fbpx

Zašto nije svaka škola stranih jezika ista

E, ovo je moja tema apsolutno. Predavala sam na fakultetima, predavala sam u internacionalnim školama, na letnjim kampovima, kao i na studentskim radionicama i predavanjima nevladinog sektora.

0

Škola kojoj se uvek vraćam, ne jer moram, već jer želim i osećam da najviše tu mogu da pružim deci koja od mene najviše mogu da dobiju, ali i gde postoji po meni neprevaziđeni sistem koji iz iskustva i dokazano daje rezultate, jeste Institut za strane jezike. I danas ću vam otkriti neke tajne uspeha ove najstarije i najveće škole stranih jezika na Balkanu.

Rad sa decom – odgovornost i čast

Moj otac je bio pedagog i svojevremeno predavao fizičko u OŠ “Žarko Zrenjanin“ u Beogradu. Odrasla sam u tom duhu, “iza kulisa“ školstva, sa svim iskustvima, njegovim, njegovih kolega, prijatelja i uopšte te zajednice i ne čudi što pedagogiju smatram pozivom, a ne poslom. Vremena su bila drugačija. Davao je petice svima odmah. I deca se nisu borila za ocenu, već da ocenu održe. Kako? Pozitivnim stavom, tako što bi davali svoj maksimum svakog časa, u svakom trenutku, pa makar i ne mogli da se popnu uz konopac, učili su da ne odustaju i da pokušavaju, da se bore, da je važno, da je tu i tad jako važno da se potrudiš. Tada nije bilo svejedno. Deca nisu bila svejedno. Disciplina nije postizana kaznama, već autoritetom, a znalo se šta je čiji posao i uloga, a roditelji su itekako brinuli o tome da deca znaju red. Nastavnici su znali da imaju važnu ulogu, odgovornost, ali i ingerencije da decu uče, ali i formiraju. Situacija je užasna danas, profesori u državnim školama su preopterećeni, oduzet im je autoritet u velikoj meri, krivica vazda spada na njih, a iskreno smatram da apsolutno nisu krivi. Nešto se dešava i moramo reagovati. Moramo prestati da kukamo i govorimo kao ništa ne valja i verovati više onima kojima je to posao, a manje birokratiji, slušati iskustva i pod hitno krenuti i u intenzivnu reformu školstva. Pod hitno.

Ali, šta do tada?

Do tada se svi dovijaju i snalaze, boreći se naravno – za najbolje za svoju decu.

Zato su sve ove vannastavne aktivnosti od velikog značaja kako da pomognu institucionalizovanom školstvu, tako i roditeljima. Posebno je značajna, kako za budućnost dece, tako i za njihov psiho-socijalni razvoj uloga koju imaju sportovi, umetničke škole, kao i škole stranih jezika.

Kako izgleda rad sa decom na Institutu za strane jezike na primer?

Početak godine je uvek uzbudljiv. Uvek ima puno novih đaka, posebno najmlađih, već od 4, 5, 6 godina. Pošto se Institut za strane jezike nalazi i u brojnim beogradskim osnovnim školama, onda je tu još intenzivnija saradnja jer komuniciramo sa nastavnicima i učiteljicama, direktorima, pravimo plan časova, uklapamo rasporede tako da tim danima deca ostanu još i na engleskom malo duže, a roditelji imaju još malo vremena pre nego što dođu po njih. Uklapamo rasporede sa sportovima i muzičkim školama, a verujte to je nekada viša matematika. No, trudimo se, uzlazimo u susret, znamo kako je, mi to vidimo i pratimo iz godine u godinu.

Grupa kada se formira, kada krene nastava, deca ulaze u ozbiljan sistem koji ih vodi kroz dugi niz godina sa krajnjim ciljem postizanja uspeha i dobijanja internacionalno priznatih diploma. Morate imati u vidu da je ovo decenijski proces, da je ovo ulaganje u sam karakter deteta, kao i njegovo znanje jezika, da nisu sva deca ista i da će pre ili kasnije svako dete progovoriti, u maksimumu svojih mogućnosti, a i više.

