Konačno, na bioskopski repertoar dolazi “Boemska Rapsodija”, a ja unapred znam da ću taj film gledati u sali. Jednostavno znam. Verovatno, sada već mnogi od vas znaju šta je tematika, ko su glavni akteri, da je u pitanju biografski film koji slavi grupu Queen, njihovu muziku i izvanrednog frontmena Fredija Merkjurija. Dobijam pozivnicu za specijalnu projekciju, dan uoči premijere, za koju takođe imam unapred “rešene” karte.

Nakon projekcije, utisci ne jenjavaju. Ono što je Fredi za života uspeo da uradi svojim slobodnim ponašanjem na koncertnoj bini, ta neverovatna energija i konekcija sa publikom, čini mi se da uspeva da uradi i ovo novo filmsko ostvarenje. Uprkos tome što kritike sa Ostrva nisu baš najsjajnije koliko imam priliku da vidim, Rami Malek je ulaskom u lik Faroka Bulsare i preminulog pevača Queena kasnije, vratio makar na trenutak u život najpoznatiju britansku zvezdu azijskog porekla. Fredi Merkjuri je opet tu sa nama!

Iako uoči gledanja filma nisam imao neka posebna očekivanja, pitao sam se da li iko može da iznese lik slavnog frontmena. Moje mišljenje je da je uspeo. Korelacija fantastičnih kadrova i čuvenih pesama izrazito popularnog benda širom planete, osim povratka u prošlost i neverovatnu priču o Queenu i Frediju, nateraće vas da cupkate nogama uz znane melodije i taktove. Ja bar nisam bio miran tokom projekcije.

Ramijeva koleginica Lusi Bojnton, koja u filmu igra Fredijevu dugogodišnju devojku i bivšu verenicu Meri Ostin, pleni šarmom i lepotom na koju ne možete ostati ravnodušni. Bar biste joj rekli “Lep ti je kaput”, kao što je to učinio Malek u filmu. Glumci koji tumače glavne role, zaslužili su veliki naklon, jer su vrlo verodostojno “skinuli” mimiku, pokrete, a Rami i hod, pogled, trzaj mikrofona… Kao što je to nekada činio legendarni Merkjuri.

Bilo da su u krupnom planu mačke, koje je Fredi inače izuzetno voleo ili izraz lica Brajana Meja (igra ga Gvilim Li) dok kida gitaru, te zanos bubnjara Rodžera Tejlora (igra ga Ben Hardi) dok udara svoj instrument, sve nekako dočarava trenutke iz epohe uspona i renesanse Queena. Jedan od najboljih pevača svih vremena, Fredi Merkjuri, imao je raspon glasa od pune četiri oktave u čemu su mu pomogli njegovi izbačeni sekutići. Nije ga to uopšte destabilizovalo, već je za neke manu u svom izgledu iskoristio kao svoje najjače oružje. Nije pogrešio. Dao je svetu što mnogi neće za pet života. Pisao je pesme čekajući autobus za posao, radeći na utovaru aerodromskog prtljaga i slušajući dobacivanja “Paki”, zbog svog tadašnjeg izgleda i porekla…

Naravno, posebno mi je zanimljivo bilo da vidim kako je izgledalo stvaranje čuvene numere, a po kojoj nosi i naslov filma, pesma “Bohemian Rhapsody”, koja zbog dužine od šest minuta najpre nije bila prihvaćena, da bi kasnije, u više navrata, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu proglašena za pesmu decenije, pesmu epohe ili čak pesmu veka! Znate je verujem, gotovo svi.

Fredi Merkjuri je “Boemsku Rapsodiju” napisao 1975. godine i u to vreme je važila za najskuplju i najduže snimanu numeru ikada! Našla se na četvrtom albumu Queena – “A Night at the Opera”. Vrlo interesantne su reči čuvene pesme, koje menadžeri i producenti Queena nisu kapirali, što čini i jednu od smešnih scena u filmu. Izraz – Bismillah, koji se pominje u pesmi “Boemska Rapsodija” je zajednički naziv za “U ime Boga, Milostivog, Samilosnog”, na arapskom. I to smo videli na platnu…

https://www.instagram.com/p/BpsOM5NBHtQ/

Fascinantna mi je snaga volje, želje Fredija da napravi nešto veliko. Njegova najveća ljubav kako je često isticao, bila je Meri Ostin, koju je upoznao u njenoj 19. godini, početkom 70-ih, kada je radila kao PR za butik “Biba”. Njoj je ostavio veliko bogatstvo i imanje nakon svoje smrti, a ona nikada nije prestala da veruje u njega čak i kada joj je Fredi saopštio da je biseksualac, a zapravo je mislio na nešto drugo, što je ona ukapirala istog momenta. Merkjuri bez obzira na svoje seksualno opredeljenje, nikako nije mogao da iz života istisne tu lepuškastu damu, koja ga je privukla u njegovim muzičkim počecima. Prikazana je neverovatna, neobična ljubav između muškarca i žene, ljubav prema čoveku pre svega, ma šta god on poželeo da bude. Najviše ju je voleo i verovao joj do kraja svog života.

