Nekada je stres i pozitivna stvar, nešto što možda je bismo ni etiketirali kao izvor stresa, ali da bismo razumeli zašto je to tako, najpre moramo razumeti šta se sve podrazumeva pod terminom “stres”, kao i to da su i pozitivne stvari i promene izazovi u životu.

Šta je stres i kako se definiše?

Ljudi koriste reč „stres“ da bi opisali širok spektar situacija – od zvonjenja mobilnog telefona dok razgovarate na drugom telefonu – do osećanja povezanih sa intenzivnim opterećenjem na poslu ili smrću voljene osobe.

Ali možda najkorisnija i najprihvaćenija definicija stresa (koja se uglavnom pripisuje Richardu S. Lazarusu) je sledeća:

Stres je stanje ili osećaj koji se doživljava kada osoba shvati da “zahtevi pred nama premašuju lične i društvene resurse koje je pojedinac u stanju da mobiliše.”
U manje formalnom smislu, osećamo se pod stresom kada osećamo da su “stvari van kontrole”.

Naša sposobnost da se nosimo sa zahtevima koji su pred nama ključna je za naše iskustvo stresa. Na primer, započinjanje novog posla može biti potpuno uzbudljivo iskustvo ako je sve ostalo u vašem životu stabilno i pozitivno. Ali ako započnete novi posao kada ste se tek uselili u novu kuću ili je vaš partner bolestan ili imate novčanih problema, možda ćete se vrlo teško snaći.

Koliko od ovoga je potrebno da nas “gurne preko ivice?“

Nisu svi neobični događaji podjednako teški za rešavanje. Na primer, uporedite stres razvoda sa stresom promene odgovornosti na poslu. Zbog toga treba da budete u stanju da na odgovarajući način ocenite i izmerite svoju ukupnu ocenu stresa.

Skala ocenjivanja socijalnog prilagođavanja (SRRS), poznatija kao Holmesova i Raheova skala stresa, stvorena je upravo za to. Ovaj alat nam pomaže da izmerimo stresno opterećenje koje nosimo i razmislimo šta bismo trebali učiniti s tim u vezi (izvor:mindtools.com).

Koliko ste pod stresom?

Skala stresa obuhvata 43 stavke. Svaka stavka nosi bodove (date u zagradi). Možete ih obračunati, a zatim pogledajte interpretaciju rezultata u nastavku.

1. Smrt supružnika (100)
2. Razvod (73)
3. Bračno razdvajanje (65)
4. Zatvor (63)
5. Smrt člana uže porodice (63)
6. Lične povrede ili bolesti (53)
7. Brak (50)
8. Otkaz na poslu (47)
9. Mirenje braka (45)
10. Penzionisanje (45)
11. Promena u zdravlju člana porodice (44)
12. Trudnoća (40)
13. Seksualne poteškoće (39)
14. Dobitak novog člana porodice (39)
15. Prilagođavanje posla (39)
16. Promena finansijskog stanja (38)
17. Smrt bliskog prijatelja (37)
18. Prekvalifikacija (36)
19. Povećane rasprave sa supružnikom (35)
20. Velika hipoteka ili zajam (31)
21. Opozivanje hipoteke ili zajma (30)
22. Promena odgovornosti na poslu (29)
23. Sin ili ćerka napuštaju dom (29)
24. Problemi sa partnerovom familijom (29)
25. Izvanredno lično dostignuće (28)
26. Supružnik započinje ili zaustavlja posao (26)
27. Početi ili završiti školu / fakultet (26)
28. Promena životnih uslova (25)
29. Revizija ličnih navika (24)
30. Problemi sa šefom (23)
31. Promena radnog vremena ili uslova rada (20)
32. Promena mesta boravka (20)
33. Promena u školi / fakultetu (20)
34. Promena u rekreaciji (19)
35. Promena crkvenih aktivnosti (19)
36. Promena u društvenim aktivnostima (18)
37. Umereni zajam ili hipoteka (17)
38. Promena navika spavanja (16)
39. Promena broja porodičnih okupljanja (15)
40. Promena prehrambenih navika (15)
41. Odmor (13)
42. Božić (12)
43. Manja kršenja zakona (11)

Interpretacija:

11-150
Imate samo male do umerene šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

150-299
Imate umerene do velike šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

300-600
Imate visok ili vrlo visok rizik od obolevanja u bliskoj budućnosti.

Da li vam se čini da ste pod stresom?

Ako otkrijete da ste u umerenom ili visokom nivou rizika, očigledno je da prvo morate da pokušate da izbegnete buduće životne krize.

Iako je ovo očigledno lakše reći nego učiniti, obično možete izbeći preseljenje, na primer, koje je u periodu vašeg odlaska u penziju ili kada neko od vaše dece ode na fakultet. U slučajevima konflikta, umesto da ulazite u cepanja i gubite celovitost, možete naučiti veštine rešavanja sukoba, radite na ličnoj mentalizaciji i neutralizaciji, a sve da biste umanjili sukobe sa drugim ljudima.

Ako želite da izbegnete popularni burnout, možete da se potrudite da izbegnete preuzimanje novih obaveza ili bavljenje novim studijskim programima. Možete i morate da naučite da kažete NE i polako da počnete da se intenzivnije bavite sobom i pazite na sebe.

The post Koliko stresa je potrebno da nas gurne “preko ivice”? appeared first on Moodiranje.