Ali, ovaj proces nije nešto što se dešava samo od sebe. Morate imati u vidu da vi svoju decu poveravate nekome na dva sata nedeljno (ili dva časa ako su deca od 4-6 godina u pitanju).

A deca slušaju, gledaju, upijaju, promatraju. Zato možda mnogi misle da mogu da uče nekoga nečemu, ali ne može svako da bude pedagog.

Toliko je situacija u nastavi, verujte. Uđe vam dete u suzama, umire mu deka. Dođe vam đak na čas, imao loš dan u školi, čuo neku ružnu vest, posvađao se sa nekim. Iz dece kuljaju utisci i situacije i možda ne možemo detaljno njima da se bavimo u okviru našeg datog vremena i obaveza i programa, ali znači i to da znaju da ih razumemo, da čuju da će sve biti u redu, da nisu sami. Mi vidimo i osetimo sve. Mi pratimo decu u njihovu dušu, a posebno iz godine u godinu, naše grupe nisu samo spoj đaka na istom zadatku, već timovi, male porodice čija se prijateljstva nastavljaju i traju doživotno. Neće pamtiti ko ih je naučio pasivu, neupravnom govoru ili modalima. Pamtiće to kako su se osećali, kako su bili voljeni i kako su imali sigurno i drago mesto čitavog svog detinjstva. Oslonac i pouzdan kutak, mesto u kojem sistem postoji, pravila se poštuju, a napredak oseća. I ta borba je svakodnevna. Ko nije to radio, ne zna koliko to iscrpljuje. Daleko da je najteži posao na svetu, jer nama makar deca kažu da nas vole, da smo kao porodica, ima tu i suza i zagrljalja, crteža, puno smeha, nekad i kritike i podsećanja na red, ali složićemo se da to i nije baš tako loš posao sve u svemu?

Многи ученици Института за стране језике задовољни су квалитетом предавача, материјом, као и сопственим напретком у…

Gepostet von Institut za strane jezike – Kuća od reči am Montag, 20. Mai 2019

Možda zato toliko volim Institut. Tu deci zaista možemo da pomognemo, da ih usmeravamo. Njih je uglavnom oko 6-8, maksimum 12. Ne kažem da se u državnim školama niko ne bavi decom, ali jednostavno je mnogo teže. I znam da je privilegija, kako našim đacima, ali tako i nama, to što imamo čast da budemo deo života jedni drugima na jedan konstruktivan i smislen način.

Imamo i roditeljske sastanke. Ja volim te susrete, mada smo uglavnom i na vezi sa roditeljima stalno. To je prilika da prodiskutujemo, da i mi saznamo šta im se dešava, reagujemo na vreme, ukažemo na problem, korigujemo neko ponašanje ili izazov, stres pred kojim se neko dete nađe a oseti se na časovima, podelimo utiske i razmenimo mišljenja. Često pričamo o tome kako držati decu na pravom putu. Kako ih zainteresovati. Mislim da i roditelji tada znaju da deca ovde nisu samo na časovima, već da su istinski i suštinski – voljena. Nije parola tek tako nastala.

Ta “Kuća od reči“ nije samo od reči. Ona je od krvi, znoja i suza vrhunskih profesora, stručnjaka, eminentnih boraca za struku, ljudi sa ogromnim iskustvom.

Kada se setim svojih početaka u ovoj kući, zatrepti mi srce. Podrška kolega i koleginica, brižljivo uvođenje u sistem, interna edukacija, hospitovanje, učenje od kolega… Ogroman trud i rad je iza svke lekcije, svakog časa i jako me zaboli kada se to olako shvata, kada se gledaju površne stvari ili kada čujem da je lako naučiti jezik, pa pobogu toliko filmova ima. Ne. Učenje jezika je psihosocijalna stvar esencijalna za razvoj deteta, njegovu socijalizaciju, razvoj motorike, logike (sve veći izazov verujte mi), brzog razmišljanja, jedne širine poznavanja različitosti, kultura, tolerancije. Kod nas se ne uči za ocenu, već za znanje, za život, za njihovu budućnost.

