Ne. Ovo je tekst prvenstveno namenjen mladima, onima koji su izloženi agresivno modelima upitnih vrednosti, ili da kažemo, jednoobraznim modelima masovnih medija. I uvek, ono pitomo i normalno kao da dođe u zapećak, a ono glasno, vulgarno i napadno je uvek daleko lakše u prvom planu.

Da definišemo napucane ribe, pre svega

Kada posmatram ovaj termin „napucana riba“, ja ne mislim na damu, gospođu, ženu doterane frizure sveže izašlu iz nekog od brojnih kozmetičkih salona u Beogradu. Ne. Ja mislim na one žene, devojke, a nažalost – i devojčice, koje sede po kafeima beogradskih lokala, napirlitane onako kako se možda nekada pre spremalo za specijalnu priliku ili važan, noćni, izlazak, sa obaveznim rekvizitima kao što su telefoni u rukama i selfiji u nizu.

Da se razumemo, ja volim selfije, posebno sa dragim ljudima, ali ovde je nešto drugo problem, i to problem koji traje već neko poduže vreme.

Ovde nije reč o „hvatanju“ trenutaka za pamćenje i za buduće uspomene, već poza za javnost, odnosno ljude znane i neznane, za druge.

Kultura egocentrijašenja koja je nekada bila prezrena i ukoravana, danas je normalna pojava, a granica između doteranosti i kulturnog izgleda i paradiranja, da ga nazovem-paradarizma, zavladala je i to ne samo kod nas, već globalno.

A sve to je toliko potrošno, toliko plitko i površno, da ne čudi činjenica da mnogi od onih koji na taj način vape za ispraznom pažnjom, u dubini sebe vape za suštinskim samopouzdanjem, snagom i samopoštovanjem.

A ono – ono se ne nalazi u silikonima, grudvastim usnama i nazolabijalnim izopačenim implantima, grudima većeg broja niti veštačkim unapređenjem lica i tela. Niz pokušaja za nekim unapređenjem sebe spolja će, istina, napraviti mnogim damama slike instagramičnijim, učiniti ih da deluju veoma slično, ako ne i isto kao niz onih drugih, ali neće doprineti suštini.

A suština je da su sreća, lična stabilnost, zdravlje i ulaganje u negu lica i tela koja je na bazi zdravlja, u kozmetiku koja hrani, a ne menja telo, u odnose sa ljudima i osmehe, sve to je istinska lepota, a nju, kao ni znanje i lični razvoj koji osoba za sebe sprovede, niko ne može nikada da oduzme.

Šta je iza plastičnog izgleda, ali zapravo?

Narcisoidni i histrionski poremećaji ličnosti i telesni dismorfični poremećaj su tri najčešća psihijatrijska stanja kod pacijenata koji traže estetsku hirurgiju.

Sve u svemu, plastična hirurgija ne samo da vraća izgled i funkciju unakažene telesne jedinice, već i ublažava psihološki stres.

Identifikovanje psihološki izazovanog pacijenta pre hirurške intervencije omogućiće mu da dobije odgovarajuću psihološku pomoć i može rezultirati zdravijom osobom sa ili bez povezanih postupaka plastične hirurgije.

U poslednjih sedam godina, niz studija neprekidno sugeriše povećani rizik od samoubistva među ženama koje su bile podvrgnute kozmetičkoj operaciji za povećanje grudi, a došle su do sledećeg zaključka:

Postoji nešto veći rizik (nešto više od dva puta od onog u opštoj populaciji) od samoubistva među ženama sa plastičnim dojkama.

Prethodne studije ukazuju na to da mogu postojati značajne razlike između žena sa implantatima dojke i žena u opštoj populaciji. Na primer, za razliku od žena u opštoj populaciji, utvrđeno je da žene sa grudnim implantatima imaju:

• znatno niže indekse telesne mase
• veće šanse za pušenje cigareta
• više indukovanih pobačaja
• manje živorođene dece
• niži obrazovni nivo
• raniji uzrasti pri prvom porođaju i
• više skrininga za bolesti dojke.

Telesni dismorfni poremećaj i estetska hirurgija

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, Telesni dismorfni poremećaj (BDD) je označen kao poremećaj koji se odlikuje intenzivnom preokupacijom pojedinca zamišljenim nedostatkom u izgledu. Ako je fizička anomalija zaista prisutna, preokupacija pojedinca njome je izrazito preterana.

BDD se javlja u do jednog procenta opšte populacije, ali izgleda da je mnogo zastupljeniji kod pacijenata koji traže estetsku hirurgiju.

Ljude koji imaju BDD karakteriše:

• viši nivo besa i neprijateljstva
• niže samopoštovanje
• viši nivo perfekcionizma
• veće učestalosti zlostavljanja i zanemarivanja dece
• češće samoubilačke ideje i pokušaje samoubistva

što dalje vodi do depresije (74%), poremećaja upotrebe supstanci (49%), socijalne fobije (39%), poremećaja ishrane (33%), opsesivno-kompulzivnih poremećaja (30%).

Tako da pitanje ostaje – da li sami biramo svoj put, da li imamo hrabrosti da taj put bude duži i teži nekad, ali kvalitetniji i dugoročniji, da li je zaista bolje ići pod nož, bacati novac na preskupe i izvikane brendove, opsesivno živeti u duhu konzumerizma, uticati negativno i na prirodno okruženje time, ili pak uložiti u svoje mentalno zdravlje i posetiti psihologa, ili fizičku negu i održavati svoju lepotu redovno u nekom od kozmetičkih salona?