[bs-quote quote=”Vrlo je lepa ta izutetno jaka konekcija među svim članovima benda, uprkos tome što su svi potpuno drugačiji, svako za sebe. To je takođe ono što poprilično oduševljava. Bili su i ostali porodica, uprkos travicama, izazvanim pre svega Fredijevim boemskim životom i lošim procenema i odlukama. Nikada ga se nisu odrekli, jer su i oni znali kakav je zapravo dijamant taj brkati superzuba.” style=”default” align=”center” author_name=”Alexander Vlajković” author_job=”kolumnista i prezenter” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/alex-potpis.jpg” author_link=”https://moodiranje.rs/author/alexander/”][/bs-quote]

A on je zapravo bio usamljen i tražio je ljubav. Grešio je što je to činio na pogrešnim mestima i što je verovao. “Put do pakla popločan je vezivanjem za pogrešne ljude”, a Fredijev sunovrat je krenuo uticajem Pola Prentera (Alen Lič), njegovog ličnog menadžera. Videćete u filmu i tu gnjidu.

Film prati neverovatan životni put Fredija od trenutka kada se udružio sa Brajanom i Rodžerom Tejlorom 1970. sve do neverovatnog koncerta na Vembliju 1985. godine. Posebno su dirljive scene nakon Merkjurijevog povratka u bend posle raskalašnog života u Minhenu, te saznanja da je oboleo od AIDS-a.

Ipak, uprkos svemu želeo je da se vrati na scenu sa Queenom i to je bio pun pogodak. Kakav je samo maestralan osećaj izaći pred 100.000 ljudi, vrlo je verodostojno dočarano u “Boemskoj Rapsodiji”.

– Nemojte me sada zaustaviti. Hajde da napravimo rupu na krovu od stadiona.
– Ali Vembli nema krov… smeh ostalih članova benda.
– Dobro. Onda ćemo napraviti rupu u svemiru!
– Mama, poslaću ti poljubac… Gledaj TV prenos – poručio je Fredi Merkjuri, uoči nastupa “Live Aid” pred 100 000 ljudi, a ta scena je vrlo dirljiva i teško ju je prepričati… Na tom koncertu za pomoć deci u Africi  učestvovale su sve najjače face iz sveta muzike tog vremena, ali šou je “ukrao” Queen i Fredi Merkjuri…

Kakav god da je bio pokojni pevač grupe Queen, na njega su mnogi na kraju ipak bili ponosni. Pre svega Meri i porodica. Otac koji se nije slagao sa njim i njegovim ponašanjem pre svega, pokazao je da je ipak njegov naslednik ispunio nešto što ga je on tokom odrastanja savetovao.
“Budi pošten, ljubazan i uradi nešto veliko za sebe, za ljude…” I uradio je…

“Mama, ooh,
Didn’t mean to make you cry,
If I’m not back again this time tomorrow,
Carry on, carry on as if nothing really matters…”

Na red je došla i premijera “Boemske Rapsodije”, ponovo sam u “Kombank dvorani”, a uoči filma održan je koncert, te novi udar oduševljenja i nova erupcija emocija. Za njih se pobrinuo “Queen Real tribute band”, koji je podigao masu na noge, naterao da svi pevaju kao jedan, jer je izvođenje poznatih numera bilo toliko identično, kao da gledamo i slušamo Queen uživo!
Bravo momci i hvala.

Jedan od najintrigantnijih pevača druge polovine prošlog veka preminuo je 1991. u 45. godini od posledica AIDS-a. Ako ste ga voleli, a i ukoliko niste otiđite u bioskop, ponesite maramice i možda neki oslonac, neko rame bi bilo najbolje…
“Boemska Rapsodija” drma Beograd i svet… I za kraj neka bude jedan njegov stih:

“Someone still loves you!” Možda baš vas…

The post Bohemian Rhapsody: Nestašni dečak koji je samo želeo da bude voljen i prihvaćen appeared first on Moodiranje.