I gde god da sam, a videla sam razne sisteme kod nas i u inostranstvu, retko da postoji kuća sa toliko duše i emocije, a verovatno i mnogi vi koji ovo čitate ste več upoznati s ovim, kao bivši đaci.

Pamtite li vašu teacher?

Bilo bi divno javiti se, poslati neki update. Na engleskom naravno.

Ili, kao što su moji đaci tinejdžeri vežbajući neko buduće vreme smislili da ću ja da odem za Ameriku, pa da im šaljem pare. (kažem ja da su nove generacije napredne, pa eto i okrenute biznisu i raznim idejama)

Institut za strane jezike – 65 godina tradicije

Možda je moje izlaganje previše lično, ali postoje i neosporne činjenice vezane za Institut za strane jezike. ISJ je jedna od najstarijih škola stranih jezika u Srbiji i u ovom delu Evrope. Institut je osnovan 1952. godine, a zvanično je počeo da radi 1953. godine pod nazivom Institut za fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika.

Raznorodne delatnosti Instituta za fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika, kao i veoma različit položaj svake od ovih delatnosti na tadašnjem tržištu, doveli su do izdvajanja Centra za nastavu stranih jezika u posebnu ustanovu, koja od 01.07.1963. radi pod nazivom Institut za strane jezike.

Što se nastavnog kadra tiče, u Institutu za strane jezike trenutno radi preko 100 profesora jezika, diplomiranih filologa, što ovu školu stranih jezika svrstava u jednu od najstručnijih škola u zemlji.

U Beogradu, Centar za decu pokriva 22 lokacije, a profesori predaju na više lokacija, sa dodatnih 6 lokacija na Centru za odrasle. Nekad su poznate po svojim adresama: Jovanova, Goce Delčeva, Šumice, Banovo brdo, Braće Baruh, Blok 29, Blok 22, Blok 45, brojne škole, sportski centri, kutci po Dedinju, Zemunu, širom grada.

Institut je prva ustanova u regionu koja je ponudila tečajeve srpskog jezika strancima. Preko trideset hiljada stranih studenata učilo je srpski jezik u Institutu, a udžbenici srpskog jezika Instituta za strane jezike se koriste na 27 univerziteta u svetu.

Danas se na Institutu za strane jezike odvijaju brojne aktivnosti: nastava stranih jezika za odrasle i srpskog jezika za strance; vanškolska nastava stranih jezika za decu školskog i predškolskog uzrasta; osposobljavanje nastavnog kadra za savremenu nastavu stranih jezika; ocenjivanje stepena znanja stranih jezika; istraživanja u oblasti primenjene lingvistike i metodike nastave i izrada projekata u tim oblastima; izrada udžbenika i nastavnih materijala; snimanje i umnožavanje audio i video materijala; obuka i polaganje za međunarodno priznate diplome znanja jezika.

Druga važna delatnost Instituta jeste objavljivanje udžbenika, rečnika i kompakt-diskova. Do sada je štampano oko 670 naslova u ukupnom tiražu od oko 1.000.000 primeraka.

U svojoj dugogodišnjoj tradiciji Institut je ostvarivao i dalje ostvaruje uspešnu saradnju sa domaćim i eminentnim stranim firmama i ustanovama. Referentna lista obuhvata korisnike sa kojima uglavnom sarađuju po dugi niz godina.

Institut za strane jezike je i jedna od retkih ustanova koja se strukturisano bavila Dramom za decu na engleskom jeziku.

Pogledajte i sami:

 

 

PS: Veliko hvala svim mojim kolegama, saradnicima i đacima, kao i roditeljima tokom brojnih godina provedenih na Institutu. Zauvek smo deo jedni drugih, a to je u ovom slučaju – čast.

Komentari