Kontroverza koju donose domovi za stare uvek je aktuelna. Nekada su stariji bili stubovi porodice, živeći pod istim krovom sa svojom decom i unucima, prenoseći znanje, priče i životne lekcije. Danas? Danas živimo brzo, planiramo unapred, kupujemo vreme, a ono što ne stignemo – delegiramo. Tako su i naši stari, oni koji su nas nekada nosili na rukama, sada prečesto gurnuti u ćošak društva koje glorifikuje mladost i produktivnost.

Nekada stubovi porodice, danas prečesto zanemareni

U svetu u kojem je najvažnije biti „aktivan“, „inovativan“ i „fleksibilan“, starost se tretira kao problem. Ljudi koji su izgradili društvo u kojem živimo postaju nevidljivi, kao da se svet okreće samo oko onih koji još mogu da trče za rokovima i profitom. Istovremeno, pričamo o poštovanju tradicije i vrednostima porodice, dok bake i deke prečesto ostavljamo same, sa televizorom kao jedinim sagovornikom.

Ali šta ako postoji drugo rešenje?

Domovi za stare nisu samo prostor u kojem se „ostavljaju“ stariji članovi porodice – oni mogu biti mesta gde se kvalitet života podiže, gde se stvara nova zajednica i gde ljudi dobijaju podršku i negu koju zaslužuju. Umesto da se osećaju zaboravljeno, stariji mogu pronaći društvo, aktivnosti i brigu, i to u okruženju koje je prilagođeno njihovim potrebama.

Kako je srpska tradicija nekada čuvala (i kažnjavala) stare

Srpska tradicija ima bogatu istoriju običaja vezanih za stare. Nekada su stariji članovi porodice bili poštovani kao nosioci mudrosti, a običaji poput „blagoslova starijih“ smatrani su neophodnim za sreću i napredak mlađih generacija.

Međutim, postoje i mračni aspekti prošlosti, poput lapota – jezivog običaja iz nekih delova Balkana, gde su stariji, kada postanu „teret“, bivali ubijani ili proterivani.

Iako je ovo danas daleka prošlost, ostaci te okrutne logike još uvek se mogu naći u načinu na koji društvo zanemaruje svoje najstarije članove.

Demografija ne laže: svet stari, a mi nismo spremni

Demografsko starenje stanovništva postaje sve izraženiji globalni fenomen, s ozbiljnim implikacijama na društvo i ekonomiju. Prema podacima Ujedinjenih nacija, broj osoba starijih od 60 godina porastao je sa 600 miliona u 2000. godini na preko 700 miliona u 2006. godini, a predviđa se da će dostići 2,1 milijardu do 2050. godine. ​Newsmax Balkans

Ovi trendovi su posebno izraženi u razvijenim zemljama, gde je očekivano trajanje života duže, dok manje razvijene zemlje još uvek imaju mlađu populaciju. ​Wikipedia

Povećanje udela starijeg stanovništva donosi izazove poput smanjenja radno sposobne populacije i povećanja zavisnosti od penzionih i zdravstvenih sistema. Na primer, u Hrvatskoj je stopa zavisnosti starijih osoba iznosila 30,7%, što znači da na svaku osobu stariju od 65 godina dolazi nešto više od tri radno sposobne osobe. ​mpgi.gov.hrZIR

Što se tiče položaja starijih u društvu, mnoge zemlje se suočavaju s izazovima njihove socijalne uključenosti i adekvatne brige. U Hrvatskoj, starije osobe su često u nepovoljnom položaju u pogledu finansijskog statusa i društvene uključenosti. ​Hrčak

Države primenjuju različite modele brige o starijima, uključujući institucionalnu negu u domovima za stare, usluge pomoći u kući i podsticanje porodične brige. Na primer, u Bosni i Hercegovini, pandemija COVID-19 je dodatno opteretila sektor brige, posebno utičući na žene koje često preuzimaju ulogu negovatelja. ​UNDP

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji potreba za unapređenjem politika i programa koji podržavaju starije građane, uključujući poboljšanje zdravstvenih usluga, socijalne zaštite i podsticanje aktivnog starenja kroz društvenu uključenost i zapošljavanje.​

S obzirom na globalne trendove starenja stanovništva, ključno je da društva razviju održive sisteme podrške koji će omogućiti starijim osobama dostojanstven i kvalitetan život.

Starost u porodici, samoći ili domovi za stare?

