1. Bolje je od bioskopa.
2. U pozorištu se iskrenije smejemo.
3. U pozorištu se uvek osećamo svečano.
4. Imamo priliku da omiljene velikane gledamo uživo.
5. U pozorištu je i prvi red fantastičan.
6. Uz pomoć raznih klubova i udruženja možemo da kupimo izuzetno povoljne karte.
7. Pametniji ljudi udu u pozorište.
8. Jednu predstavu možete pogledati i više puta ali će svaki put biti drugačija.
9. Uz pozorište se lepše i bolje sazreva.
10. Prednost male pozorišne scene je aktivna interakcija sa publikom koja može biti jako zanimljiva.
11. Mjuzikli su bolji od koncerata.
12. Imate priliku da prisustvujete neverovatnim glumačkim transformacijama.
13. Šekspir je neuporedivo bolji na sceni.
14. Neke predstave vam mogu promeniti životne stavove.
15. Daske zaista život znače i životom zrače.
16. Svečana atmosfera pozorišta čini da se i sami osetite kao deo Velikih.
17. Divno je aplaudirati!
18. Možete sklopiti interesantna poznanstva.
19. Odlazak u pozorište sa prijateljima je bolje nego odlazak na večeru ili piće.
20. Svakim odlaskom u pozoriše ste bliži kulturi.
21. U pozorištu vas niko neće uznemiravati grickanjem kokica ili semenki.
22. Možda ne možete da posetite Brodvej ali možete da pogledate brodvejske predstave u svom pozorištu u komšiluku.
23. Glumice su lepše na sceni.
24. Glumci plene harizmom na sceni.
25. Može vam se desiti da se u nekom od glumaca zaljubite tokom predstave. Ništa neobično.
26. Pozorišna šminka i maske su fascinantni.
27. Vrlo je moguće da vas neke predstave doslovno obore sa nogu!
28. Ljudi koji rade u pozorištu uglavnom su izuzetno ljubazni.
29. Pod pozorišnim svetlom svi smo lepši.
30. Ako hoćete da razbijete predrasudu o nekom glumcu, pogledajte ga na sceni. Iznenadiće vas!
31. Ulazite u drugi svet.
32. U pozorištu doživite katarzu.
33. Pozorište oslobađa.
34. Ujedinjuje ljude.
35. Obrazuje ljude.
36. Uči vas manirima.
37. Pozorište menja ljude.
38. Sjajno je podeliti ovacije i uzbuđenje sa drugim ljudima na kraju predstave.
39. Deca koja rastu uz pozorište budu pametna i dobra.
40. Sa pozorišne scene se uči i crpi umetnost.
41. U pozorištu se najbolje pune baterije za novu radnu nedelju.
42. Ako želite autentično putovanje u bližu ili dalju budućnost kupite pozorišnu kartu.
43. Pozorište odiše slobodom!
44. U pozorištu možete upoznati Dalija i Frojda na drugačiji način.
45. U pozorištu možete osetiti Duh.
46. Pozorište nikada neće umreti!
47. Neki mjuzikli vas prosto nateraju da zaplešete, iako niste planirali.
48. Posle nekih predstava sjaj sa lica ne možete ni sapunom oprati.
49. U pozorišnim predstavama svi učestvuju.
50. Pozorište je verodostojan dokaz da magija itekako postoji!

The post 50 razloga zašto volimo pozorište appeared first on Moodiranje.

Najznačajniji komad napisan u Jugoslaviji. Komad o propasti bogate građanske porodice, koja je svoju moć i svoje bogatstvo zasnovala i izgradila na prevarama, zločinima i na pljački. U predstavi maestralno igraju Boris Cavazza, Nikola Ristanovski, Anica Dobra, Đuza Stojiljković, Svetozar Cvetković, Radmila Tomović i Tanasije Uzunović (izvor: Atelje 212). Režija: Jagoš Marković

Branka: “Malo je glumaca koji imaju sposobnost da tako verodostojno prenesu svoje emocije publici kao što je Nikola Ristanovski. Sjajan umetnik i veliki glumac u odličnoj predstavi.”

