Oronule zgrade, zastareli aparati, preduge, životno preduge liste čekanja, maltretiranje pacijenata…da, možda jesu naličje jedne cele profesije, branše, ali kao i u svakoj industriji, glasnije se čuje ono loše od onog dobrog. S druge strane su divni stručnjaci, posvećeni profesionalci, kao i ljudi kojima je medicina poziv. Ali sistem je sistem.

Dok se dočeka adekvatna usluga, vreme je faktor, a tada bolnice, klinike i državne ambulante možda nisu najbolji izbor. Srećom, sve je više usko specijalizovanih i opštih poliklinika. Poliklinike su najbolja opcija za brzo i efikasno rešenje zdravstvenih problema. Ukoliko se planira unapred, uloži u zdravstveno osiguranje, ova opcija nije uvek ni skupa, a život je nažalost najčešće ona najskuplja cena koja se plati. Ne sme biti tako. Ne sme biti mnogo toga od lečenja dece sms porukama do mesecima dugih listi čekanja, ali jeste. Moj svekar uvek kaže-sve što se može novcem kupiti je jeftino. Verujte, kada se razmisli o tome, zaista je tako. Nažalost, ali jeste.

Zakon Republike Srbije o zdravstvenim ustanovama

Zdravstvena ustanova može se osnovati sredstvima u javnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Zdravstvenu ustanovu u javnoj svojini osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a zdravstvenu ustanovu u privatnoj svojini osniva pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Ambulanta (lat. ambulans, koji hoda) je vrsta zdravstvene ustanove u kojoj se leče laki bolesnici, a po potrebi ukazuje i hitna medicinska pomoć. Predstavlja zdravstvenu ustanovu ili njen deo predviđen za pregled i lečenje pacijenata koji ne leže u bolnici. U vojnoj ambulanti sprovodi se opšti lekarski pregled i sprovodi ambulantno lečenje lakše obolelih i povređenih osoba. Dakle, ambulantno lečenje predstavlja lečenje bez zadržavanja u bolnici. U izvesnim slučajevima omogućeno je i ležanje u odeljenju s krevetima (stacionaru).

(izvor: Wikipedia)

Razlika između klinike i poliklinike je u tome što je klinika medicinska ustanova, poput bolnice, posebno one za lečenje i dijagnostiku ambulantnih pacijenata, dok je poliklinika klinika u kojoj se leče mnoge vrste bolesti; posebno ustanova u kojoj se daju klinička uputstva za sve vrste bolesti.

Zakon podrazumeva da su zdravstvene ustanove u Beogradu i u Srbiji podeljena po sledećoj klasifikaciji:

1) Dom zdravlja;

2) Zdravstvena ustanova poliklinika;

3) Apotekarska ustanova;

4) Bolnica (opšta i specijalna);

5) Zdravstveni centar;

6) Zavod;

7) Zavod za javno zdravlje;

8) Klinika;

9) Institut;

10) Kliničko-bolnički centar;

11) Univerzitetski klinički centar;

12) Vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Vrstama medicinskih usluga koje se pružaju u poliklinikama obuhvaćene su recimo:

• Akutna nega
• Upravljanje negom
• Imunizacije i razvojni skrining za decu
• Briga o hroničnim medicinskim stanjima
• Fotografija dijabetične mrežnjače
• Dijetetske usluge
• Medicinske socijalne službe
• Usluge fizioterapije i druge.

Šta kaže Zakon o zdravstvenoj zaštiti?

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 72/2009 – dr. zakon – dalje: Zakon), i to članom 46. stav 3, predviđeno je koje se zdravstvene ustanove mogu osnivati radi obavljanja delatnosti, među kojima se u tački 6) pominje i klinika. Nabrajanje je taksativno i ne može se proširivati.

Članom 45. stav 2. Zakona predviđeno je da se zdravstvena praksa obavlja organizovanjem zdravstvenih ustanova, kao pravilo, a izuzetno i preko privatne prakse – u slučajevima koji su predviđeni zakonom.

Članom 56. stav 1. tačka 2) Zakona predviđeno je da se privatna praksa može osnovati i kao poliklinika, a stavom 4. istog člana – da se privatna praksa (što se odnosi i na polikliniku) obavlja u statusu preduzetnika.

Prema važećim propisima, preduzetnici se upisuju u registar kod Agencije za privredne registre, a ustanove u registar koji vode privredni sudovi..

Kliniku – zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim Zakonom.

Kada je osnivač ustanove fizičko lice on ne mora biti zdravstveni radnik ali ta ustanova mora ispuniti propisane uslove u pogledu kadrova i uposliti odgovarajuću strukturu i broj zdravstvenih radnika.

Kada se zdravstvena delatnost obavlja u statusu preduzetnika, potrebno je prilikom podnošenja zahteva za upis u registar kod Agencije za privredne registre podneti i rešenje zdravstvenog inspektora ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Ovo nije načelna saglasnost Ministarstva zdravlja za obavljanje delatnosti već akt koji se izdaje posle provere da li su ispunjeni uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti, u zavisnosti od toga koja će se zdravstvena delatnost obavljati. Uslovi su propisani Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2006 i 112/2009).

Polikliniku može osnovati više zdravstvenih radnika, najmanje tri lekara različitih specijalnosti, s tim što svi moraju biti zdravstveni radnici.

(Izvor Paragraf)

Zdravlje ima cenu. Ali život nema.

Idite na godišnje preglede, preventiva je najjeftinije i najefikasnije lečenje.

Barem ponekad, pošaljite poruku na 3030 za one koje sistem ne prepoznaje dovoljno.

The post Zdravstvene usluge u Srbiji – igra protiv vremena appeared first on Moodiranje.