Da bi se neko dete rodilo i bilo odgojeno u zdravoj i funkcionalnoj porodici, potrebna je volja obe strane. Ja poznajem zbilja dosta ljudi, a što se ženskog življa tiče, sve žene, devojke iz mog okruženja žele decu i brak (pričam o onima koje nisu zasnovale porodicu, družim se, naravno i sa porodičnim ženama).

Ne poznajem apsolutno nijednu žensku osobu koja je “u filmu” da želi da landara dovijeka, gradi karijeru, putuje i gomila cipele s ciljem da se tome divi nepoznat narod na internetu.

Sve mi imamo tu neku sliku o braku i porodici, doduše, mnoge od nas i nerealna očekivanja, ali to je drugi par rukava. Da bi se ta nerealna očekivanja smanjila, da bismo se otrgle iz nametnutih trendova, potrebno je najpre samosuočavanje, osvešćivanje, rad na vrlinama, strpljenju, toleranciji. Potrebno je da se ovoj tematici pristupi sistematski, iz svih potrebnih uglova. Potrebno je da se u medijima propagiraju zdravi primeri, ali to već nije tvoj posao. Potrebno je da država i sistem pokažu podršku za rađanje dece i jačanje kulta porodice. Kako ti možeš da se uključiš u tu podršku – razmisli. Sad bih da se vratim na pravo adresiranje problema.

Kažeš da je naše Spasenje kroz porodicu, da je naša dužnost da rađamo. Neki govore “ostvarila se u ulozi majke” i ta mi sintagma jako para uši, jer biti majka nije uloga u kojoj se neko snašao, majka je – majka, to naprosto JESI, to se ne glumi. Ja ti kažem da gotovo sve žene koje poznajem, a koje to već nisu, žele da postanu majke. Dakle, možemo reći da se slažemo.

No, dragi moj pope, šta je s drugom (muškom) stranom? Koja je tvoja poruka njima?

Da li si im ikada rekao da žene nisu zabava poput ispijanja piva tokom utakmice? Da njihova svrha, da ne kažem uloga, nije da popune vreme, tanjir i krevet, a potom budu zamenjene zanimljivijim modelom? Da li si im ikad rekao da su i žene (božanska) stvorenja koja imaju emocije, potrebe, očekivanja i da ih taj manir nehajnog konzumiranja (iskorišćavanja) doslovce uništava?

Da li si im rekao da “udaranjem recki” neće postati bolji frajeri i moćniji muškarci? Da neće time ispuniti prazninu koju, pak neke žene pokušavaju gomilanjem cipela? Da će eventualno zadiviti podjednako površne ljude i da se tu “mačo” priča završava?

Da li si im rekao, da taj seks, koji konzumiraju kao zabavu, rasterećenje, dokazivanje, može da rezultira trudnoćom i da “pilula posle” ili još gore, abortus, nije rešenje neželjene trudnoće? Da se nisi setio još da im rekneš da takoreći ne postoji žena koja uživa u takozvanim “kombinacijama”? Tojest, čak i ako deluje da uživa u takvom odnosu, to je opet neka faza patnje, preispitivanja, beznađa. Rekoh ti da poznajem mnogo žena.

Nisi im, dakle rekao, da nijedna ne želi da bude prolazna zabava, kombinacija, švalerka. Trebalo je.

Zašto im nisi rekao da je i njihovo Spasenje i svrha da budu očevi, dobri muževi, stubovi porodice i društva (u tom slučaju, ako su oni stubovi, mi smo armatura, jer jednakost, jer podjednako smo bitni)?

Zašto im nisi rekao kako da budu dobri očevi i muževi? Šta treba da urade i kako da se ponašaju, da bi odabrali dobre žene koje će biti još bolje majke toj deci? Kako da razvijaju u sebi strpljenje, toleranciju, blagost, brigu, ljubav? Kako da ostanu jaki i stabilni u vremenima koja nam desetkuju moral, samopouzdanje i egzistenciju naposletku?

Tek kada tvoja pouka bude upućena na obe adrese, dragi pope, ona će biti ispravna i potpuna. Sve dok se to ne desi, nemoj da se čudiš ako je krivo shvaćena, kao optužba. Jer za decu su potrebne obe strane.

The post Pope, da ja tebi nešto kažem appeared first on Moodiranje.