2. Skakavci (JDP)

U doba relativizovanja svega, kao i opšte racionalnosti tržišta, komadu “Skakavci” pripada uloga da se pomoću estetike rizika bavi ekstremima emocija koje uvek sadrže i mogućnost kršenja povređenih tabua. To se kršenje odvija onda, kada se od gledalaca očekuje da uspostave neki odnos prema onome što se događa u njihovom prisustvu, dakle onda kada više nema sigurnog odmaka za koji se činilo da osigurava estetsku razliku između gledališta i pozornice iz programa za predstavu “Skakavci”). Igraju: Isidora Minić, Boris Isaković, Svetozar Cvetkovć, Aleksandra Janković, Maša Dakić, Nikola Simić, Voja Brajović, Jasmina Avramović, Suzana Lukić, Renata Ulmanski, Vlasta Velisavljević). Režija: Dejan Mijač

Ljiljana: “Predstava je jako dobra, uživala sam. Odlicna gluma i scenografija. Prikaz, danas sveprisutne, izopačenosti i otuđenosti u društvu.”

3. Čekaonica (Atelje 212)

Inspirisan komadom nemačkog autora Klausa Pola “Waiting room – Germany”,  koji je nastao iz ispovesti ljudi koji su se po ujedinjenju Nemačke našli u novom sistemu i novoj državi, još uvek čekajući odgovor na to što su godinama očekivali, Boris Liješević počinje da istražuje na koji način su naše promene uticale na lične živote ljudi u Srbiji na početku dvadeset prvog veka (izvor: Atelje 212) Igraju: Branka Šelić, Nebojša Ilić, Bojan Žirović, Jelena Trkulja). Režija: Boris Liješević

Miloš: “Posle dugo vremena pogledao sam predstavu koja me je pokrenula. Sve pohvale za Borisa Lješevića,koji pomera granice u nasem pozorištu.”

4. Kabares, Kabarei (Slavija)

Zijah A. Sokolović govori i igra sve moguće, majstorskom mimikom i potpunim vladanjem glasom vodi gledatelje od neukrotivog smeha do ledene užasnosti, poigrava se osećajima i mišljenjem publike do ivice izdržljivosti, dok igrajući prepliće dve velike, za svakog značajne teme, ljubav i smrt (izvor: Slavija). Režija: Zijah Sokolović

Milka: “Odavno me ništa nije toliko promrdalo, duboko, i zamislilo nad mojim iluzijama. Hvala na trenucima umetnosti i dubine!”

5. Let iznad kukavičjeg gnezda (BDP)

Veliki povratak Dragana Bjelogrlića na scenu Beogradskog dramskog pozorišta u legendarnoj crno-humornoj satiri o pojedincu u reperesivnom sistemu, mentalnim institucijama i slobodi duha. Ova drama napisana je 1962. godine. Prvo izvođenje bilo je 1963. godine na Brodveju sa Kirk Daglasom u glavnoj ulozi (izvor: BDP). Igraju: Dragan Bjelogrlić, Slobodan Boda Ninković, Milorad Mandić Manda, Boris Komnenić, Danie Sič, Feđa Stojanović, Marko Živić, Srđan Dedić, Savo Radović, Ljubinka Klarić, Milica Zarić, Rade Marković, Danijela Stojković, Vladan Milić, Žarko Stepanov, Zoran Đorđević, Sonja Živanović, Nađa Maršićević. Režija: Žanko Tomić

Andrea: “Odlična predstava, za svaku preporuku. Istovremeno komična, dinamična i tragična, publiku ne ostavlja ravnodušnom!”

