Budućnost rada nakon COVID-19

Ovaj izveštaj o budućnosti rada nakon COVID-19 prvi je od tri MGI izveštaja koji ispituju aspekte postpandemijskeekonomije. Ostali gledaju na dugoročni uticaj pandemije na potrošnju i potencijal za širok oporavak vođen povećanomproduktivnošću i inovacijama. Ovde je procenjivan trajni uticaj pandemije na potražnju za radnom snagom, kombinaciju zanimanja i veštine radne snage potrebne u osam zemalja sa različitim ekonomskim modelima i modelima tržišta rada: Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Japan, Španija, Velika Britanija, i Sjedinjene Države. Ovih osam zemalja zajedno čine skoro polovinu globalne populacije i 62 procenta BDP-a.

Izazovi u radu pre i posle korone

Pre COVID-19, najveći prekidi u radu uključivali su nove tehnologije i rastuće trgovinske veze. COVID-19 je po prvi put povisio značaj fizičke distance u radu. U ovom istraživanju razvijen je nov način za kvantifikovanje blizine potrebne u više od 800 zanimanja, grupišući ih u deset radnih arena u skladu sa njihovom blizinom saradnika i kupaca, brojem interpersonalnih interakcija i njihovom prirodom na terenu i u zatvorenom.

Ovo nudi drugačiji pogled na rad od tradicionalnih definicija sektora. Na primer, sektor medicinske nege uključuje samo usluge nege koje zahtevaju blisku interakciju sa pacijentima, poput lekara i medicinskih sestara. Administrativno osoblje bolnica i medicinskih kancelarija spada u sektor računarskihkancelarija, gde se više posla može obaviti na daljinu. Oni koji se bave sektorom prodaje, recimo prodajom stanova u Beogradu pre ili kasnije moraju da fizički predstave nekretninu kupcima. Laboratorijski tehničari i farmaceuti rade u zatvorenoj proizvodnoj oblasti, jer ti poslovi zahtevaju upotrebu specijalizovane opreme na licu mesta, ali su malo izloženi drugim ljudima.

Polovično su ugroženi bili i radnici na izgradnji, radnici uključeni u lanac transporta dobara, dok su školski sistemi, fabrički radnici i poslovi proizvodnje u nešto većem riziku.

COVID-19 je ubrzao tri glavna trenda koji mogu preoblikovati rad nakon povlačenja pandemije

Pandemija je poterala kompanije i potrošače da brzo usvoje nova ponašanja koja će se verovatno zadržati, menjajućiputanju ponašanja kroz tri grupe trendova. VIdljiv je oštar diskontinuitet između njihovog uticaja na tržišta rada pre i posle pandemije.

1. Rad na daljinu i virtuelni sastanci verovatno ćese nastaviti, mada manje intenzivno nego na vrhuncu pandemije

Možda najočigledniji uticaj COVID-19 na radnu snagu je dramatičan porast zaposlenih koji rade na daljinu. Da bismo utvrdili koliko bi rad na daljinu mogao potrajati nakon pandemije, analizirali smo njen potencijal u više od 2.000 zadataka koji se koriste u nekih 800 zanimanja u osam navedenih fokusnih zemalja. Uzimajući u obzir samo posao koji se može obaviti na daljinu bez gubitka produktivnosti, pokazalo se da bi oko 20 do 25 procenata radne snage u naprednim ekonomijama moglo raditi od kuće između tri i pet dana u nedelji. Ovo predstavlja četiri do pet puta više rada na daljinu nego pre pandemije. Ovaj trend bi mogao dapodstakne veliku promenu u geografiji rada, jer se pojedinci i kompanije iz velikih gradova premeštaju u predgrađa i male gradove. Neki posao koji se tehnički može obaviti na daljinu i dalje je ponekad najbolje obaviti lično. Pregovori, ključne poslovne odluke, sesije razmene ideja, deljenje osetljivih povratnih informacija i uvođenje novih zaposlenih u poslovne procedure primeri su aktivnosti koje mogu izgubiti određenu efikasnost kada se izvršavaju na daljinu.

2. E-trgovina i druge virtuelne transakcije cvetaju

Mnogi potrošači su tokom pandemije otkrili pogodnost e-trgovine i drugih aktivnosti koje se mogu izvršavati onlajn. U 2020. godini udeo e-trgovine porastao je dva do pet puta više od stope pre COVID-19. Otprilike tri četvrtine ljudi koji prvi put koriste digitalne kanale tokom pandemije kažu da će ih nastaviti koristiti kada se stvari vrate u normalu, prema istraživanjima kompanije McKinsey Consumer Pulse sprovedenim širom sveta.

