Ljubav prema porodici i svojoj zemlji je osećanje koje na najintimniji način svako od nas čuva u sebi. To je osećanje sa kojim se rađamo, u tom duhu bivamo vaspitani i sa tim osećanjem živimo. Ili bi to tako bar trebalo da bude. Živimo u instant vremenu. Od supe u kesici, preko palačinki, pa do ljubavi i patriotizma. Samo jedan klik na nekoj od društvenih mreža, i ispunili ste sve svoje obaveze, i ispoljili svu ljubav prema svojoj državi i svom narodu. Svakodnevni smo svedoci, takozvanog, “klik patriotizma”.

Sportska takmičenja na kojima učestvuje reprezentacija ili neki od naših sportista, na društvenim mrežama izazivaju gomilu “patriotskih komentara” koji se po okončanju meča dele u dve grupe:

• U slučaju da naši sportisti pobede, oni bivaju veličani i uzdizani do nebeskih visina.
• Ukoliko pak izgube, naše sportiste teško da mogu oprati i Dunav i Sava.

Oni tada od ponosa nacije i neprikosnovenih kraljeva postaju kilavci, retardi retardirani i “pičke prodane koje su i zemlju i narod izdale zarad jebenih para koje će strpati u svoju smrdljivu guzicu”. Ta smrdljiva guzica postaje mirišljava i lepa već nakon prve sledeće pobede ili prvog većeg uspeha. Setimo se samo prošlogodišnjeg Evropskog Prvenstva u vaterpolu, kada je naša reprezentacija osvojila srebrnu medalju. Slažem se ja da je kiks kada aktuelni svetski prvaci izgube u finalu Evropskog Prvenstva, ali biti vicešampion Evrope ostavivši iza sebe mnogo veće i ekonomski moćne zemlje, zaista jeste ogroman uspeh.

Nažalost, mali broj ljudi se iskreno radovao i ponosio uspehom svoje reprezentacije. Ili su pak ostali u senci onih koji su vrlo glasno i gordo širili negativne komentare društvenim mrežama, želeći da na taj način istaknu svoju ogromnu ljubav prema zemlji.

Pa zar se patriotizam ne pokazuje podrškom koju pružamo našim sportistima i našoj zemlji i onda kada nam baš i ne cvetaju ruže?!

Onda kada razloga za slavlje baš i nema?! U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Ne mali broj puta sam na nekim forumima pratio žestoke “patriotske” rasprave istih tih “klik patriota”.

Međunacionalne i međuverske prozivke na tim forumima, toliko su jadne, bezobrazne i štetne, da to prosto boli.
Njihova međusobna uveravanja da je upravo njihov narod uzvišeniji i argumentacija raznim istorijskim činjenicama, do te mere degradiraju i karikiraju nacionalnu istoriju tih naroda – da je to tužno i žalosno. Svako ko voli i drži do svog naroda i svoje zemlje, mora dobro poznavati i njegovu istoriju jer je ona izuzetno važna za očuvanje nacionalnog identiteta.

Gađajući nekoga blatom možda ćete pogoditi cilj, ali ćete ruke sigurno uprljati.

Još gore od toga. Uprljaćete i ruke svog naroda i svoje zemlje koju na internetu branite svojim lažnim “klik patriotizmom”. Pravi patriota će upravo iz poštovanja prema svojoj zemlji i svom narodu, poštovati i druge narode i narodnosti, jer će samo tako zaslužiti poštovanje svoje zemlje. Klik patriotama bez trunke stida i griže savesti, mogu nazvati i ogroman broj naših političara. Oni su sve prisutniji, sve aktivniji i glasniji na društvenim mrežama. Oni su mi, iskreno, i ona najgora vrsta “klik patriota”. Godinama unazad svi oni skupljaju jeftine političke poene na velikoj i bolnoj rani Srpskog naroda koja se zove – Kosovo.

Ogromna većina njih busa se u lažne grudi patriotske, i zavetuje se kako “neće dati ono što je naše”. Niko od njih nema dovoljno želje i hrabrosti da preko svojih usana prospeluje ono što veći deo naroda već vrlo dobro vidi i zna.
Svesne su “klik patriote naše političke scene” da će im to oduzeti mekane funkcionerske fotelje koje već imaju ili koje bi eventualno mogli da imaju. Sve po principu: “Bolje da zbog mog lažnog patriotizma propati šest miliona ljudi, nego moje dupe”.
Dragi moji političari: patriotizam se vrlo često ne ogleda u onome što bi većina naroda volela i želela da čuje, već u tome šta je zaista dobro za vašu zemlju i vaš narod.

Patriotizam je kada nijednog trenutka ne razmišljate da žrtvujete svoj život zarad dobrobiti svoje porodice, svoje dece, svog naroda. Vi ste, dragi naši političari, još uvek u fazi kada ne želite da žrtvujete ni eventualnu šansu za fotelju i funkciju.
Znam da će mnogi osuditi ovaj moj tekst, ali kada sam sebi dozvolio luksuz da napišem sve ovo, za kraj moram dodati još i sledeće:
Samoomražene moje “klik patriote”, volite i poštujte svoju zemlju i svoj narod srcem i obrazom, a ne dupetom i đonom!