S današnje tačke gledišta, možemo samo da svedočimo ovoj nezaustavljivoj ekspanziji i iznosimo zaključke, te ih primenjujemo na sopstveni život i poslovanje.

Energetika – ušteda energije

Preterana eksploatacija obnovljivih izvora energije odakle dobijamo električnu, toplotnu i mehaničku energiju dovodi do poteškoća u snabdevanju, otud apeli za racionalno korišćenje električne energije.

Uzimamo struju “zdravo za gotovo”, ne razmišljajući da prekomerno eksploatišemo izvore energije – a ne mora tako da bude. Slično je i u biznisu.

• Koliko novca odlazi na sitne (često i besmislene) troškove? Da li je neophodno na sastanke ići taksijem?
• Zar nije lakše napraviti radne procese i pridržavati se, nego svakom zadatku i izazovu pristupati ispočetka?
• Koliko vremena se izgubi na komunikaciju koja nije svrsishodna?
• Koliko vremena, novca i energije se izgubi na saniranje štete, umesto da se razmišljalo preventivno?
• Koliko je poslova propalo jer se čelni ljudi nisu oslonili na testiranja i istraživanja?

Treba misliti o ovome na nekom uopštenom, kao i na mikro planu. Sve što radiš, radi tako da optimizuješ radne procese, štediš vreme, novac i energiju.

Duvanska – kad si sankcionisan snađi se

Reklo bi se da je duvanska industrija zadobila najjače udarce (neki će reći zasluženo). Nakon što su, počevši od druge polovine prošlog veka, otkrivene povezanosti pušenja s kardiovaskularnim bolestima i kancerima, usledile su dekade borbe.

Prvo su na paklice cigareta stavljene slike bolesnih organa, pobačenih fetusa, trulih zuba uz upozorenje da pušenje ubija ne samo pušače, već i ljude u njihovoj okolini. Potom je, počevši od Amerike, usledila zabrana prodaje maloletnim licima.

Korak dalje se dešava na prelazu između 20. i 21. veka, kada širom sveta stupa na snagu zabrana pušenja u javnim prostorima (načelno s restoranima i kafićima), a potom i na otvorenim (parkovi, ulice, čak i terase).

“Finalni udarac” stupa zabranom reklamiranja duvanskih proizvoda. Kažemo “finalni”, jer su mnogi duvanski giganti, na čelu s Marlborom, postali imperije zahvaljujući upravo oglašavanju.

Šta su preostale opcije?

#1 umesto reklamiranja u sredstvima masovnog informisanja, fokusirali su se na promovisanje na mestu prodaje. U prevodu, to su vam promoterke u klubovima i prodavnicama koje bi da vam postave pokoje pitanje i zauzvrat daju poklončić.

#2 dobro bre, ne moraju cigarete! Uvidevši u kom smeru sve ide, kao i da su sve popularnije alternative cigaretama, British American Tobacco je stisn’o petlju, spucao 6 milijardi dolara i lansirao Iqos. Dalje sve znate.

Dakle, čak i kada apsolutno sve okolnosti idu protiv tebe, odnosno, tvoje branše ili poslovanja – stisni petlju, pronađi među rešenje ili napravi zaokret.

Farmaceutska industrija – ne nasedaj na spinove

Ekspanzija interneta je osim ubrzane komunikacije i svih ostalih benefita koje uživamo doprinela i širenju takozvanih teorija zavere. Tako imamo nemali broj ljudi koji veruju da je namera farmaceutske industrije da nas drži bolesne, kako bi nam prodavala lekove, a da je rešenje u prirodi (čitaj: alternativa).

#1 nonsens: da nas zaista namerno drže bolesne i kriju lekove od nas, zar mislite da bi umrli onoliki poznati, uspešni i bogati ljudi?

#2 nonsens: sve je priroda, samim tim i hemija. Sve na ovom svetu, svaki čovek, svaki kamen je čista hemija. Svaki lek je priroda, jer je sačinjen od elemenata iz prirode.

