Obrazovanim smatramo nekog ko zna gomilu činjenica, a pri tom nema upotrebljivo znanje, niti ima sposobnost da to znanje proširi. Tehnike učenja su nepoznanica. Učenje čitanja i pisanja završava učenjem pisma, pravopisa i gramatike. Moje dve velike ljubavi, programiranje i lingvistika, imaju dosta toga zajedničkog. Loš kurs programiranja je isto što i loš kurs jezika! Dođe profesor, baci ti rečnik, gramatiku, radne listove i kaže “uči!”. Kao što i na lošem kursu programiranja, profesor da neku knjigu iz programiranja, reference za sintaksu i komande određenog programskog jezika i onda ti kao uči da programiraš.

Ok, šta znači obrazovano?

Veštine, znanja i osobine koje krase obrazovanu osobu su nešto što se definitivno ne razvija unutar školskog sistema. Postoji dobar razlog zašto se elitne škole i dan danas fokusiraju na klasično obrazovanje, dok su plebsu namenjene škole u kojima stekneš osnovna znanja i veštine za obavljanje određenog posla, bez da preterano razmišljaš i gledaš okolo.

Neki tipovi, tipovi dosta pametniji od mene, koji rade na Princeton Univerzitetu, napravili su listu šta to čini obrazovanu osobu.

• Sposobnost jasnog razmišljanja, govora i pisanja
• Sposobnost kritičkog i sistematskog razmišljanja
• Sposobnost konceptualizacije i rešavanja problema
• Sposobnost nezavisnog razmišljanja
• Sposobnost preuzimanja inicijative i samostalnog rada
• Sposobnost saradnje s drugima i zajedničkog učenja
• Sposobnost suštinskog razumevanja
• Sposobnost raščlanjivanja bitnog od trivijalnog, trajnog od prolaznog
• Poznavanje različitih načina razmišljanja
• Temeljno poznavanje određene oblasti. Mada, ja bih tu dodao dve-tri oblasti
• Sposobnost uočavanja veza među disciplinama, idejama i kulturama
• Sposobnost doživotnog učenja

Koliki su prinosi šećerne repe na Kubi je trivia, podatak koji vam može koristiti na nekom kvizu, ali ne i u stvarnosti. Ali, znati da se od šećerne repe dobija lako obnovljivo bio-gorivo je drugi par rukava. Ako pri tom možeš brzo da savladaš veštinu dobijanja istog, to je još bolje.
Postoji debeo razlog zašto fizičari zarađuju mnogo bolju lovu u finansijama, naročito kao analitičari, nego diplomci raznih poslovnih škola.

Fizika, matematika, filozofija, psihologija te uče nekim veštinama kojima te druge oblasti ne uče. Učiš apstraktno razmišljanje, analizu, sintezu. Takođe, naučiš da usvajaš nova znanja i nove koncepte.

Pored usvajanja novih znanja, veština i načina razmišljanja, potrebno je znati kako odučiti stare. Iako su neke stvari univerzalne i mnoge postavke prosto bezvremenske, koncepti, način rada i način razmišljanja se vremenom menjaju.

Nikada nije kasno za nova saznanja, širenje vidika i promene! Imam dva dobra prijatelja, obojica su prošlog meseca napunila sto godina! Iako stogodišnjaci, vešto barataju savremenim tehnologijama, više su nego upotrebljivi u poslu i mozak im funkcioniše kao da su tridestogodišnjaci a ne stogodišnjaci! Ako oni mogu i nisu tromog duha, uma i tela, koje je opravdanje tebi, 50-60-70 pa možda i 80 godina mlađem? Upravo će te u starosti to držati u životu, produžiti ti isti i poboljšati kvalitet!

Smrt je jedino opravdanje za prestanak učenja, rada na sebi i neaktivnost! Za neaktivnost, doduše, nije. Možeš postati kućni duh, pa gasiti i paliti svetla, lupkati, pomerati stvari i zajebavati ukućane.

The post Šta nas čini obrazovanom osobom appeared first on Moodiranje.