6. Buba u uhu (JDP)

Najdugovečnija predstava koja je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Decenijama, glumačka postava se dosta menjala ali su iz originalne postave ostali Nikola Simić, Rada Đuričin, Branka Petrić, Vlasta Velisavljević. Pridružili su im se Dubravko Jovanović, Srđan Jovanović, Srđan Ivanović i Toni Laurenčić. Režija: Ljubiša Ristić

Tea: “Neverovatni Nikola Simić!!! Odlična gluma, sjajna predstava sa savršenom dozom humora koja ce vas opustiti.”

7. Transilvanija (BDP)

Ovo je debitantski komad Dragana Nikolića, koji upečatljivo i živopisno prati liniju domaće crne komedije obeleženu dramama Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Đorđa Milosavljevića. Reč je o ironičnom spoju primitivnih predrasuda, crtica iz “crne hronike“ i lokalnih, etno – mitova iz vlaškog, podunavskog kraja. Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i “crna svadba“ mešaju se sa željom za osvetom onostranih bića – duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih (izvor: BDP) Igraju: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Vesna Čipčić, Vuk Kostić, Milica Zarić, Marko Živić, Miki Damjanović, Nikola Rakočević. Režija: Milan Karadžić

Kaća: “Komad definitivno obećava da će vremenom postajati sve bolji kako se glumci budu uigravali (i razigravali) – radujem se budućim komadima istog autora.”

8. Rasprava sa Ernestom Če Gevarom (Atelje 212)

Komad koji vrlo ozbiljno polemiše s isplativošću revolucije, koji preispituje da li tako veliki i radikalni zahvati, sa željom da se društvo promeni na bolje, smeju da se plate tom količinom krvi i nesreće drugih ljudi (izvor: Atelje 212). U ovoj predstavi pored fantastičnog Aleksandra Srećkovića u ulozi Če Gevare, igraju i Branka Šelić, Tihomir Stanić, Miloš Timotijević, Vladislav Mihajlović i Dragana Đukić.  Režija: Dušan Petrović

Jelena: “Uprkos prezasićenosti pričama o Če Gevari, predstava na potpuno nov način dočarava ovog revolucionara. Scenografija i muzika savršeno su uklopljene, glumci ubedljivi, dijalozi zanimljivi. Odlično ispričana priča!”

9. Zagonetne varijacije (Narodno pozorište, “Raša Plaović”)

U ovoj intimističkoj kamernoj inscenaciji tema je tipično francuska, odnosno ljudska: ljubav. Dva čoveka i jedna žena, ali taj trougao nije nimalo jednostavan. Mudro i inteligentno pisan komad, najviše govori o onom neizrecivom sloju našeg bića koji je smešten između jave i sna (izvor: NPB). Igraju: Marko Nikolić i Boris Pingović. Režija: Božidar Đurović.

Karolina: “Nešto fenomenalno, očaravajuće! Oni su plakali na sceni, a ja u publici sam se jedva suzdržala.”

10. Generalna proba samoubistva (Zvezdara Teatar)

“Predstava ima strukturu koja izvodi „priču iz priče“, i kada se sve sklopi, na kraju se dobije vrsta „mađarske kocke“ – shvatite sve. Meni se ipak čini najzanimljivijim i najznačajnijim to što je Duško Kovačević opet „proradio“ – dohvatio je onaj svoj specifičan, izvorni humor, a to je, kad vam se istovremeno i plače i smeje” (Branislav Lečić za “Večernje novosti”). Igraju: Branislav Lečić, Branimir Brstina, Janoš Tot, Ana Franić. Režija: Dušan Kovačević

Zvezdana: “Ekipa glumaca odlična…ali Bane Brstina je van svake konkurencije – odlično je odigrao sva četiri lika u predstavi.”

The post Top 10 predstava koje ne smete propustiti appeared first on Moodiranje.