Farmacija kakvu danas znamo (i koja takođe nazustavljivo napreduje), rezultat je sublimacije učenja starih pa skoro i čovečanstvo.

Od kada datira farmakologija

Kineska medicina ima takoreći drevne korene, islamski botaničari i hemičari su takoreći postavili osnove farmakologije u 8. veku, u isto vreme i u Japanu jača ova grana. Svima je zajedničko da su pravili lekove dobijene iz minerala, životinja i biljaka.

Biznis lekcija: ne veruj spinovima i teorijama zavere. Bolje triput proveriti, nego što ćeš jednom nasesti na netačnu informaciju.

Auto industrija – usavršavanje i prilagođavanje

Lanac snabdevanja u autoindustriji je jedan od najkompleksnijih na svetu, a razlozi su globalizacija, širenje i prožimanje dobavljača, proizvođača i trećih strana, širom sveta. Globalizacija, zbog svoje složenosti, zahteva veoma dobru organizovanost, efikanost i optimizaciju. Takoreći, ne sme da bude greške.

Ali, nije globalizacija jedini izazov. Dešavaju se promene i inovacije u proizvodnim procesima, zahtevi potrošača se menjaju, trendovi se moraju ispratiti, a sve ovo zajedno utiče na mrežu lanca snabdevanja sirovina, delova i gotovih vozila.

Primera radi, čak i plasticne kutije u ovom lancu snabdevanja moraju da odgovaraju sve većim standardima auto industrije. Ovo je uvideo lider u proizvodnji, Schoellert Allibert, te je razvio bezbedne proizvode koji se lako transportuju, čuvaju prostor i dobri su za skladištenje.

Da su nastavili da prave kutije iz 1990. recimo, šta mislite, da li bi one mogle da se koriste u današnjem vremenu, kada auto industrija koristi još specifičnije sirovine i proizvodi vrlo osetljive elemente?

Dakle, prati promene i prilagođavaj im se. 

Tekstilna – recikliraj i čuvaj prirodu

Složićemo se svi da je u jednom trenutku sve otišlo dovraga – više ugljenika je otišlo u etar zbog proizvodnje odeće, nego zbog svih međunarodnih letova i pomorskih brodova zajedno! Modna proizvodnja čini 10% ugljen-dioksida čovečanstva, isušuje izvore vode i zagađuje reke i potoke.

S jedne strane, danas je garderoba pristupačnija nego ikad i to je dobro, ali zbog brze smene trendova, time štetimo naše životno okruženje. Jedno istraživanje je pokazalo da su u 2014. ljudi kupili 60% više odeće nego u odnosu na 2000. Čak 85% svih tekstila odlazi na deponiju svake godine, a pranje neke vrste odeće šalje hiljade delova plastike u okean.

Ovde je moguće samo jedno rešenje, a to je zaokret. Korporacije su počele da insistiraju na konfekciji pravljenoj od čistog pamuka, a sintetika, koja je osim po prirodu, loša i po našu kožu, doživljava sudbinu cigareta. U modu se vraćaju vanvremenski modeli, a na etiketama je naglašeno da su napravljeni od prirodnih ili recikliranih materijala.

Za razliku od duvanske i auto industrije, ovde je nemoguće naći mudre i lukave solucije ili se prilagoditi potrebama tržišta (koje je sve gladnije, čak postoji i dijagnoza opsesivne kupovine garderobe). Lekcija tekstilne industrije je da nekad moraš uraditi reset sistema i potpuno promeniti pristup, te se setovati na “elementarne vrednosti”. Da li je važnije da izbacimo još koji kontigent garderobe ili da se pogušimo i potrujemo, jer smo zatrovali planetu? Isto je i u poslu – nekad je bolje odreći se profita, a sačuvati zdrave nazore i principe. 

The post Biznis lekcije koje treba da usvojimo od industrijalaca appeared first on Moodiranje.