Internet je savršen poligon za izdrkavanje raznoraznih bezmoodaša i bezmozgaša. Kao otvorena i skalirana varijanta “Big Brother”, samo mnogo zanimljivije. U čitavom tom ekosistemu ili bolje rečeno zoo vrtu, svakako su među zanimljivijim egzemplarima tipovi koji citiraju velike filozofe i književne klasike a jedva u školi da su i lektiru pročitali.

To pršti sve od Meše, Ive, Fjodora, Paula i ostalih Tolstojevskih. Kad bi bar delom razumeli citirano i kad bi ih taj citat ponukao da se upoznaju s opusom a i samim likom i životom određenog pisca, uopšte ne bi bilo loše. Nema veze što ne razumeš, ali pravi se pametan a i da drugi vide. Varijanta ekipe koja ide u operu ili na izložbe da bi bili viđeni. Doduše, ovo ne košta ništa i ne traži baš nikakav napor. Nešto kao hranjenje gladnih kliktanjem.

Cyberspace je pun mnogo zajebanih likova. Neki bi možda otišli u Legiju Stranaca, samo da puštaju da i keva s njima ide. Jedna od ikona zajebanih tipova a i ljubitelja citata je svakako Charles Bukowski. Ti ulickani pizduni u stvarnosti s nekim kao što je Hank (mali test poznavanja lika i dela Bludnog Sina) ne bi seli ni kafu da popiju. A istog tog Bukowskog bi u alkoholičarsko-beskućničkoj fazi gledali s prezirom i šikanirali. Da bi se pisalo kao što je pisao on i da bi se razumelo napisano, mora se proći nešto života i patnje (pitaj mučenog a ne učenog). Naravno, spomenuti nikada nisu ni čuli za Jacka Kerouaca ili Henryja Millera. Dovoljno su glupi da ne razumeju da su baš oni ti prema kojima je Bludni Sin gajio prezir i nije ih baš ljubio u svojoj blizini. Verovatno ne bi izdržali ni tri dana njegovog života.

Naravno, tu su i gangsteri, koji bi sami sebi menjali pelene čak i da na ulici vide prosečnog maloletnog delinkventa iz neke južnoameričke metropole, bez ikakve interakcije i sa bezbedne daljine. Gospodo, gangsteraj nije proseravanje američkih pimpova iz hip hop spotova. Pravi gangsteri imaju mozak i mooda i nisu u fazonu dokazivanja i nekog talasanja. Ljudi šljakaju. Kako Ice T kaže “Real gangsters wear suits and ties and seek votes”.

Otkuda to bezmoodaštvo i čitav cirkus?

Sistem je tako koncipiran da ti, otkad se rodiš, s jedne strane pumpa ego i sujetu a s druge strane te ubeđuje da si bezvredan.

Poenta je zadovoljiti učiteljicu. Šefa, društvo, roditelje ili kog drugog. Naše želje, mogućnosti, talenti, pasija, drive koji nas gura, mišljenje… su apsolutno irelevantni. Uostalom, živimo u svetu u kom kupujemo stvari koje nam nisu potrebne, lovom koju nemamo, kako bismo impresionirali one do kojih nam nije stalo.

Neki tipovi su bili dovoljno srčani, dovoljno pametni i opremljeni dobrim i velikim moodima, pa su zajebali sistem. Stvorili su svoj ili žive van bilo kakvog sistema. Ljudi takve ili obožavaju ili preziru. Preziru i mrze ih ili iz puke zavisti što ne mogu biti kao oni ili zato što ih vide kao opasnost po sistem i (percipirani ili realni) vlastiti položaj unutar istog. Ljudi vole kolotečinu i rutinu, ma koliko gledali i čitali o tuđim avanturama. Vole ih i (neuspešno) pokušavaju kopirati jer su ostvarenje onoga što su potajno sanjali, dok su u stvarnosti bili deo sistema i živeli tuđe živote, ostvarivali tuđe snove i sledili tuđe ideje i vizije. Eskapistički trip od dosadne i dirigovane svakodnevice.

Kakva su ti mooda, takav ti je život! 

The post Smart ass, bad ass, kiss my ass appeared first on Moodiranje.