Iz ministarstva su tada krenula pisma i drugim pesnicima, ali uspeha nije bilo. Na pomenutom konkursu nisu prošli ni stihovi Jovana Jovanovića Zmaja. Konkurs za izbor srpske nacionalne himne je završen skandalom, jer je Ljubomir Nenadović optužen za podmićivanje. On se pak branio izjavom da konkurs nije ni raspisan.

Nakon ubistva kneza Mihaila, 1872. godine, nasleđuje ga Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema. Pošto je Milan imao samo 14 godina, zemljom je u njegovo ime vladalo namesništvo (Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović). Dočekavši punoletstvo i oslobodivši se namesništva, Milan Obrenović stupa na presto.
Za ove dve važne prilike naručio je pozorišni komad koji bi kroz kratak pregled srpske istorije veličao njegovu dinastiju.

Tim povodom obratio se upravniku Narodnog pozorišta u Beogradu Jovanu Đorđeviću, koji je bio veliki pobornik monarhije.
Đorđević je ubrzo u Narodnom pozorištu predstavio grandiozan komad “Markova sablja” u kom je, u završnoj sceni, na pozornicu uz Marka Kraljevića izveo i vilu Ravijojlu da najavi hor naroda glasnim povicima:

“Bliži se, bliži, to srećno vreme. Bačeno seme brzo sazreva. Evo čuj!”

Iza pozornice se u tom trenutku začula vesela muzika, a za njom je i narod zapevao:

Bože pravde, ti što spase, od propasti do sad nas. Čuj i od sad naše glase i od sad nam budi spas…

Tog trenutka, Srbija je dobila svoju prvu himnu, ali to još niko nije znao. Đorđevićeva pesma je vrlo brzo stekla veću popularnost među publikom i od samog komada, pa je počela da se izvodi i u samostalnim horskim koncertima. U narednih deset godina postala je prava narodna himna, a o tome svedoči i članak u “Srpskim Novinama” od 23. februara 1882. godine gde se u izveštaju sa krunisanja Milana Obrenovića za kralja navodi da je nakon veličanstvenog govora mladog suverena, hor izveo srpsku narodnu himnu “Bože pravde”. Od tog trenutka ova pesma postala je i zvanična himna nove kraljevine na Balkanu.

Kada se dinastija Obrenović ugasila majskim prevratom 1903. očekivalo se da će i himna podeliti istu sudbinu. Petar Karađorđević, novi kralj Srbije, nameravao je da promeni mnogo toga, pa i himnu kao državno obeležje. Ministru prosvete i crkvenih dela Ljubomiru Stojanoviću je već 6. juna 1903. godine iz Beča ponuđena jedna pesma koju je sastavio i posvetio srpskom vladaru lično carski kompozitor Avgusta Štol. Kralju Petru se ova kompozicija nije dopala.

Ponovo su raspisani konkursi u kojima su učestvovali brojni poznati pesnici. Među njima se našao i Aleksa Šantić ali je i njegova pesma odbijena.

Na Petrovdan 1909. godine, kralj Petar je slavio svoj 65. rođendan i tada je odlučio da će “Bože Pravde” ostati zvanična himna Kraljevine Srbije. Završetak pesme je prepravljen u “Kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod”. Za razliku od teksta pesme koji je više puta menjan i prilagođavan vremenu, melodija himne se nije menjala još od kada ju je pre skoro jednog i po veka za Đorđevićev komad komponovao Davorin Jenko. Himna Republike Srbije je svečana pesma “Bože pravde” Jovana Đorđevića, na muziku Davorina Jenka.

Bože pravde (originalni tekst)

Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpski brod,
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad
sloga biće poraz vragu
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge znatan plod
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom
Blagoslovi Srbu selo polje
Njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani
k pobedi mu vodi hod
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba
Novu sreću, Bože daj!

Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
Bože spasi, Bože brani
moli ti se srpski rod!

https://youtu.be/QK3uFM1TwO0

The post Bože pravde: istorija srpske himne appeared first on Moodiranje.