Sportska takmičenja na kojima učestvuje reprezentacija ili neki od naših sportista, na društvenim mrežama izazivaju gomilu “patriotskih komentara” koji se po okončanju meča dele u dve grupe:

• U slučaju da naši sportisti pobede, oni bivaju veličani i uzdizani do nebeskih visina.
• Ukoliko pak izgube, naše sportiste teško da mogu oprati i Dunav i Sava.

Oni tada od ponosa nacije i neprikosnovenih kraljeva postaju kilavci, retardi retardirani i “pičke prodane koje su i zemlju i narod izdale zarad jebenih para koje će strpati u svoju smrdljivu guzicu”. Ta smrdljiva guzica postaje mirišljava i lepa već nakon prve sledeće pobede ili prvog većeg uspeha. Setimo se samo prošlogodišnjeg Evropskog Prvenstva u vaterpolu, kada je naša reprezentacija osvojila srebrnu medalju. Slažem se ja da je kiks kada aktuelni svetski prvaci izgube u finalu Evropskog Prvenstva, ali biti vicešampion Evrope ostavivši iza sebe mnogo veće i ekonomski moćne zemlje, zaista jeste ogroman uspeh.

Nažalost, mali broj ljudi se iskreno radovao i ponosio uspehom svoje reprezentacije. Ili su pak ostali u senci onih koji su vrlo glasno i gordo širili negativne komentare društvenim mrežama, želeći da na taj način istaknu svoju ogromnu ljubav prema zemlji.

Pa zar se patriotizam ne pokazuje podrškom koju pružamo našim sportistima i našoj zemlji i onda kada nam baš i ne cvetaju ruže?!

Onda kada razloga za slavlje baš i nema?! U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Ne mali broj puta sam na nekim forumima pratio žestoke “patriotske” rasprave istih tih “klik patriota”.

Međunacionalne i međuverske prozivke na tim forumima, toliko su jadne, bezobrazne i štetne, da to prosto boli.
Njihova međusobna uveravanja da je upravo njihov narod uzvišeniji i argumentacija raznim istorijskim činjenicama, do te mere degradiraju i karikiraju nacionalnu istoriju tih naroda – da je to tužno i žalosno. Svako ko voli i drži do svog naroda i svoje zemlje, mora dobro poznavati i njegovu istoriju jer je ona izuzetno važna za očuvanje nacionalnog identiteta.

Gađajući nekoga blatom možda ćete pogoditi cilj, ali ćete ruke sigurno uprljati.

Još gore od toga. Uprljaćete i ruke svog naroda i svoje zemlje koju na internetu branite svojim lažnim “klik patriotizmom”. Pravi patriota će upravo iz poštovanja prema svojoj zemlji i svom narodu, poštovati i druge narode i narodnosti, jer će samo tako zaslužiti poštovanje svoje zemlje. Klik patriotama bez trunke stida i griže savesti, mogu nazvati i ogroman broj naših političara. Oni su sve prisutniji, sve aktivniji i glasniji na društvenim mrežama. Oni su mi, iskreno, i ona najgora vrsta “klik patriota”. Godinama unazad svi oni skupljaju jeftine političke poene na velikoj i bolnoj rani Srpskog naroda koja se zove – Kosovo.

Ogromna većina njih busa se u lažne grudi patriotske, i zavetuje se kako “neće dati ono što je naše”. Niko od njih nema dovoljno želje i hrabrosti da preko svojih usana prospeluje ono što veći deo naroda već vrlo dobro vidi i zna.
Svesne su “klik patriote naše političke scene” da će im to oduzeti mekane funkcionerske fotelje koje već imaju ili koje bi eventualno mogli da imaju. Sve po principu: “Bolje da zbog mog lažnog patriotizma propati šest miliona ljudi, nego moje dupe”.
Dragi moji političari: patriotizam se vrlo često ne ogleda u onome što bi većina naroda volela i želela da čuje, već u tome šta je zaista dobro za vašu zemlju i vaš narod.

Patriotizam je kada nijednog trenutka ne razmišljate da žrtvujete svoj život zarad dobrobiti svoje porodice, svoje dece, svog naroda. Vi ste, dragi naši političari, još uvek u fazi kada ne želite da žrtvujete ni eventualnu šansu za fotelju i funkciju.
Znam da će mnogi osuditi ovaj moj tekst, ali kada sam sebi dozvolio luksuz da napišem sve ovo, za kraj moram dodati još i sledeće:
Samoomražene moje “klik patriote”, volite i poštujte svoju zemlju i svoj narod srcem i obrazom, a ne dupetom i đonom!

The post Moderne anomalije društva: Klik patriotizam appeared first on Moodiranje.