Ako pogledamo u prošlost, brzo pronalazimo brojne primere toga kako su krize ponudile neočekivane koristi društvima, državama i čovečanstvu.

#1

Brzo rešavanje problema i inovacije do kojih dolazi u „slučaju nužde“ su takve koristi. Još je davno Platonu pripisana zasluga za izradu fraze „Nužnost je majka izuma“, a kriza često deluje kao mehanizam za prisiljavanje na brze inovacije, što dovodi do brzog napretka u tehnologiji, politici i/ili procedurama.

Podsetimo se, većina nas je bila skeptična prema online kupovini, naročito namirnica i dnevnih potrepština. S aktuelnom krizom koja je pogodila celu planetu, online marketi i pijace postali su izbor većine nas.

#2

Povećana je kolektivna otpornost na neki sledeći događaj. Mere preduzete za preživljavanje i izlazak iz krize često čine organizaciju ili zemlju jačom i otpornijom za buduće događaje.

Primer je grad Šabac koji je u rekordnom roku odgovorio na situaciju i postavio sistem deziinfekcije pri ulazu u trgovinske objekte i institucije.

#3

Novi nivoi saradnje se stvaraju, pa čak i među rivalima. Krize velikih razmera koje dovode do toga da se izmene koncepti višestrukih interesa i jednakosti imaju način da spoje raznolike partnere – podjednako saveznike i rivale – da bi rešili krizu. Ako se neguju, onda se ti odnosi mogu sklopiti u saradnji u drugim oblastima. Čak i onima kojima je bio potreban sudski tumac da bi se sporazumeli, sada je zajednički interes osnova za saglasnu i jasnu saradnju.

#4

Sistemske promene su neminovne. Globalne krize koje ruše postojeće naredbe i ruše dugotrajne norme, naročito ako pogledamo produžene ratove velikih razmera. Sve krize mogu otvoriti put za nove sisteme, strukture i vrednosti koje mogu da se pojave i zadrže. Bez takve devastacije postojećim sistemima i praksama, lideri i populacije generalno su otporni na velike promene i na odustajanje od dela svog suvereniteta novim organizacijama ili pravilima.

#5

Dramatične promene politike dešavaju se upravo u vremenima kriza, nekad na bolje, a nekad, nažalost, i na gore. Ponekad strah izazvan krizom i odgovarajućim javnim istupima omogućavaju i čak prisiljavaju lidere na smele i često teške poteze politike, čak i u zemljama koje nisu uključene u krizu ili su pogođene njima. Pitanje je samo u kom pravcu će se usmeriti tok i odgovor vlasti i uprava na krizu.

Pogledajmo primer u slučaju izlivanja i rušenja Fukušime. Masovni cunami pogodio je u martu 2011. godine severoistočnu obalu Japana, usled čega su četiri od šest nuklearnih reaktora u postrojenju u Fukušimi ispuštala radijaciju u atmosferu i okean.

Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, nemačka kancelarka Merkel brzo je preokrenula svoje stavove o nuklearnoj energiji i iznenađujuće najavila da će Nemačka postepeno ugasiti sve nuklearne elektrane do 2022. Osam od 17 elektrana u Nemačkoj zatvoreno je gotovo odmah, a Nemačka je pokrenula dugoročni plan da se osamostali i od nuklearne energije i od uglja. Do 2016. godine, obnovljivi izvori energije činili su skoro 30 procenata bruto proizvodnje energije u Nemačkoj, a nuklearna energija kao procenat bruto proizvodnje energije opala je sa oko 23 procenta u 2010. na 13,1 procenat u 2016. godini.

#6

Pojava novih talenata je česta u kontektu krize. Kriza ima način da dopusti onom najboljem da ispliva i da dođe na vrh. Usred krize, oni sa pravim setom veština i talentom – čak i ako oni nisu identifikovani lideri ili vrhunski izvođači – imaju način da se izbore da odgovore na izazov, stvarajući dinamiku koja celom timu ili grupi omogućava rast približite se i radite bolje zajedno.

Kreativnost je ključ u krizi

Pandemija koronavirusa većinu našeg društvenog života je stavila na čekanje ili ga svela na bledu senku onoga što jeste. A za mnoge od nas postoji definitivno ograničenja u tome koliko zabave možemo uneti i kreirati za svoj karantinski životni stil, bilo kroz igre ili bindžovanje Netflixa.

Ali šta ako je pitanje drugačije, ako je rešenje ne u tome da se traga za istim, već da se razmisli o novim rešenjima? A šta ako čak postoje neka dobra stara rešenja kojima se možemo okrenuti?

Da li je moguće uživati u dobrom druženju sa voljenom osobom, a istovremeno poštovati smernice za fizičko distanciranje koje su uspostavljene da bi se suzbilo širenje COVID-19?

Imajući to na umu – i usred surovog ekonomskog zastoja koji prevashodno ruši mala preduzeća – restorani širom sveta osmislili su recimo novo (staro) rešenje koje se oslanja na američku nostalgiju, donosi klijente, kupce, a istovremeno nudi sigurnu opciju za zabavu mnogima, a naravno koren je u SAD.

Primer su bioskopi na otvorenom. Otkako su u martu započela pravila o socijalnom distanciranju, restorani širom Amerike počeli su da pretvaraju svoja parkirališta u bioskope na otvorenom, nudeći priliku da se parovi i porodice uzbune žude za društvenim izletom poput večere i filma.
Socijalni kodeks distance nije prekinut, usluga je pružena, osećaj neke normalnosti i života ostvaren, a rizik minimiziran.

Kako biti kreativan u doba krize?

Kako se kriza razvija, potrudite se da razumete njenu prirodu i proces. Da li je to linearna dinamika sa određenom putanjom ili je možda ojačan začarani krug koji treba razbiti? Postoji li politika ili akcija koja doprinosi krizi koja bi se mogla zaustaviti? Da li pravi ljudi rade na problemu i da li imaju pristup pravim informacijama?

Stavite problem u određene okvire. Da biste pretvorili postojeću krizu u priliku, često je potrebno preusmeravanje problema ili gledanje problema kroz različite objektive. Preokretanje okvira može uključivati proširenje otvora da biste videli više problema. Alternativno, takozvani reframing može uključivati podučavanje lekcija ili sistema iz drugih domena.

Postoji još jedna stvar kod svake krize. Dajte sebi dozvolu za neuspeh. Često rešenje nije odmah očigledno, ali zahteva mnogo prosuđivanja i grešaka. Ljudi su spremniji da ponude potrebna kreativna rešenja i jedinstvene perspektive u okruženju koje ne kažnjava ljude zbog rizikovanja, a ponekad tek nakon što sve drugo ne uspe, pojave se zaista kreativna rešenja. Kroz greške se stvara.

Kreativnost dolazi iz hrabrosti. A to znači da je osnova svake kreacije – ideja i vera u to da će ona doneti nešto dobro i novo nekome kome će to koristiti ili ga usrećiti.

Kriza je vreme u kojoj su promene brže i intenzivnije za ljude svih životnih doba. Ako se postavimo prema tome pozitivno, tražeći u njoj prilike, a ne prepreke, možda izađemo iz svega ovoga kolektivno u neki bolji i lepši svet.

The post Kriza kao izazov i prilika za konstruktivne promene appeared first on Moodiranje.