fbpx

Zašto ne možeš da pronađeš posao kakav očekuješ i kako to da promeniš

Sve češće srećem ljude koji su rezignirani i ljuti jer ne dobijaju ono što smatraju da im a priori pripada (ljubav, društveni status, a u daljem tekstu, očekivani posao).

0

Bez želje da zvučim surovo, ali jedino što ti zaista pripada su sopstveni život, prava garantovana zakonom, voda i vazduh. Sve ostalo je pitanje umeća, upornosti, a pomalo i sreće.

Viđam tako slučajeve, što u realnom životu, što putem interneta, gde neko kaže “eto, ja sam (završio fakultet/radio na visokim pozicijama/imam x godina staža), a nemam posao”. Valjda očekuje neku od sledećih povratnih reakcija:

  • “strašno u kakvoj zemlji živimo, nemoguće je naći pristojan posao bez političke ili veze preko kreveta” (trenutna i beznačajna uteha);
  • “evo upravo sad ću da pozovem mog visokopozicioniranog prijatelja i kažem mu da te odmah zaposli” (moguće, ali znamo da je verovatnoća za ovakav ishod minorna).

Oprosti još jednom ako se pronalaziš među ljudima koji ne mogu da nađu posao, a smatraju da i te kako vrede, ovo pišem iz najbolje moguće namere i molim te barem da pročitaš do kraja i razmisliš.

p.s. ovo piše osoba koja je uspela da pronađe svoje mesto pod Suncem bez svega navedenog (politike, kreveta, uticajnih veza) i sam Bog zna koliko sam se trudila, ali nešto sam ipak postigla.

Kao prvo:

Niko ti ništa ne duguje

Vremena kada te posle završene srednje škole i fakulteta “čeka posao” odavno su prošla. Nećemo sad ulaziti u to da li su bila bolja od sadašnjeg, jednostavno je tako. Nema garancije, ništa te ne čeka, ništa se ne podrazumeva. Jedino što realno imaš je sadašnji trenutak, budućnost koju upravo gradiš i ono što imaš u glavi i rukama.

Niko ne čeka samo tebe

Bez obzira kakva je tvoja pozadina u smislu porekla, obrazovanja i staža, to je (nažalost) često beznačajno i tek ponegde je moguće “uvaliti se dobro” na konto navedenog. Svedočila sam nekoliko puta slučajevima kada ljudi koji tvrde da su velika imena novinarstva ili marketinga dobijaju projekte ili poslove na konto “stare slave”, međutim, to se završavalo na obostrano nezadovoljstvo. Oni, jednostavno, nisu pružali ono što se očekivalo.

To što misliš o sebi drugima možda uopšte ne znači

Neke stvari, poput obrazovanja, kulture, etičnosti, efikasnosti ne samo da su neophodne, one se podrazumevaju, no, to nije sad poenta.

Uzmimo za primer momka koji devojci koja ga odbija kaže “Ali, ja sam dobra osoba!” Zbilja? Bravo za tebe momče, ali dobrota koju tvrdiš da poseduješ toj devojci ništa ne znači niti je ona u obavezi da se smuva s tobom po tom osnovu, jer bi tom analogijom ona trebalo da ide okolo i ulazi u veze sa svim momcima koji za sebe tvrde da su dobri.

Ili još očigledniji primer, devojka koja za sebe tvrdi da je “milion dollar baby” i koja zaslužuje ništa manje do prezgodnog milionera, plemićkog porekla ako može, a usput je vrlo rezignirana što tamo neke seljančice dobijaju takve frajere. No, no, ne ide tako. Pitaš se zašto?

Ljudima nije bitno šta si, već ono šta možeš da im pružiš

Zamislimo da sam ja kod tebe na razgovoru za posao.

“Moje ime je Sonja Martić i rođena sam 1982. u Šapcu, gde sam završila Školu primenjenih umetnosti, nakon čega upisujem Filološki fakultet, smer srpski jezik i književnost. Svoju karijeru sam započela još za vreme studija… (bla, bla) … a danas vodim jedan portal i marketinški tim, uz to mnogo volim kuvanje i životinje”.

Dosadno i za leksikon, a kamoli potencijalnom poslodavcu.

“Najpre hvala na ukazanom poverenju i vremenu. Ja sam osoba koja u sve što radi ulazi sa 100% kapaciteta i elana. Motiv mi je postizanje vrhunskih kolektivnih i ličnih rezultata. Takođe sam neko ko rado svoje slobodno vreme ulaže u edukaciju, a veoma držim do etike, profesionalnosti i dobre organizacije. Recite mi, šta mogu da učinim za vas?”

Uviđaš razliku?

Dakle, korak 1 je:

Spusti loptu

Ne želim da ulazim u koštac sa pobornicima mantri “kako zračiš, tako i privlačiš” i “fake it till you make it”, ok, možda je to dobro za dizanje samopouzdanja i raspoloženja, ali činjenica je da taj čovek koji sedi preko puta tebe ne želi ono što ti jesi ili što misliš da jesi, već ono što možeš da uradiš za njega. Uostalom, stavi se u njegovu fotelju. Da si vlasnik internet medija primera radi, da li bi za urednika zaposlio nekog ko se dobro kotirao za vreme printa, a da ne poznaje nijedan CMS (Content Management System) niti ume da događaj koji se desio upravo sada obradi, objavi i distribuira gde je sve potrebno u roku od sedam minuta, a za Google Analitiku je tek možda nekad čuo? Ili bi tu priliku dao nekom sa slabijim referancama, a koji opet, “živi online”?

