Po mnogo čemu smo luckast narod, te imamo izraze, navike i verovanja koje ni sami nekad ne razumemo, ali eto, iz nekog razloga se držimo toga. Poseban aspekat naše lucidnosti su navike po pitanju hrane, a mi ćemo se osvrnuti na one najspecifičnije.

Samo daj ‘leba!

Dok je u “normalnom svetu” gotovo nezamislivo jesti hleb uz paste, pirinač ili krompir, kod nas je to česta pojava. “Ako je bez ‘leba, to je isto kao da nisam ni jeo”, znaju da kažu naročito stariji, dok drobe hleb u supu i tako ga jedu.

Postoje apsolutno ekstremni slučajevi koji hleb jedu uz dinju i lubenicu, tvrdeći da hleb apsorbuje voćnu kiselinu. U nekim krajevima hleb se gricka uz lešnike i orahe jer im je tako – jednostavno ukusnije.

Nikad dosta šećera

Osamdesetih godina, želeći da umanje štetnost “gaziranog” u koka koli i sličnim napicima, roditelji su znali da detetu u čašu koka kole supaju supenu kašiku šećera. Koka kola bi u tom trenutku “iskipela” iz čaše, što je roditeljima bio signal da je “gazirano” isparilo, te je bezbedno da je dete popije. Oni malo staromodniji su koka kolu gasili čime drugo, nego hlebom, te su deci davali parčad hleba umočenog u koka kolu. Fuj!

Bake su imale još žešći metod da ojačaju imunitet svojih unuka, te bi u kafenoj šolji mutile žumance sa šećerom sve dok se ne pretvori u kremastu masu. Da detetu jačaju kosti.

Ljubav prema šećeru toliko je jaka, da mnogi i dan das, umesto svih mogućih i nemogućih nadeva, u palačinke stavljaju upravo šećer.

Kifla, krem i…

Jogurt! Kombinacija logična samo onima koji u njoj uživaju. Ovome su naročito skloni klinci školskog uzrasta koji podjednako vole “kremić” i ukus punomasnog, gustog jogurta.

Skrnavljenje supe

Prijatelju, ako je ne voliš, ne moraš da je jedeš, ajde na drobljenje hleba i da zažmurimo, ali zašto u nju rendaš sir ili kačkavalj? Lepo reci da ti se jede fondu, nemoj da skrnaviš savršenstvo zvano domaća supa! Mada, ni to nije toliko strašno – postoje ljudi koji u supu stavljaju majonez!

Šta smeta ako je “živo”?

Posebna fela gastro egzotičara su oni kojima ni najmanje ne smeta ako nešto nije termički obrađeno. Tako imamo ljude koji obožavaju da jedu “žive” rezance, neskuvani fil za sarmu “sa sve tvrdim pirinčem”, kao i tek umućen i neprokuvan nadev za tortu – dakle, sa “živim” brašnom i jajima.

I dok se mi smejemo, neko se uveliko dosetio da patentira ove pomalo bizarne navike, te tako regularno možete kupiti burek s sastojcima za podvarak, sarmu, picu ili čak sa euro-kremom. Pošto nam je grickanje očigledno u krvi, jedan domaći proizvođač je izbacio na tržište čips sa slaninom (šta realno, bolje krcka od reš pečene slaninice), a u međuvremenu je i Plazma postala slana.

Koja je vaša najluđa kombinaacija?