fbpx

Šta nas čini obrazovanom osobom

Često se stavlja znak jednakosti između obrazovanja i akademskih titula. Uz časne izuzetke, školski sistem uopšte ne prati promene u društvu, ekonomiji, tehnologiji. Iako uveliko gazimo 21. vekom, škole su ostale u devetnaestom!

1

Piše: Milosh Zorica

Obrazovanim smatramo nekog ko zna gomilu činjenica, a pri tom nema upotrebljivo znanje, niti ima sposobnost da to znanje proširi. Tehnike učenja su nepoznanica. Učenje čitanja i pisanja završava učenjem pisma, pravopisa i gramatike. Moje dve velike ljubavi, programiranje i lingvistika, imaju dosta toga zajedničkog. Loš kurs programiranja je isto što i loš kurs jezika! Dođe profesor, baci ti rečnik, gramatiku, radne listove i kaže “uči!”. Kao što i na lošem kursu programiranja, profesor da neku knjigu iz programiranja, reference za sintaksu i komande određenog programskog jezika i onda ti kao učiš da programiraš.

Veštine, znanja i osobine koje krase obrazovanu osobu su nešto što se definitivno ne razvija unutar školskog sistema. Postoji dobar razlog zašto se elitne škole i dan danas fokusiraju na klasično obrazovanje, dok su plebsu namenjene škole u kojima stekneš osnovna znanja i veštine za obavljanje određenog posla, bez da preterano razmišljaš i gledaš okolo.

Neki tipovi, tipovi dosta pametniji od mene, koji rade na Princeton Univerzitetu, napravili su listu šta to čini obrazovanu osobu.

  • Sposobnost jasnog razmišljanja, govora i pisanja
  • Sposobnost kritičkog i sistematskog razmišljanja
  • Sposobnost konceptualizacije i rešavanja problema
  • Sposobnost nezavisnog razmišljanja
  • Sposobnost preuzimanja inicijative i samostalnog rada
  • Sposobnost saradnje s drugima i zajedničkog učenja
  • Sposobnost suštinskog razumevanja
  • Sposobnost raščlanjivanja bitnog od trivijalnog, trajnog od prolaznog
  • Poznavanje različitih načina razmišljanja
  • Temeljno poznavanje određene oblasti. Mada, ja bih tu dodao dve-tri oblasti
  • Sposobnost uočavanja veza među disciplinama, idejama i kulturama
  • Sposobnost doživotnog učenja

Koliki su prinosi šećerne repe na Kubi je trivia, podatak koji vam može koristiti na nekom kvizu, ali ne i u stvarnosti. Ali, znati da se od šećerne repe dobija lako obnovljivo bio-gorivo je drugi par rukava. Ako pri tom možeš brzo da savladaš veštinu dobijanja istog, to je još bolje.
Postoji debeo razlog zašto fizičari zarađuju mnogo bolju lovu u finansijama, naročito kao analitičari, nego diplomci raznih poslovnih škola.

Fizika, matematika, filozofija, psihologija te uče nekim veštinama kojima te druge oblasti ne uče. Učiš apstraktno razmišljanje, analizu, sintezu. Takođe, naučiš da usvajaš nova znanja i nove koncepte.

Pored usvajanja novih znanja, veština i načina razmišljanja, potrebno je znati kako odučiti stare. Iako su neke stvari univerzalne i mnoge postavke prosto bezvremenske, koncepti, način rada i način razmišljanja se vremenom menjaju.

Nikada nije kasno za nova saznanja, širenje vidika i promene! Imam dva dobra prijatelja, obojica su prošlog meseca napunila sto godina! Iako stogodišnjaci, vešto barataju savremenim tehnologijama, više su nego upotrebljivi u poslu i mozak im funkcioniše kao da su tridestogodišnjaci a ne stogodišnjaci! Ako oni mogu i nisu tromog duha, uma i tela, koje je opravdanje tebi, 50-60-70 pa možda i 80 godina mlađem? Upravo će te u starosti to držati u životu, produžiti ti isti i poboljšati kvalitet!

Smrt je jedino opravdanje za prestanak učenja, rada na sebi i neaktivnost! Za neaktivnost, doduše, nije. Možeš postati kućni duh, pa gasiti i paliti svetla, lupkati, pomerati stvari i zajebavati ukućane.

1 Komentar
  1. olivera kaže

    bravo,
    Ajnstajn je rekao: “ucite i starost ce vam biti lepa”….

    prosvetni radnici nisu motivisani da rade na sebi i da prenose znanje
    samo pojedinci vracaju optimizam kulturi i obrazovanju!

Komentari