​Odnos između baka, deka i unuka igra značajnu ulogu u međugeneracijskoj razmeni i podršci unutar porodice. Istraživanja pokazuju da su bake i deke često ključni izvori emocionalne i praktične pomoći svojim unucima, pružajući im ljubav, sigurnost i prenošenje porodičnih vrednosti. Ovi odnosi mogu pozitivno uticati na razvoj deteta, jer unuci kroz interakciju sa starijim članovima porodice stiču širu perspektivu i razumevanje porodične istorije.​Red Cross Serbia+1Institut za sociološka istraživanja+1

Međutim, odnos između baka, deka i unuka ne karakteriše uvek recipročnost u davanju podrške. Stariji članovi porodice češće pružaju pomoć mlađima nego što je primaju zauzvrat. Ova asimetrija može biti rezultat tradicionalnih porodičnih uloga i očekivanja, gde se stariji članovi vide kao davaoci podrške, dok mlađi članovi možda nemaju istu percepciju obaveze prema starijima. ​Red Cross Serbia

U savremenom društvu, gde su porodične strukture podložne promenama, važno je osnaživati međugeneracijske veze i podsticati međusobnu podršku između starijih i mlađih članova porodice. To može doprineti boljem razumevanju, smanjenju međugeneracijskog jaza i unapređenju kvaliteta života svih članova porodice.​Institut za sociološka istraživanja+1Red Cross Serbia+1

Zašto domovi za stare nisu nužno loša opcija?

Domovi za stare često imaju negativnu konotaciju u društvu, ali realnost je mnogo složenija. Evo nekoliko ključnih razloga zašto mogu biti dobra opcija za starije osobe:

1. Medicinska i stručna nega

U domovima za stare obezbeđena je 24/7 zdravstvena nega, što znači da starije osobe dobijaju potrebnu medicinsku pažnju i podršku u svakom trenutku. Ovo je posebno važno za ljude s hroničnim bolestima ili ograničenom pokretljivošću.

2. Sigurnost i nadzor u domovima za stare

Mnoge starije osobe žive same i izložene su riziku od padova, zdravstvenih kriza ili čak prevara. U domovima za stare, oni su pod stalnim nadzorom, što pruža sigurnost i mir porodicama.

3. Socijalizacija i mentalno zdravlje

Usamljenost je jedan od glavnih problema starijih osoba. Domovi omogućavaju društvenu interakciju, grupne aktivnosti i zajedničko vreme s vršnjacima, što značajno doprinosi mentalnom zdravlju i smanjuje osećaj izolacije.

4. Oslobađanje porodice od tereta 24/7 nege donose domovi za stare

Briga o starijem članu porodice može biti iscrpljujuća, pogotovo ako ostatak porodice radi i ima svoje obaveze. Domovi omogućavaju da se stariji članovi brinu o sebi uz adekvatnu pomoć, dok porodica može provoditi kvalitetno vreme s njima bez stresa i iscrpljenosti.

5. Prilagođene aktivnosti i kvalitet života

U mnogim modernim domovima za stare organizuju se aktivnosti poput muzičkih večeri, izleta, vežbi i kreativnih radionica koje podstiču aktivan život u starosti.

6. Bolji uslovi života

U domovima stariji dobijaju prilagođenu ishranu, fizioterapiju, higijensku negu i sve ono što im omogućava dostojanstvenu i kvalitetnu starost.

Kako biramo budućnost?

Možda bismo, umesto da ignorišemo pitanje starenja, mogli da ga sagledamo kao nešto što se tiče svih nas. Jer, ako budemo imali sreće, svi ćemo jednom doći u godine kada će nam biti potrebna podrška. Pitanje je samo – kakav svet gradimo za svoju buduću starost?

Iako neki ljudi domove za stare vide kao “poslednju opciju”, realnost je da oni mogu pružiti bolji i sigurniji život nego samostalno življenje ili potpuna zavisnost od porodice. Ključ je u odabiru pravog doma – onog koji neguje dostojanstvo, sigurnost i sreću starijih osoba.

Ako razmišljate o najboljoj opciji za svoje najdraže, pogledajte ponudu domova za stare i pronađite mesto gde će zaista biti na prvom mestu.

The post Gde su naši stari? Kako smo ih gurnuli u ćošak i zašto domovi za stare mogu biti rešenje appeared first on Moodiranje.

Najveći uticaj na mene je verovatno izvršio mamin tata, deda Obrad. On je bio vojno lice, prošao je Drugi svetski rat, izvukao živu glavu i tada i na Kosovu posle rata, a pored svega toga odisao je nežnošću i toplim autoritetom koji nikada nisam zaboravila. Učio me je da vozim bicikl, da sviram frulu, da igram fudbal i od granja pravim neke štapiće, a sam je od drveta i kamena pravio nameštaj i ukrase. Bio je narodski mudar, izuzetno inteligentan, strateg i matematičar, jedan uzor u celoj našoj familiji. Prostor i praznina koju je ostavio za sobom bili su ogromni, a trag u meni koji me je oblikovao nosim zauvek.

