali su tipski likovi (često inspirisani nekom realnom osobom) koji su odražavali socijalne prilike svoga doba. Tako smo imali prevrtljive trgovce i advokate (ćate), lukave seljake, sujetne svekrve, lenje snahe…međutim, neke situacije su bile prilično specifične, te su se dugo prepričavale a njihovi junaci su ušli u antologiju. Znamo njihova imena kao i značenjske relacije, međutim, često se postavlja pitanje ko su oni bili zaista.

Ero

Čuveni Ero iz kratkih šaljivih priča nije stvaran lik, već predstavnik jedne grupacije. Naime, Erama (Here, u Šumadiji Ercovi) su nazivani Hercegovci koji su usled prinudnih migracija naseljavali severne i severoistočne oblasti. Ero je duhovit, lukav i dovitljiv, i gotovo uvek nadmudri svakoga. Junak je brojnih anegdota i šaljivih priča, a najpoznatije su one o kadiji, zatim “onom” svetu, sa Turčinom…

Nakon opusa narodne književnosti gde smo imali lirske i epske tipske likove (pored junaka, svakako), Ero je prvi junak koji je osim u književne forme ušao i u antologiju – u mnogim krajevima se i dan-danas prepričavaju njegove dogodovštine.

Ludi Nasta

Na početku da ispravimo veoma čestu omašku: Ludi Nasta je bio muško (primetili ste da se žene često gađaju ovim nadimkom)!

Ludi Nasta sa Dorćola je jedini Srbin koji je ostao u Beogradu 1813, kada su ga Turci zauzeli, a nadimak su mu dali ustanici (verovatno mu je pravo ime bilo Nastasije, Anastas). Stalno je išao za Turcima, zadirkivao ih i šegačio se, a oni ga nisu dirali jer je bio luckast – Turci su sujeverno smatrali da je takve ljude dodirnuo Alah i da ih ne treba dirati. Jedini je slobodno šetao po Beogradu, i to sa četiri psa, kojima je nadenuo imena strogih dahija. Da li je odista bio lud ili jurodiv?

Radio Mileva

Legenda kaže da se Mileva udala u Buronje u Vukoviće, a poreklom je iz sela Mali Stup iz Vasojevića, i preko rodbinskih veza njena naklapanja su obilazila Crnu Goru i brda – celi svet tadašnje civilizacije. Njen lik postaje karakterna osobina početkom 20. veka, nastankom radija, koji su u to vreme imali samo retki, stoga su se vesti mahom prepričavale. Kako to obično biva, vesti koje idu “od usta do usta” vrlo često izgube svoju prvobitnu verziju, te se na kraju vrlo malo (ili nikako) podudaraju sa prvobitnom. Otud je Mileva sinonim za alapaču, neproverenu vest, trač.

Ludi Milojko

Njegovo poreklo je najteže utvrditi – etnografi tvrde da je posredi hajduk Milojko Panajotović.  Prikazan je u čuvenoj seriji “Ljubav na seoski način” (kažu da je živeo tačno 100 godina), takođe kao hajduk.  Pojavljuje se i u “Žikinoj dinastiji”, kao Žikin pradeda, koji je posedovao neverovatne ljubavne veštine. Otud i Milojkova vanvremenska popularnost, on predstavlja mušku osobu nezajažljivog seksualnog apetita, luckastu pride.

Glupi Avgust

Isprva se misli na rimskog imperatora Avgusta, međutim, to nije “taj” Avgust. Cezar August bio je jedan od najvećih rimskih careva, koji je prekinuo stogodišnje ratove, doneo Rimu mir i prosperitet. Obzirom da se po rođenju zvao vrlo prosto – Oktavijan, Senat mu je dodelio ime August, što bi moglo da se prevede kao Uzvišeni.

Glupi Avgust, osoba koja skreće pažnju praveći budalu od sebe, je termin koji su Francuzi i Englezi koristili za dvorske lude.

Dragička

Čuveni uzvik “Dragička” nastala je po gospoji Dragić, Beograđanki poznatoj po tome što bi prva saznavala za pikanterije iz tadašnjeg džet-seta. Pikanterije koje je plasirala su se dugo prepričavale (što ju je proslavilo), a Dragićka je postala pandan Radio Milevi, samo za visoke krugove. Kasnije, kada bi neko želeo da ispriča trač, rekao bi “Kaži Dragićka!”, a ako bi druga strana odgovorila sa “Dragićka!” to bi značilo da želi da čuje novost. Glas “ć” se pretvorio u “č” usled promene akcenta.

Mali Perica

Mali Perica je svakako najmlađi junak ove naše priče, i po godinama, i po stažu.  Prisutan je poslednjih tridesetak godina, mahom u vicevima, a možemo ga opisati kao Erinog potomka, jer svakog uspe da nasamari. Perica zeza učiteljicu, policajce, roditelje, i gotovo nikad ne nadrlja.
Osim šašavosti odlikuje ga i dozirani bezobrazluk, često na granici vulgarnog (u krajnjem slučaju završi kod direktora škole).

Da li ste se pitali zašto se zove baš Perica? Zašto nije Acika, Marko ili Đole? Odgovor je i više no očigledan: koje je to ime najtipičnije kao primer? Kako se obično imenuje NN lice? Pogađate, u pitanju je Petar Petrović sa uplatnica, a Mali Perica je svakako njegov sin! Tih godina su svi vežbali papirologiju i administraciju preko mučenog Petra, te nije čudo što su mu prikačili tako nestašnog sina.

Kad čovek iz naroda uđe među srpske antologijske face

Šta možemo zaključiti “na kraju balade”? Ponekad neke situacije ili osobe budu aktuelne jedno vreme, zatim dobiju popularnost lokalnog tipa, a onda pređu u sferu kolokvijalnog. Tada se desi “mas popularnost” koja je ujedno i anonimna, jer malo ko zna odakle je fazon potekao.

Stoga osluškujte svoj jezik, i pomno pratite aktuelne replike, čudne metafore i citirane ljude. Ko zna, možda ste svedok nečega što će ući u antologiju.