Poneki pogled i poneka pomoć – jesmo li same?

Prvi izlasci sa bebom su uzbudljivi i lepi. Vreme proleti dok posmatramo reakcije naše bebe, presrećni i uzbuđeni, ruku pod ruku sa partnerom. Ne obraćamo previše pažnje na to kuda ćemo ići, obrnemo krug po kraju i to je to. Ono što dolazi ubrzo međutim je susretanje sa realnošću, odnosno to da na Balkanu retko gde postoji istinska svest o potrebama ne samo majki sa decom, kolicima, već i invalida, pa i običnog građanstva na putu iz nabavke recimo.

Beograd pun rupa

Od onoga što je deo naše (ne)kulture, do nas, kao što je parkiranje i presecanje ionako preuskih trotoara, do onoga što je do drugih, do institucija, kao što je odsustvo prostora određenog za majke sa decom, uslovnih prostorija i latentno anatemisanje dojenja kao nečeg primitivno, a ne itekako prirodno i preko potrebno, previše je stvari koje se javljaju kao izazov u današnje vreme svim ženama koje ulaze u ili su već u sferi majčinstva. Ovo se odnosi i na očeve, naravno. Međutim, ređe će se neko drznuti na čoveka sa kolicima, no na ženu.

Predrasude su duboke. Zar vam se ne čini da će pre neko biti drčan ako mu uputite mrki pogled jer je parkirao preko celog trotoara prinudivši vas da izađete sa kolicima na ulicu samo da biste mogli da prođete nego da ima razumevanja? Zar niste doživeli to da ukoliko dojite, barem neko oko vas pošalje oštar i preziran izraz gađenja, nosili sto marama za dojenje ili ne? A opet, pomogne li vam neko?

Poražavajuće mi je to što shvatam da osobe rade da pomognu uglavnom pripadaju starijoj generaciji. Sugrađani starije dobi pre će me propustiti sa kolicima na kasi ili gde god, dok mi se više puta desilo da neka mlađa osoba krene da se breca na mene, ne na prodavačicu koja me poziva da pređem red. Konkretno mi se to desilo u Banja Luci na kasi u jednom tržnom centru, ali mogu reći da je devojka u pitanju dobila osude okoline, a ja makar saosećajni pogled kasirke, koja je u tome bila nemoćna. Nisam mogla da se ne zapitam da li su žene moje generacije ikada tako postupale. Moguće da jesu. Ali ipak nekako ostane gorak osećaj da smo kao društvo kompletno došli do nekog momenta tolikog odsustva empatije, da je poražavajuće.

Kuda sa bebom u gradu?

Život sa bebom u gradu nimalo nije lak. Brojni su faktori koji se uzimaju u obzir. Trase koje dobro znam, ne vrše više istu funkciju kao pre. Možda je brzi put bio do sada idealan, ali sa kolicima podzemni prolaz nije opcija. U Beogradu je recimo to problem kod Ušća, u Banja Luci na šetalištu kod Vrbasa. Ili ćete ići okolo kole pa na mala vrata, ili ćete kao zaprežni konj da zapnete i podignete kolica uz ili spustite ista niz stepenice. One iste devojke ili momci koji na kasi kukaju za svojim minutom dok nekoj mami dete u kolicima plače možda, nemaju pojma koliko logistike, snage, energije i žustrine zahteva jedan i najmanji izlazak iz kuće. Koliko od dojenja može da zaboli kičma ili od nespavanja glava. Koliko vremena treba za oporavak od epiziotomije ili carskog reza. Koliko trauma neke žene nose sa porodiljskih stolova. Žene heroji, šampioni, istrajni borci za život i ljubav. Saznaće možda.

Dakle, kuda onda sa bebom u preko potrebne i veoma važne i po majku i po bebu šetnje?

Realno, a posebno ako pogledamo ove tropske i nenormalne vrućine, tržni centri su idealna mesta, posle parkova, skrovitih šuma, bašti nekih restorana na otvorenom uopšte. Jedan od razloga iz kojih je tržni centar dobra opcija jeste i jedan bitan detalj o kojem retko koji lokal vodi računa, a ovom prilikom bih pozvala na svest o tome sve uključene u HoReCa sektor, uprkos teškoj godini i više iza svih. Radi se o prostorijama za prepovijanje i dojenje beba. Raspon ovoga je od nepostojećeg do neverovatno svetski udešenog. U Banja Luci još nisam iskreno otkrila kakva je situacija, te molim čitateljke, ali i čitaoce da se jave sa predlozima i uvidima. A u Beogradu, zaista sve veći broj lokala uzima ovo u obzir, te jedan odeljak postoji spreman za ove namene. Kada su u pitanju tržni centri, obavezno postoji prostorija za ove namene. U TC Ušće je tek korektna, čista, vrata ne mogu svuda da se zatvore, pomalo je skromno, hladno i u metalu, obična stolica i pomalo zatvorski osećaj ostaje. Ipak, postoji, tiho je, i sliži svrsi ukoliko nosite svoje podloge i pribor, što neminovno svi danas i rade.

Nebeskim galaksijama daleko je recimo TC Ada Mall. Ulazak u prostoriju odvojenu za namene dojenja i prepovijanja bebe je kao ulazak u najlepši vrtić svetskog nivoa. Ne samo da su površine za prepovijanje već udešene sa velikim toaletnim papirima koji se bacaju i rotiraju, već vas tu čeka i besprekorno čist toalet ne samo za mamu, već i za malo dete, kao i deo za dojenje sa plišanim foteljama, a sve u prelepim bojama i sa muzikom (doduše istom kao u celom tržnom centru, ali ok). Ne samo da se na miru može podojiti dete, već i odmoriti, presvući dete bez bojazni o higijeni, sigurnosti i bezbednosti. Slično je i u TC Big na Karaburmi. Istinski me zanima kakva je situacija u drugim lokalima na Balkanu, te pozivam sve vas da nam šaljete slike i informacije ovim povodom.

