No, krenimo redom.

Sve je ukazivalo da će taj 3. mart 1991. biti dan kao i svaki drugi. Nakon uobičajene večeri uz pokoje pivo i gledanje basketa, Rodney King se vozio s dva druga San Fernando dolinom, kada su pripadnici kalifornijske patrole primetili njihov auto koji se kreće velikom brzinom i počeli da ih jure. Poteri su se pridružili i policajci Los Anđelesa.

Kada se automobil zaustavio, policajci su naterali mladiće da leže na putu (kasnije su tvrdili da su se opirali hapšenju). Dok se Rodney borio da ustane, četiri policajca su ga tukla palicama – primio je više od 50 udaraca.

Sve bi verovatno ostalo na ovome (i zataškano), da nije bilo čoveka po imenu George Holliday koji je s prozora svoje kuće gledao ovaj incident. Odmah je zgrabio kameru i snimio LAPD (Los Angeles Police Department) iživljavanje nad nemoćnim čovekom.

(Upozorenje: video sadrži uzmeniravajuće scene!)

Preneražen činom policije, gospodin Holliday odnosi snimak na lokalnu TV stanicu, koja ga je momentalno emitovala i time uzrokovala šok i gnev, ne samo širom Amerike, već i sveta.

11 preloma lobanje, trajno oštećenje mozga, slomljene kosti glave i zubi, insuficijencija bubrega, duboka emotivna i fizička trauma – su osnov po kom je Rodney tužio grad Los Anđeles.

Godinu dana kasnije, u aprilu 1992, trojica policajaca koja su učestvovala u premlaćivanju oslobođeni su svih optužbi, dok se za četvrtog ustanovilo da uopšte nije učestvovao u činu premlaćivanja Rodnija Kinga.

Za svega nekoliko sati, vest o aboliranju odgovornosti pripadnika LAPD je projurila celim Los Anđelesom i izazvala masovni bes zbog postupanja prema afroameričkim i latinoameričkim građanima. Dakle, sasvim je “legitimno” pretući čoveka na mrtvo ime, i da se cela planeta zgrane na to – počinioci će biti oslobođeni svake odgovornosti. Kakvu poruku to šalje? Da je afro/latinoamerički život bezvredan?!

Bes i ogorčenje zbog nepravednih presuda, višegodišnjim sistematskim propustima LAPD da zaštiti afro i latino građane eskalirali su neredima koji su trajali punih pet dana. LA je goreo, i to bukvalno!

Masovnost ovih nemira ne treba da začudi, jer su polovinu stanovništva činili Afroamerikanci među kojima je stopa nezaposlenosti bila 50%, usled čega je cvetao kriminal, trgovina drogom i rat kartela. Dakle, bilo je samo pitanje dana kada će bomba, tempirana upravo nemarom države, da eksplodira. Pobesneli narod je pljačkao, uništavao i palio prodavnice, prevrtali su automobile, a LAPD pripadnici su vozilima uletali u mase (pošto su isprva ignorisali dojave o nemirima).

Trećeg dana protesta, Rodney King se pojavio na televiziji i apelovao da se situacija smiri.

Rezime protesta:

• 50 mrtvih (od čega je 10 ustreljeno od strane LAPD)
• 2000 povređenih
• 6000 uhapšenih
• potpuni kolaps grada, uvođenje policijskog časa

Rađanje himne otpora

U danima dok je LA goreo, mladi bend Rage Against The Machine, radio je na svom debitantskom albumu.
Tom Morello, gitarista, pokazivao je polazniku kome je držao časove sviranja kako se štimuje Drop D, kada mu je jednostavno izletela melodija. Prekinuo je čas, snimio melodiju na kasetofonu i odjurio kod članova benda da im pokaže. Jednoglasno su se složili da je melodija “uhvatila bes naroda” zbog Rodnija Kinga.

Pesma nema mnogo teksta, ali u kombinaciji s kumilativnom melodijom, vodi do eskalacije emocija – i otpora prema supresiji, maltretiranju, ugnjetavanju.

Some of those that work forces
Are the same that burn crosses
Neki od onih koji su u redovima snage
Su isti oni koji su palili krstove

(Ovim stihom se podvlači direktna konekcija između pripadnika LAPD i grupe suprematista Ku Klux Klan koji su palili krstove, kako bi pojačali strah među svojim žrtvama.)

Killing in the name of
Ubijanje u ime…

And now you do what they told ya
A sada radi šta su ti oni rekli

Those who died are justified, for wearing the badge, they’re the chosen whites
You justify those that died by wearing the badge, they’re the chosen whites
Oni koji su umrli su opravdani (legitimno je to što im je urađeno), po nošenju značke oni su odabrani belci
Opravdavate one koji su umrli, po nošenju značke, oni su izabrani belci

And now you do what they told ya, now you’re under control
I sada radiš šta su ti rekli, sada si pod kontrolom

Fuck you, I won’t do what you tell me
Jebite se, neću da radim to što ste mi rekli

Pesma se iz očiglednih razloga nije našla na radio i TV stanicama, bend je izvodio među svojom ekipom i na svirkama. Editovana verzija postala je hit u Velikoj Britaniji, stigavši do 25. mesta na top listama, a nadalje je sve istorija.

Pesma koja 16 puta sadrži reč “fuck” postala je himna otpora prema legalizovanom rasizmu, policijskoj i vojnoj mašineriji koja zbog “višeg cilja” i koristoljublja opravdava ubijanje i brutalnost.

Zapravo, ceo album, nazvan kao i sam bend, “Rage Against The Machine” je dizanje glasa u ime malog čoveka protiv represivnog sistema, potcenjenosti, sputanosti, vladavine brutalnih institucija i korporacija, pasivnosti u borbi protiv konstantne represije.

Album s 12 pesama izašao je 3. novembra 1992. na dan američkih izbora u Americi (na kojim je pobedio Bil Klinton). Postao je kritika ne samo dotadašnjeg, već nastupajućeg i svih narednih režima. Bend koji nije imao pretenzije da zgrne milione, već probudi svest i otpor, postao je planetarna senzacija, neko ko je govorio u ime svih skrajnutih i gegradiranih ljudi, budeći otpor i osvešćivanje.

Akteru s početka priče, Rodniju Kingu, ponuđeno je 200 000 dolara i besplatno stipendiranje, kao odšteta. Odbio je. Tužio je grad Los Anđeles i dobio 3.8 miliona dolara.

Za taj novac kupio je majci kuću i nastavio sa svojim aktivnostima u kojima je nažalost i dalje bilo prisutno obilje alkohola i droge. U aprilu 2012. izjavio je za NPR da je u procesu trežnjenja i odvikavanja. Već u junu iste godine pronađen je mrtav na dnu svog bazena. Autopsija je pokazala prisustvo alkohola i droge. Imao je 47 godina.

Da li je drugačije mogao provesti godine nakon milionske odštete sada nije tema, ali je izvesno da je njegov usud bio okidač za borbu kojoj se ni 30 godina kasnije ne nazire kraj.

Stoga:

Fuck you, I won’t do what you tell me!

The post Srećan 30. rođendan himne protesta protiv represije, tlačenja i rasizma svima koji se bore appeared first on Moodiranje.