fbpx
Saturday, September 18, 2021

NAJČITANIJE

Karijera i biznisUslovi objavljivanja sponzorisanog i informativnog sadržaja na portalu Moodiranje

Uslovi objavljivanja sponzorisanog i informativnog sadržaja na portalu Moodiranje

Drage kolege s kojima uspešno sarađujemo, kao i oni s kojima ćemo tek,
u cilju što kvalitetnije saradnje, a i doprinosu opšte pismenosti u elektronskim medijima, pre nego što nam pošaljete sadržaj na objavljivanje (svejedno da li sponzorisan ili informativnog tipa), striktno vas molimo da ispoštujete sledeće smernice.

#1 Koristite dijakritike

Narodski rečeno, to su “slova s kvačicama” (č, ć, dž, š, đ, ž). Izostanak dijakritičkih znakova ne tolerišemo ni kada je u pitanju linkovanje fraze (dakle, možemo linkovati šiš ćevap, ali ne i sis cevap). Takođe, striktno insistiramo na pravilnom obliku slova Đ:

  • dj je skraćenica za di-džeja
  • a đ je jedno prelepo slovo

#2 Koristite pravilno interpunkcijske i pravopisne znakove

Na prvom mestu, to je pravilna upotreba razmaka. Razmak se stavlja u sledećim prilikama:

  • nakon_svake_reči
  • nakon bilo kog znaka interpunkcije,_ kao što je zarez, tri tačke kada se autor zamisli…_i naravno, posle svake tačke._
  • iz čega dalje proizilazi da je izostanak razmaka, ili još gore, dupli razmak, ili najgore, razmak ispred zareza, grubo kršenje/nepoznavanje gramatike sopstvenog jezika.
  • kad smo se dotakli tri tačke, tri tačke su uvek tri tačke, nikako dve ili pet… trudite se da ih ne koristite neumereno, jer takav tekst odaje utisak nekoherentnosti. Iza tri tačke uvek ide razmak.

Tačka se stavlja na kraju rečenice, iza rednih brojeva i naravno, iza skraćenica, koje bi u principu trebalo da izbegavate npr. jer odaju utisak zbrzanog teksta. Ovo ne važi za verzalne/verbalizovane skraćenice kao što su SAD, NASA, JAT, SANU…

Zagrada se koristi kada želimo da napravimo kratku digresiju (ili nešto dodatno pojasnimo), i može biti umetnuta usred rečenice. (A svakako može biti rečenica za sebe, te u tom slučaju interpunkcijski znak ide pre zatvorene zagrade.)

Prema nepisanim pravilima tradicionalnog novinarstva, brojevi se pišu slovima ukoliko su manji od 10. Sve iznad toga može i treba biti napisano ciframa.

  • iza rimskih brojeva se ne piše tačka
  • nije potrebno staviti nulu ispred datuma kao što je 1. maj
  • kada označavamo vremensko razdoblje, 2011-2021, nije potrebna tačka
  • rođendan može biti 30. ili trideseti, izbegavajte 30-ti, 30-i
  • kada pišemo o većim iznosima, nema striktnih pravila, te možemo govoriti o 4.000, 4,000, 4000 ili 4 000 dinara, mada se preporučuje oblik s razmakom, ukoliko imamo više od 4 cifre.

p.s. reč CIFRA znači pisano predstavljanje nekog broja, to je dakle, numerički simbol, stoga nikako nemojte koristiti cifru kada mislite na iznos, profit, zaradu, trošak…

  • negde oko dvadesetak godina ima taj mladić, a ne 20-ak
  • s tim što možemo reći 20-godišnjica ili dvadesetogodišnjica, a ne 20-ogodišnjica
  • kao da se nešto desilo 20-ih godina prošlog veka, a ne 20-tih

Upravni govor i dijalozi, naročito kada su u pitanju intervjui ili citati i izjave u tekstu, povlači sa sobom najviše grešaka. Najvažnije pravilo je: ili koristite znake navoda, ili crtu.

Znake navoda najčešće koristimo kada želimo da prenesemo nečije reči u izvornom obliku. “Alergičan sam kad vidim kako zloupotrebljavate znake navoda”, rekao je. U slučaju da je izjava na početku ili sredini rečenice, a u sebi sadrži znak pitanja ili uzvika, “Odlepim kad vidim zarez umesto znaka navoda!” onda ne ide zarez iza citata. “Znak interpunkcije”, objasnila je ona, “nikada ne ide posle znaka navoda.” (Niti posle znaka navoda ide tačka.)

Najpravilniji način da u digitalnom formatu napišete znake navoda je “ovaj”. ,,Dva zareza‚‚ ili ”apostrofi” umesto navodnika su, jednostavno, nepravilni i neprihvatljivi.

A kako se koristi crta – upitao je.
– Upravo ovako – odgovorila mu je – ne mešaš je sa znacima navoda.
– Hvala što si mi rekla, to me je baš bunilo.
– Nema nema na čemu.