E-trgovina je porasla dva do pet puta brže nego pre pandemije. Porasle su i druge vrste virtuelnih transakcija poput telemedicine, bankarstva na mreži i streaming zabave. Internet konsultacije sa lekarima preko kompanija porasle su više nego desetostruko između aprila i novembra 2020. Ove virtuelne prakse mogu donekle propasti kako se ekonomije ponovo otvore, ali će verovatno nastaviti da posluju na znatno većem nivou od onog pre pandemije.

Ovaj prelazak na digitalne transakcije podstakao je rast poslova isporuke, transporta i skladišta. U Kini su radna mesta u elektronskoj trgovini, isporuci i na društvenim mrežama porasla za više od 5,1 miliona tokom prve polovine 2020. godine.

3. COVID-19 može pokrenuti brže usvajanje automatizacije i AI, posebno u radnim arenama sa velikom fizičkom blizinom

Dva načina na koja su preduzeća tokom istorije kontrolisala troškove i ublažavali nesigurnost tokom recesije su usvajanje automatizacije i redizajniranje radnih procesa, koji smanjuju udeo poslova koji uglavnom uključuju rutinske zadatke. U ovom globalnom istraživanju od 800 visokih rukovodilaca u julu 2020. godine, dve trećine je reklo da pojačavaju ulaganja u automatizaciju i AI donekle ili značajno. Podaci o proizvodnji robotike u Kini premašili su nivo pre prepandemije do juna 2020. godine.

Mnoge kompanije su primenile automatizaciju i veštačkuinteligenciju u skladištima, prodavnicama prehrambenih proizvoda, pozivnim centrima i proizvodnim pogonima kako bi smanjile skoncentrisanost zaposlenih na radnom mestu i usmerile se ka rešenjima potrebnim da bi se odgovorilo naporast potražnje. Zajednička karakteristika ovih slučajeva upotrebe automatizacije je njihova korelacija sa visokim rezultatima u fizičkoj blizini, a naše istraživanje otkriva da ćeradna mesta sa visokim nivoom ljudske interakcije verovatno doživeti najveće ubrzanje u usvajanju automatizacije i AI.

Pored ovih opštih trendova u poslovanjuCOVID/19 pandemije, uočeno je i još trendova vezanih za zaposlene

Pored benefita koje promene u poslovanju donose nakon pandemije, treba uzeti u obzir još faktora.

Trend 1: Zaposleni ostaju duže bez unapređenja na mestu

Trend 2: Rad od kuće znači da se često ne ide nikuda

Trend 3: Izgaranje (burnout) se pogoršalo

Trend 4: Sve veći jaz u veštinama

Trend 5: Gen Z je zatrpana radnim alatima

Opterećnost u okviru svakog od ovih trendova donosi zasebni izazov i potrebu da se brojne stvari revidiraju, a samim tim se otvaraju i prostori za neka nova zanimanja i funkcije koje će doći u fokus ili nastati u potpunosti.

Poseban trend je vezan za razvoj digitalnog radnog prostora. 

Sa većinom globalne radne snage koja danas radi ili želi da radi na daljinu, ideja o radnom prostoru evoluirala je u ono što se nikada ranije nije očekivalo da će doći u ovoj meri-digitalni radni prostor.

Digitalni radni prostor se definiše kao „povezano, sigurno radno okruženje, nezavisno od mesta ili vremena“. Računarstvo u cloud tehnologiji jedna je od centralnih tehnologija na kojoj je izgrađen digitalni radni prostor, omogućavajući lak pristup podacima i aplikacijama sa bilo kog mesta u svetu.

Istraživanje EY grupacije navodi: „Kompanije koje su primenjivale automatizaciju pre nego što je započela ova kriza verovatno će imati manje problema, održavajući stalan tok posla, održavajući produktivnost, pomažući kupcima i pomoćnom osoblju.“

Ovo vreme ne dolazi, ono je već tu. Imperativ brze adaptacije na nove tehnologije i probleme današnjice biće odlučujući faktor uspeha i neuspeha u poslovanju i biznisima.

Danas, više nego ikad, fokus je na etičnosti i ljudskosti, a u tome možda ima i malo utehe. Dok se borimo za više slobodnog vremena, civilizacijski preispitujemo koncept samog stila života, a to znači da promene koje se dešavaju menjaju i samu suštinu ne samo poslovnog, već i privatnog života.

The post Budućnost poslova i tržišta rada posle COVID-19 pandemije appeared first on Moodiranje.