Sad da se vratimo na tebe.

Fokus sa “ja” prebaci na “šta”

Bez obzira koja je oblast tvog poslovanja, sve što kažeš i pokažeš treba da čoveku koji sedi preko puta tebe ukaže šta sve možeš da uradiš za njega/njegovu firmu. Raspitaj se dobro o njemu, firmi, opisu i posla i pričaj tako da on pomisli:

Ovo je čovek koji završava posao!

To je ključni momenat, to je ono što te od desetina, pa i stotina bezličnih kandidata kvalifikuje u favorita. Ipak, pre tog momenta, treba da budeš svestan jedne stvari, a tiče se pomenutih stručnjaka koji se nisu najbolje pokazali i pređašnje opaske da formalno obrazovanje nije presudno.

Moraš da budeš u tokovima

Živimo u vremenu totalne ekspanzije. Sve se menja i napreduje gotovo svakodnevno, tehnologija, metode i radne procedure, trendovi. Pogledaj samo mobilne telefone, kakvi su bili pre 10 godina, a šta sve možemo s njima danas.

S tim u vezi, baš kao što aplikacije na mobilnom ili Windows moraju redovno da se apdejtuju (čak te niko i ne pita da li ti to hoćeš, mora!) isto važi za poslovanje.

Zamisli na primer, da dođeš kod zubara koji od devedesetih nije uzeo knjigu u ruke, niti otišao na neki stručni seminar, a kamoli osavremenio tehniku, i tako ti dođeš da metneš plombe, a on krenuo da izliva ono crno olovo, uz šeretski osmeh “ne brini, ovo će da ti stoji narednih 20 godina!”

Pa pobeći ćeš bestragom, zar ne?

Moraš da budeš u tokovima. Prati, raspituj se šta je aktuelno, kako se radi, šta se traži i u skladu s tim se “apdejtuj”.

Ja sam u ovom poslu tačno 10 godina, i veruj mi, samo u poslednjih par su se izdešavale munjevite promene.

Obrnutim redosledom

Dakle, na prvom mestu je šta ti možeš da pružiš. Zapamti, ti si “čovek koji završava posao”, i najpre će te i kolege i nadređeni gledati po tome.

Da bi mogao da pružiš to što je potrebno, treba da budeš “apdejtovan”.

U jednom od mojih radnih okruženja bila je osoba koja nije znala kako da preuzme dokument iz mejla. Zalud su joj bile sve moguće i nemoguće reference iz zlatnih vremena, nije bilo osobe koja se nije pitala šta će ona tu i kako je uopšte dobila posao.

Onda na red dolaze, tojest, onda se pokazuju vrline koje jesu ključne, ali nisu inicijalni faktor, a to su: etičnost, tačnost, efikasnost, lojalnost, profesionalizam. Dodaj ovome i integritet, dostojanstvo, jer ne želiš, naravno, da budeš iskorišćavan i nipodaštavan.

E tek onda isplivavaju stvari koje misliš o sebi, kao što su dobrota, originalnost, kreativnost, kultura, poštenje, srčanost i tako dalje.

Tek tim redom zaista postaješ osoba koja zbilja zavređuje ono što od posla, a i života generalno, očekuje.

Pre mesec dana došao mi je na praksu “klinac” s željom da ispeče ovaj naš marketinški zanat. Znamo kako to ide s klincima na praksi, dođu da provedu letnji raspust, malo nešto nauče, malo se zezaju, dobiju neku potvrdu, a možda čak i neki angažman.

Stefan Mirković je već prvog dana pokazao da mu ništa od toga nije primarno, već isključivo da “izuči zanat”. Nisam morala da ga uvodim u projekte i radne procese, da mu dajem literaturu i zadatke, sam je prionuo, često nisam mogla ni da jedem od njegovih pitanja; prvi veliki pič otkako je on došao (a na kom smo iskidali) je spremljen toliko dobro upravo jer je ostajao sa mnom na poslu do 10 sati. U međuvremenu su stigli novi praktikanti koje upravo on koordinira. Za samo par meseci. Posao mu je garantovan, to je jasno kao dan.

Upravo je to poenta koju želim reći.

Ništa te ne čeka niti iko samo tebe čeka, ništa se ne podrazumeva, već je bitna vrednost koju ostvaruješ, najpre kolektivna, pa tek onda lična.

Aj sa srećom i samo hrabro!

*ovaj tekst je posvećen svim ljudima koji se ljute i krive spoljne faktore što ne mogu da nađu posao kakav smatraju da zaslužuju, a zatim tebi Stefke, jer želim da ti kažem koliko te svi cenimo i da si postao pobednik i pre nego što si zakoračio u trku.

Korisni linkovi:

Šest surovih istina koje će te učiniti boljim čovekom – sva tri dela

Šta znaš da radiš?

Koliko koštaš, a koliko vrediš?

+ bonus

Kako da tražiš i nađeš posao

 

Svideće ti se i ovo:

Komentari