Tatina mama je pak bila gradska gospođa, sputavana i ograničavana, velike ljubavi prema životu, ali i tereta života sa poprilično drugačijom sestrom i pod stalnom kontrolom. Ta strana familije uvek je bila hladna, sterilna, sve se radilo za svet, zauzdano, arogantno i sa nekim urođenim pravom na neke obrasce ponašanja i delanja koje sam i kao dete doživljavala kao mračne i od njih se sklanjala. Ipak, baka bi pobegla ponekad i došla do nas, mazila me i igrala se sa mnom.

Možda upravo zato što su mi moj deka i baka uvek nedostajali i što sam ih jako kratko imala u životu, oduvek sam bila osetljiva na starije ljude. Uvek sam volela da ih slušam, da učim od njih. Vezivala sam se za one koje sam sretala i gubila ih iznova i iznova. A na poklon sam dobijala lekcije koje ako slušamo, možda ne u tom trenutku, ali jednoga dana svakako shvatimo i setimo ih se.

Društveno odgovorni projekti za stare

Ono što je za mene bilo posebno intenzivno iskustvo bila je saradnja sa nevladinim organizacijama preko kojih smo održavali predstave i medijaciju sa mladima i starima. Posetili smo dom za stare u Beogradu i proveli popodne družeći se sa ljudima tamo, slušajući njihove priče i životna iskustva.

Naša predstava koju smo spremali u okviru projekta Organizacije kreativnog okupljanja bila je fokusirana na temu mudrosti starijih, deljenja sa mladima i uzajamne podrške koju jedni drugima mogu pružati. Istina je bila da smo uspeli da naš projekat podelimo sa jednim malim procentom starih u Srbiji, dok je domova za stare puno, a prilika za unapređenje njihovog kvaliteta života sve manje. Posebno je stresna situacija danas u okolnostima korone ne samo zbog nemogućnosti poseta i viđanja onih koji su smešteni u domove za stare, već i zbog rizika kojima su izloženi, kao i posebnih mera koje osoblje preuzima i sprovodi kako bi se ovoj rizičnoj grupi umanjili rizici maksimalno.

Kada je moj otac preminuo, neku vrstu utehe našla sam u tome što se nije mučio, što je, iako iznenada, otišao bez bola i mučenja. Ne možemo niti smemo suditi o onima na koje pada teret, iako pun ljubavi, brige o onima koji su u stanju nepokretnosti i kojima je potrebna dodatna nega kako bi se izbegle dodatne posledice vezanosti za krevet recimo kao što su dekubitis i problemi sa drugim unutrašnjim organima.

Nekada je potpuno pogrešno uverenje da su ljudi u domovima za stare napušteni, nevoljeni ili ostavljeni od strane porodice, ali evo šta smo mi videli.

• Stari ljudi u domovima dobijaju medicinsku negu i tretman kakav je teško pružiti u kućnim uslovima.
• Imaju usluge profesionalnog i stručnog osoblja.
• Postoje psiho-socijalni elementi koji poboljšavaju kvalitet života u domovima za stare.
• Imaju mogućnosti za bavljenje dodatnim aktivnostima, uglavnom dvorišta i boravak na vazduhu, brigu o lekovima i higijeni.
• Njihovi voljeni su u nepovoljnim stambenim uslovima, a nekad su daleko. Ovo je još jedna posledica migracija našeg stanovništva o kojoj se apsolutno ne govori, a koja utiče značajno na više slojeva populacije i generalno stanje u društvu.
• Često ljudima u domovima za stare treba intenzivna medicinska pomoć.
• Među onima koji se nalaze u domovima za stare su i oni kojima je potreban nadzor od 24 sata, koji pate od demencije, nepokretnosti ili posledica bolesti.

Šta kažu statistika i nauka u vezi domova za stare?

Statistički podaci pokazuju da se prosečna starost stanovništva u Srbiji povećava. S obzirom da je najveća koncentracija ljudi u Beogradu, problemi nastaju ukoliko se desi da dom za stara lica bude pun do ivice kapaciteta. Takođe, možemo napomenuti i da postoje trajni i privremeni smeštaj u domu za stare koji varira od ustanove do ustanove. Sobe mogu biti jednokrevetne ili višekrevetne, sa ili bez kupatila, zavisno od cene. Iako cena jeste faktor u odlučivanju, tu su i lokacija, ali i stručnost osoblja, nivo usluge i stanje prostorija.

Zakon o socijalnoj zaštiti izjednačava privatne i državne domove. Statistika kaže i da većina ljudi danas dolazi u domove prevashodno zbog zdravstene nege, a manje dolaze ljudi koji su pokretni i koji žele da budu sa svojom generacijom. Tome u prilog ide i podatak da je prosek godina korisnika staračkih domova oko 84.

Uzmite sve u obzir i raspitajte se, a imajte u vidu da je odlazak u dom zaista najbolje rešenje nekad, ne samo za vas, možda i najmanje za vas, a najviše za one kojima zaista to treba.

The post Zašto se ne ophodimo s poštovanjem prema starosti, kad ona čeka svakog od nas? appeared first on Moodiranje.