Za nas koji živimo u gradu, ideja o nemanju tople ili pijaće vode je poprilično strana, ali to je cena koju plaćamo ako želimo da idemo u divljinu u kojoj ne postoji vodovod i kanalizacija, ukoliko poželimo da budemo sami svoji na svome, makar i kroz koncept vikend turizma. Sa razvojem etno turizma, kampovanja ili šumskih i planinskih izleta, etno sela, salaši i brojna domaćinstva upravo pribegavaju upotrebi plastičnih rezervoara, pre svega zbog njihove ekonomičnosti, praktičnosti i lakog održavanja.

Evo šta o njima treba da znamo, mi koji za njih možda i prvi put čujemo.

Plastični rezervoari su proizvodi koji se prave od raznih materijala, kao što je recimo polietilen visoke gustine (PEHD) i polipropilena (PP).

Ovi rezervoari imaju odlične mehaničke karakteristike, visoku otpornost na lomljenje i ekološku prihvatljivost.

Polipropilen i polietilen visoke gustine se koriste za izradu ovih plastičnih rezevoara.

Kombinacijom ova dva materijala i tehnologijom spiralnog namotavanja dobijaju se ovi plastični rezervoari izuzetnih karakteristika.

Koje vrste plastičnih rezervoara postoje?

Osnovna podela plastičnih rezervoara je na horizontalne i vertikalne.

Namena rezervoara prevashodno može biti za odlaganje tekuće vode. Pijaće vode je sve manje, pa rezervoare nabavljaju mnoga domaćinstva ali i preduzeća i ustanove. Pored tekuće, u rezervoarima se čuvaju tehnička i protivpožarna voda.

Gde se koriste plastični rezervoari?

Mnogi od nas nikad nisu čuli za plastične rezervoare, a često nismo ni svesni da ih koristimo.

Plastični rezervoari najviše se koriste:

• u domaćinstvima,
• u školama,
• u vrtićima,
• u vikend naseljima
• u hotelskim i motelskim smeštajima
• u industriji za skladištenje pijaće vode,
• u pojedinačnim objektima
• u celim naseljima.

Kako se koriste plastični rezervoari?

Ovi širokonamenski rezervoari se koriste i za potpuno druge svrhe, i značajno pomažu održavanju higijene objekata. Idealni su kao taložnici za fekalne ili tehničke vode, separatori za industrijski otpad ili smeštaj drugih industrijskih fluida. Koriste se i za skladištenje hemikalija, deteredženata, naftnih derivata, alkoholnih i bezalkoholnih pića, ali za tehničke vode, životne namirnice.

Nekad, mogu biti i termoizolovani rezervoari u pitanju. Oni čuvaju temperaturu materija koja se u njima skladišti. Postoje i rezervoari sa duplim zaštitnim zidom za prevoz opasnih materija.

Kako se održavaju plastični rezervoari?

Plastični rezervoari se lako održavaju i lako se čiste. Upravo ova osobina im omogućuje višestruku primenu.

Čišćenje i održavanje rezervoara je jednostavno zbog njihovih glatkih unutrašnjih zidova. Prednost u odnosu na ostale materijale je ta što plastika ne korodira, niti joj je potrebna bilo kakvo premazivanje zaštitnim sredstvima. Upravo zbog ovoga ni nema specijalnih i dodatnih troškova održavanja.

Rezervoari moraju da stoje na ravnoj podlozi, ne smeju se dizati sa svojim sadržajem kao ni bacati sa visine.

Plastični rezervoari mogu biti sasvim neprimetni ako se ukopavju u zemlju, a mogu i da stoje na ravnoj podlozi na odgovarajućim podlogama.

Zbog uštede u prostoru i sigurnosti, plastični rezervoari se po pravilu najčešće ukopavaju u zemlju.

Pošto plastični rezervoari imaju odlične mehaničke karakteristike, visoku otpornost na lomljenje, a pre svega ekološku prihvatljivost, nalaze sve širu primenu u privatnim i poslovnim formatima upotrebe.

Konstruisani su tako da pored unutrašnjeg hidrostatičkog pritiska uspešno trpe i spoljašnja opterećenja zatrpanog sloja zemlje ako se ukopavaju, ili dinamičko kretanje tečnosti prilikom točenja, istakanja i prevoza, ako su nadzemni.

Ponekad plastični rezervoari mogu biti opremljeni i armaturama od plastike. To podrazumeva da su ojačani priključcima sa navojem, prirubnicama, ventilima, slavinama, pokazivačima nivoa, revizionim otvorima, oduškom, prelivom, penjalicama, stopama za ankerisanje, uškama za nošenje, mlaznicama, nosačima za miksere.

Ako sad nije vreme za povratak prirodi, ne znamo kad jeste.