Ada Mall Shopping Centar

Malo optimizma?

Ova tema je tek početak, ne želim da polarizujem bilo koga i bilo šta i svesni smo koji su problemi prioritetniji, ali pitam se dokle. Natalitet nije nešto što se dešava samo od sebe. Tek mi sleduju priče o problemima preduzetnica i majki uopšte vezano za odlazak na bolovanje, priče o iskustvima iz bolnica i slično. Ipak, mislim da je važno da jedni drugima pomažemo, da se dobri primeri poštuju i prikažu, pohvale, da se drugi na njih ugledaju i da na kraju dana, i mame zalužuju neku prilagođenu normalnost, a za nju-potrebna je pre svega daleko viša svest o bazičnim potrebama beba i dece, i to i van konteksta tržnih centara koji eto, kao da najviše o tome i misle.

The post Malo mesta za bebe [gde je podloga za našu budućnost?] appeared first on Moodiranje.

Most na Adi

Uzrok brojnih rasprava, kamen spoticanja mnogih vlasti, on je danas tu u svim svojim bojama, spajajući obale, ljude i menjajući na neki način strukturu saobraćaja u gradu. Prodaja stanova na Novom Beogradu kao i cene nekretnina na Banovom Brdu i Čukarici su skočile iz mnogih razloga, a kao što znamo dobra povezanost sa drugim delovima grada je nešto što značajno utiče na kvalitet života. Voleli ga ili ne, bilo sa Ade ili sa reke – lepo ga je videti.

Brojni tržni centri

Dugo su Ušće i Delta City šoping centri držali primat. Danas su u Beogradu tu i Stadion Shopping Center, Big Shopping Center, Rajićeva tržni centar, a uskoro se otvara i Ada Mall šoping centar. Mnoge opštine su dobile svoj prostor za druženje i kupovinu, a pored praktičnih razloga tipa parkinga i restorana i kafića, tu su i brojne manifestacije za decu i cele porodice, radionice, predstave, pa čak i koncerti.
Ipak, negde možda se neko seća vremena kada se išlo u Beograđanku i druge robne kuće, na jedan drugačiji način i nekim drugim tempom. Nažalost, primetićemo, nekad se po tržnim centrima uglavnom šeta, pogledajte koje kese i da li ih ljudi i nose. Možda idu u Cinemaplexx na film ili su tek došli, ali činjenica je da bismo voleli da u tim centrima zapravo svi možemo da – šopingujemo.

Sređena zdanja

Konačno je otvoren Narodni muzej. Aleluja. Tu je i novi Muzej iluzija. Nogu je na neki način povukao i Muzej Savremene umetnosti sa svojim sjajnim postavkama i programima. Malo nam se Beograd licka, malo se pegla, a ono što ostaje da se vidi je u kojoj meri i dokle ćemo se i mi usaglasiti oko toga kakvi ćemo biti i koje vrednosti prezentovati. Jer nije Beograd samo noćni život na splavovima, niti je samo dobra hrana i zabava. Mi smo Beograd. Svi u njemu, svakog trena, odakle god da su došli.

Gastronomska ponuda

U poslednjih par godina, kolektivni pritisak kao da je naterao sve oko nas da već poprilično dobru ponudu restorana i kafića učine još boljom. Prosto je milina kakva dizajn rešenja i inovativne menije donose lokali danas, a to primećuju i oni koji Beograd često posećuju. Koju god kuhinju da poželie, naći ćete je ovde brzo i lako, a naravno, najbolje ćete proći uz lokalce i one koji, kao mi, konstantno tragaju za novim mestima pokušavajući da proprate sve brži tempo otvaranja kafea, restorana, pa i klubova. Zovite nas ako nismo bili! HoReCa je naš hedonistički hobi.

Beograđani

Ja sam rođena Beograđanka. Šta god to značilo, meni ne znači po činjenici već po tome kako osećam i doživljavam moj, kao i svako svoj, rodni grad. Veoma prosto. Voli Beograd.

Ako voliš i poštuješ ovaj grad, tu si i doprinosiš mu svojom mladošću, znanjem, radom – i ti si Beograđanin.

Ako uživaš u njegovim festivalima, poštuješ prirodu i uljudan si prema sugrađanima – to je to. Ustaješ li u prevozu? Puštaš li pešake? Pališ li žmigavac u vožnji? Kažeš hvala, molim i izvolite? To je to!
’90tih je došlo do velike migracije u grad, a u tome se niko nije baš najbolje snašao. Ništa strašno. Možda treba da se podsetimo, možda malo da se naučimo, možda sasvim menjamo. Evo, recite nam vi-šta je to sve “beogradski”? Učimo jedni od drugih. A ja bih rekla da smo sve bolji, srećniji i pametniji, spremniji da zapravo istražujemo ovaj grad, ali sve više i ostatak Srbije, da smo naučili šta je to vikend izlet i koliko raznih salaša, vinarija, planina okolo ima, da smo došli dotle da se nekad i opustimo u životu i da ponekad i predahnemo. Družimo se kućno, pozdravljajmo komšije.

Budimo klasa, jer to jesmo.

Šta je za vas sve ono u čemu se Beograd razvija?

The post Beograd – grad koji se menja i razvija iz dana u dan appeared first on Moodiranje.