fbpx

Zašto se plašite intime i odakle osećaj samoće?

Samoća je težak problem koji vodi u brojne probleme kao što su anksioznost, depresija, pa i bes, letargija, bezvoljnost. Ovo konačno osobu može da dovede do ruba funkcionalnosti, ugrozi međuljudske odnose, dovede do razvoda, raskida, burnih reakcija, impulsivnih reakcija čak.

Ovo je u velikim gradovima kao što je Beograd skoro uobičajena pojava. Neko možda spiska pare na neki isforsirani provod, neko ode i časti celu kafanu kako bi kupio neku formu ljubavi kroz zahvalnost potpunih stranaca, neko se okreće površnim emotivnim odnosima, neko kreće u neke veće aktivnosti ko što su prodaja stanova Beograd, prodaja automobila, rasprodaje sebi bitne stvari ili naprasno odlučuje da se otisne na neki put, daleko, ili se okreće nekim novim hobijima i aktivnostima sve vreme sebe ubeđujući da je sve OK.

Nije OK ništa dok se ne suočite sami sa sobom.

Evo zašto se osećate usamljeno po psihologu Šeri Džejkobson. Ona je domaćin Podkasta TherapyLab gde govori sa gostima o njihovim iskustvima psiholoških izazova, terapije i navikama blagostanja. Ona i njen tim pokrenuli su kampanju “Odaberite terapiju” (@HarleyTherapy) kako bi pomogli normalizaciji terapije, a ovo je 7 uzročnika samoće.

#1 PLAŠITE SE NEPOSREDNE INTIME

Dubok, beskrajan osećaj usamljenosti dešava se jer se bojimo intimnosti.

Ovde ne govorimo o romantičnoj intimnosti. Govorimo o tome kako drugima dopustiti da vide stvarnog vas, upotpunjene vašim strahovima i brigama, nadama i snovima. To uključuje i određenu ranjivost. A ako imate strah od intimnosti, samo čitanje ovoga vas već uznemiruje.

#2 NEMATE IDEJE KAKO DA SE POVEŽETE SA DRUGIMA

Nije svakome lako da se poveže sa drugima. To, nažalost, nije nešto što nastavni programi i profesori podučavaju u školi, a ako ste odrastali u porodičnom okruženju u kojem je postojala povezanost, možda ona nije bila prilagođena vama.

Možda ste, recimo, odrasli uz roditelja koji pati od socijalne anksioznosti, ili sa starijim rođacima koji potiču iz generacije gde se sve drži za sebe, a drugi se doživljavaju kao pretnja.

#3 NISTE IMALI ADEKVATNU POVEZANOST

Teorija atačmenta, povezanosti veruje da bi se dete moglo razviti u odraslu osobu koja se oseća sigurno i ugodno dok formira veze sa drugima.

U prvim godinama života, trebalo bi da imamo negovatelja na kojeg se možemo osloniti, koji nije tu samo da nas čuva, već i da nas voli bezuslovno.

Ako to nismo shvatili, ako je naš negovatelj na bilo koji način bio nepouzdan, čas topao čas hladan ili jednostavno nije bio dobar prema sebi, verovatnoća je da ćemo osećati ovu vrstu socijalne anksioznosti i sami. Tada možemo završiti sa problemima koji uključuju teskobnu vezanost, gde je povezivanje sa drugima malo verovatno. I izbegavanje vezanosti i vezivanja je ovde, jer se osećamo sigurnije da uopšte ne formiramo veze. Bilo koji od ovih slučajeva ostavljaju ljude sa osećajem potpune usamljenosti.

#4 RODITELJSKI ODNOS JE GUŠIO VAŠE PRAVO JA

Možda su se vaši roditelji (roditelj) na površini brinuli o vama i voleli vas. Ali nisu dozvolili da budete to što jeste. Voleli su vas samo ako ste ispunjavali određena očekivanja ili samo kad je roditelj bio dobro raspoložen.

Tako ste naučili da menjate ko ste po stvarima koje su roditelja ili roditelje činili srećnim i zahvaljujući kojima biste dobijali njihovo odobrenje. Vremenom, to postaje kao čovekova druga priroda. Pravi vi, vaše istinsko i autentično „ja“ je postalo toliko sahranjeno duboko u vama da često, kao odrasla osoba, postavljate pitanje i sebi – ko ste uopšte.

A tu je stvar o slabom samo-identitetu. Teško je povezati se sa onim što se ne čini da je uvek tu ili se stalno menja. Tako da problemi sa vašim identitetom mogu značiti da ste drugima previše teški za razumevanje. A na kraju svega, vi se osećate očajnički samima.

#5 ISKUSILI STE DEČIJU TRAUMU

Jedna stvar koja može slomiti svaku sposobnost osećaja povezanosti sa drugima je trauma.

Ovo može da uključuje stvari poput emocionalnog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja ili gubitka roditelja ili voljene osobe.

Deca često sebe krive za traumu. Tako da svaka trauma iz detinjstva može značiti ne samo da osećate da je povezivanje sa drugima opasno, već i da ste nedostojni da budete voljeni. Tako nesvesno odgurnete druge.

#6 ZAVISNI STE OD TOKSIČNIH ODNOSA

I zavisne romantične veze i toksična prijateljstva ostavljaju nas sa dubokim osećajem usamljenosti. Kad smo uvek uključeni u takozvane borbe za prevlast, u takmičenje u odnosima nema šanse za stvarnu povezanost. Ali, ovo je poznato, osećaj koji znate, pa takve šeme ponavljate iznova i iznova.

Lični komentar: Ovo je izuzetno rešiv izazov, rešava se kombinacijom geštalt i kognitivno-bihejvioralne i šema terapije. Glavni problemi su međutim osvešćivanje i sučeljavanje sa duboko usađenim paternima i mehanizmima, koji se kasnije treniraju i vežbaju. Ali rezultat ste srećni vi, tako da – usudite se da učinite nešto za svoj život i potražite pouzdanog terapeuta, a ako tražite preporuku, obratite mi se preko uredništva ili društvenih mreža.

#7 IMATE LIČNI POREMEĆAJ

Ako ne samo da ne možete da se povežete sa drugima, već smatrate da je druge nemoguće razumeti, ako vas drugi zauzvrat zovu čudnim, drugačijim ili vas čak omalovažavaju zbog načina na koji razmišljate i postupate, možda imate poremećaj ličnosti.

Poremećaj ličnosti znači da prirodno vidite svet drugačije od drugih. Vaš mozak je usmeren na razmišljanje na načine koji su van norme, što vas dovodi do ponašanja izvan norme. Što može značiti da ste uvek na neki način autsajder i da se osećate sami.

Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja u kojem imate kruti i nezdravi obrazac razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja. Osoba sa poremećajem ličnosti ima teškoće sa percepcijom i povezivanjem sa situacijama i ljudima. To uzrokuje značajne probleme i ograničenja u odnosima, društvenim aktivnostima, poslu i školi.

U nekim slučajevima možda ne shvatate da imate poremećaj ličnosti jer vam se vaš način razmišljanja i ponašanja čini prirodnim. A vi možete kriviti druge za izazove sa kojima ste suočeni.

Poremećaji ličnosti obično počinju u tinejdžerskim godinama ili ranoj odrasloj dobi. Postoje mnoge vrste poremećaja ličnosti. Neke vrste mogu postati manje očite tokom srednjeg doba.

Šta možete učiniti za sebe ako se prepoznajete u ovom tekstu?

Ako su vam osećanja usamljenosti duboko ukorenjena u prošlosti, terapija i razgovor može vam pomoći da preradite svoja prošla iskustva i potisnute emocije. Takođe možete naučiti i vežbati nove načine povezivanja sa svojim terapeutom.

Ako ste zabrinuti da biste mogli da imate poremećaj ličnosti, možda biste želeli da posetite psihijatra koji vam može dati dijagnostičke testove. Ili razgovarajte s terapeutom. Ako misle da je vaša sumnja tačna, mogu vam pomoći da pronađete psihijatra. U međuvremenu, mogu vam pomoći da naučite da bolje razumete druge i da komunicirate na načine koji drugi razumeju.

Komentari