Poenta korišćenja pravopisnih znakova upravnom govoru i dijalozima je izbegavanje gomilanja znakova; kao i doslednost (ili crta ili znaci navoda).

Crtica – i crta – se razlikuju u dužini i u kontekstu. S obzirom na to da je malo komplikovano pronaći na tastaturi oba znaka, služićemo se ustaljenim – (dakle, crtica), no bitno je ispoštovati kontekst.

Primaknuta crta se piše u sledećim slučajevima:

  • u polusloženicama: radio-uređaj, auto-mehaničar, crno-beli dres, crveno-beli tim…
  • u rečima izvedenim iz brojeva, gde kombinujemo cifru i reč: 20-godišnjica, 20-ih godina, 20-godišnjak…
  • pri promeni skraćenice po padežima: saradnja sa SANU-om, sporazum sa SAD-om, SPC-ov pravilnik…

Odmaknuta crta se piše u situacijama kada imamo umetnutu rečenicu, pri nabrajanju, kada želimo da “zaokružimo” rečenicu zaključkom, pri poslovicama, izrekama, zaključcima:

  • nepoznavanje gramatike – slobodno možemo zaključiti – je odraz neobrazovanosti i nemara
  • najčešće gramatičke i pravopisne greške – nepoznavanje glasovnih promena, nekorišćenje dijakritika, pogrešna upotreba interpunkcijskih znakova ne treba tolerisati
  • šta je – tu je, gde ja stadoh – ti produži, duga kosa – kratka pamet
  • uostalom, na vama je prividna sloboda da se izražavate i pišete nepravilno – to će se ionako samo vama obiti o glavu

Može i spojeno i razdvojeno:

  • pri vremenskom razdoblju, kada crta menja predlog do: 1.5.2021-6.5.2021, 1940-1945, XV–XVIII…
  • u dvojnim vezama, koautorstvu, savezima, prostornim relacijama: sastanak Čerčil-Staljin, gramatika Stanojčić-Popović, vlada Cvetković-Maček, kanal Dunav-Tisa-Dunav…

#3 Nemojte formatirati tekst na svoju ruku

Većina medija i sajtova ima neka svoja pravila za objavu pristiglog sadržaja, stoga se ne trudite da prekomerno koristite bold, italic, šarate s veličinom, a pogotovo ne caps lock (akcentovanje reči ili međunaslova velikim slovima).

Tekst koji šaljete treba da bude:

  • gramatički i pravopisno besprekoran
  • što podrazumeva pasuse
  • međunaslove (ukoliko je potrebno)
  • rečenice razumne dužine (digitalni i online formati ne trpe “kilometarske rečenice”, osim ako nije u pitanju književno delo, jer one zamaraju)
  • umereno korišćenje bolda (podebljanih slova)

Ukoliko šaljete nama tekst, pored navedenog, ne treba uopšte da ima italic i caps lock reči i rečenice.

Za kraj, “sitnica” koja se podrazumeva, a na koju se mnogi oglušuju.

Ne šaljite kopiran sadržaj!

Google algoritam će prepoznati da je odnekud “maznut”, te time činite štetu onome ko treba da ga objavi. Ukoliko u tekstu želite da stavite izjavu neke osobe, navedete izvor, prenesete informaciju u originalu, to može biti do 100 reči, uz obavezno citiranje izvora.

Ne šaljite Google translate “prevode”!

Manje zahtevni i komplikovani tekstovi se vrlo lako provlače kroz Google translate. “Gotovo da nema razlike između ovog i klasičnog prevoda, samo malo koriguješ”, pomislio je svako ko je pokušao da podvali ovakav “sadržaj”.

Istina, mašinsko prevođenje je daleko uznapredovalo, ali jedna stvar razotkriva Google translate prevarante, a to je sintaksa. Sintaksički sistem srpskog i engleskog jezika se umnogome razlikuju, i to očigledno.

Osim što se ovo lako prepozna, i taj isti Google koji ste zloupotrebili da tuđi rad poturite kao svoj, ume da prepozna odakle je sadržaj preveden; čime opet činite nemerljivu štetu onome kome šaljete tekst.

Možda vam se sve ovo navedeno čini kao preterivanje i cepidlačenje, ali vas pozivam da se malo zamislite. Odete kod frizera i on vas ošiša/ofarba nejednako. U restoranu dobijete napola spremljeno jelo, pritom presoljeno. Moler vam oboji nejednako zid, ali zato ne preskoči parket.

Uložićete žalbu, zar ne?

Isto je sa stvaranjem sadržaja. Budite nepismeni i aljkavi za sebe do mile volje, ali ako taj sadržaj “ima mušteriju”, želite negde da plasirate, “nema ljutiš” ako dobijete crveni karton (čak i u slučaju da plaćate da on bude objavljen).

U slučaju da i dalje insistirate na objavi, lektura se dodatno naplaćuje i to po ceni objave.

Preporuka urednika:

Zaprati @moodiranje.rs na Instaću 🙂

OSTAVI KOMENTAR

Uneti komentar
Uneti ime ovde

spot_img

Dopašće ti se i ovo: