Kad ćeš da se ženiš? Kolika ti je plata? A što se seliš? Vidi koliko ti je godina, vreme ti ide. Što si ga ostavila, divan momak, nikad se nećeš udati tako. Kako daješ otkaz na stalan posao, jesi normalna. Što ste detetu dali to ime baš je kratko/dugačko/moderno/staromodno/ko za psa/pomodarsko/religiozno/ko nadimak/bezveze… Kako uzimaš kredit kad prodaja stanova u Beogradu sa cenama raketira, ukanalićeš se! O super, bebica, a kad će drugo, treće…? Koliko dece imate?! Pa dal ste normalni, kako izdržavate? Ma taj auto ti je krš, mogao si bolje da prođeš. Razvodite se? A baš ste mi bili slatki, nek crkne kad je govedo sad, nikad neće naći takvu/takvog opet. Što se opet ženiš zar nisi naučio lekciju? Kako ćeš se udati kad ima decu, jesi normalna? Zašto piješ te lekove, probaj ovaj čaj, sto put ti bolje. Ma mani se tih edukacija, to je sve porez na budale, šta će ti to u životu…

Neretko u životu nađemo se sa druge strane ovih mono-pitanja, komentara, nazovimo ih kako god. Šta je sve iza njega, da li vas pecnu i učine da posumnjate u svoje izbore ili ne? Koliku im važnost pridajete, da li bi trebalo ili ne, ali i kako da se izborite sa osobama koje imaju potrebu uporno da vam nameću svoju volju zavisi od brojnih faktora. Jedan od faktora je vaša lična asertivnost, ali i pronicljivost u proceni namera osobe koja upućuje pitanja odnosno komentare u pitanju. Moguće je da se radi i o određenim kulturološkim ili generacijskim izazovima, ali moguće je i da je iza raznih neumesnih i pomalo i nekulturnih impresija i rečenica koje upućujemo jedni drugima tumaćeći živote uglavnom nepozvano jedna duboka potreba za prihvatanjem i osećajem važnosti. Neretko se dešava da neko shvati skoro pa lično to što živite svoj život po svojoj meri, a ne njihovoj, pa sve i da nikada njihovu meru niste ni spoznali. Ima i ono drugo, svijetu se ne može ugoditi, a opšteprisutnost društvenih mreža danas to uveliko pokazuje i prikazuje.

Ko te pita i što te pita i šta te pita?

Među onima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, ima ljudi kojima je vaš najbolji interes u srcu, dok neki drugi mogu imati drugačiji motiv.

Koji je onda to najbolji način da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore?

Lako. Prekini svaki kontakt!

Kraj. Kaput. Blok. Gotovo.

Šalu na stranu, osim ako ne želite da živite kao pustinjak, to je verovatno najnepraktičniji pristup suočavanju sa negativnim ljudima. Ovo je takođe i pre reaktivni no responzivni način. Opravdan je u slučajevima recimo online bullyinga, ukoliko vodite računa o svom virtuelnom svetu kao što biste onom stvarnom, te smatrate da je nekim stavom, uplitom ili nametljivošću neko prešao granice pristojnosti ili jednostavno ne želite više energiju te osobe u svom životu. Dešavalo se i dešava se, ali dokle god je to vaš izbor a ne reakcija u afektu-dobro je i čak poželjno, bez ironije. Moje liste blokiranih ljudi su ogromne, a razlozi razni i ne kajem se ni za 1 osobu. Kao što ne idemo na kafu ili ne provodimo vreme baš sa bilo kim, ne moramo ni online da susrećemo one koji kontriraju našim vrednostima ili ne razumeju nešto u vezi nas, do mere agresivnosti u nametanju svojih mišljenja i stavova, jer i to je onlajn nasilje.

Iako ne zabadaju baš svi svoj nos u vaš život, realnost je da uvek postoji veliki broj ljudi koji iznose svoje mišljenje o vašim životnim izborima bez i da ih pitate. I mnogo puta, oni veoma lako učine da se osećate neadekvatno, glupo ili sebično.

Pa, šta učiniti ako ne možete da prekinete veze sa njima?

5 načina da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore

1. Razmislite o mišljenju tih drugih ljudi … jednom

Uzmite mišljenje drugih ljudi sa rezervom i iskoristite to kao priliku da razmislite o svojim životnim izborima.

Postoji vreme kada se osećamo tako sigurni da smo napravili pravi izbor. Nikakva količina ubeđivanja ne bi promenila naše mišljenje.

Ali vredi bar jednom ozbiljno razmisliti, posebno kada mišljenje dolazi od onih kojima je stalo do vas.

Kada ljudi ne odobravaju vaše izbore, može se osećati kao da su negativni samo zbog toga što vam ne idu “niz dlaku”. Ali uvek imamo barem nekoliko ljudi u svom životu kojima su naši najbolji interesi u srcu.

Razmislite o svim svojim opcijama, zapišite prednosti i nedostatke i uverite se da ste potpuno zadovoljni svojim izborom.

2. Prestanite da sumnjate u svoje odluke

Razmišljali ste o svojim opcijama. Napravili ste svoj izbor. Držite ga se, on je vaša autentična odluka, vi znate sve faktore te odluke i nema razloga da vas iko preispituje, posebno nepozvano i zbog komentara drugih.

Preuzmite punu odgovornost za izbore koje ste napravili. To znači da energiju i punu pažnju posvetite svojim izborima, a ne dilemama.

Bićete previše zauzeti realizacijom ciljeva da biste brinuli o negativnim mišljenjima drugih. A drugi će imati sve manje da pričaju jer vide koliko ste posvećeni i koliko uživate u tome.

Svaki minut kada im posvetite pažnju, gubite vreme i energiju koju možete da uložite u životne izbore koje ste doneli i koji vas čine srećnim.

3. Napravite prostor za disanje

Uprkos našim naporima, neki od ovih negativnih ljudi, njihova energija, destruktivne misli, projektovani strahovi, manifestacija njihovih neostvarenih želja ili frustracije koje nemaju veze sa vama mogu doći do nas i komentari takvih osoba mogu nas dotaći na negativan način. I mi smo svi samo ljudi, i iako možemo razumeti šta nam se dešava, moguće je da se osetimo pogođeno ili razočarano, iznenađeno ili povređeno nečijim komentarima.

Ne možete a da ne budete uznemireni nečim što izgleda kao salva „sve-znanja“ koje neko sipa po vama, indirektno između ostalog namećući ličnu potrebu da se pokaže kako taj neko zna bolje od vas, unižavajući vas u nekom domenu, pasivno-agresivno čak uspostavljajući dominaciju, a sve zbog mehanizama koji rade u pozadini, bez mnogo veze sa nama samima.

Očigledno je da neki ljudi ne mogu da vide dalje od sopstvenog rasuđivanja.

A oni nigde ne idu niti će promeniti mišljenje o bilo čemu. Mudrost je to prihvatiti i ne menjati niti se raspravljati. Ružan je izraz ne raspravljaj se sa budalom jer će te spustiti na svoj nivo i potući iskustvom jer to nije ucelovljenje osobe koja zasigurno ima brojne druge vrednosti takođe. Prihvatite da se neko ne slaže ili ima svoju viziju života i poželite toj osobi sve najbolje.

Ispraznite svoje frustracije kroz zdrave aktivnosti kao što su vežbanje ili pozovite nekoga ko je na vašoj strani i razume vas i vaše izbore.

Uvek se osećam dobro nakon razgovora sa kumama recimo i sestrama od tetaka ili ujaka jer me podsećaju na to ko sam. One znaju da ne živim svoj život da bih impresionirala bilo koga, već da bih bila srećna. A to čak ne mora biti isto u različitim fazama života i to je ok.

Poštujemo životne izbore jedni drugih.

4. Razumeti pravi motiv iza komentara

Većina ljudi koji negativno govore o vašim životnim izborima i komentarišu ih nisu srećni zbog sopstvenog života i projektuju negativna osećanja na vas. Potajno ti se dive zbog tvoje hrabrosti. Čak ti zavide. Dešava nam se da donosimo izbore koje su drugi oduvek želeli. Živite život iz snova koji su nekad oni nekada sanjali, ali su napustili i veru i nadu u mogućnost njegovog ostvarenja.

Umesto da budu iskreni u vezi sa tim, oni pokušavaju da sabotiraju vaše izbore i žele da budu jadni zajedno kako bi se mogli osećati manje nesrećno nego inače.

Kada razumete njihov motiv, mnogo je lakše izaći na kraj sa njima.

Shvatate da se ne radi o vama već o njima.

Meni se ovo dešavalo kada sam dala otkaz na stalnom radnom mestu koje sam i volela, preselila se u drugi daleko manji grad iz ljubavi, osnovala firmu potpuno sama, pa je i zatvorila zahvaljujući zakonima koji ne podržava trudnice i porodilje preduzetnice nimalo. Da sam slušala tuđe strahove, nikada ne bih živela svoj autentični život kao danas. I danas ne smatram da bi trebalo da se ikome pravdam što mi je porodica na prvom mestu. To je ono što negujem i čuvam, svesna da za sve ima vremena u životu, sve ambicije i ciljeve, ali i da je u redu usporiti, bez da me to sputava na bilo koji način.

5. Pričaj i pusti, a što pre otpusti

Naići ćete u životu i na neke ljude koji više puta prelaze granice, kako sovjim komentarima, tako i delima ili aktivnostima. A ako je ta osoba neko sa kim morate da provodite vreme svaki dan, nema drugog načina osim da budete otvoreniji: zamolite je da poštuje vaše izbore. Budite ljubazni, ali čvrsti.

Prihvatite da se sa nekim ljudima ne možete videti stvari na isti način. Postavite jasne granice i pustite ih da funkcionišu u okviru svojih izbora.

Ovaj direktan pristup vas ne čini lošom osobom. Vi ste razumni i zaštitnički nastrojeni prema svojim snovima. I to je OK.

Ovo je korisno koliko i naučiti reći NE. Recimo, u školi za trudnice smo se i psihički spremali za salve impresija, stavova ljudi iz okoline koji će nas spopadati savetima, traženim i netraženim. Bilo je dobro očekivati to i objasniti potpuno racionalno, uz zahvalnost, hvala, ali ne hvala. Bez stresa. Jer kada smo sigurni u svoje nazore, izbore, pripremljeni, nema tu mnogo šta-poštovanje je dvosmerna ulica. Možda nije uvek prijatno povući tu granicu, ali vežba se. Vežbajte u svojoj okolini, pa i po sebi kada sledeći put osetite potrebu da nekome nešto prokomentarišete.

Nije Sokrat džaba rekao: “Pre nego što bilo šta kažeš, napravi kratak test “Test tri sita”.

Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

Drugo je sito dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro? Treće je sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš?

Dakle, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?”

Da zaključimo – kako se izboriti sa negativnim komentarima?

Budite empatični prema negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, znajući da njihov negativan stav može biti direktan odraz njihovog sopstvenog života.

Održavajte zdrav način da izbacite frustracije i posvetite svoje vreme tome da svoje životne izbore učinite nagrađivanim i ispunjenim.

Uskoro ćete se osećati manje pod uticajem negativnih ljudi koji dovode u pitanje vaše životne izbore.

The post A što se pitaš, što, što me pitaš i komentar uvek imaš? appeared first on Moodiranje.

Kao što je rekla Nina, neki ljudi imaju urođen “osećaj” za emocionalnu inteligenciju – lako sklapaju veze koje su stabilne i srećne. A neki moramo da učimo.

Teri Kol (Terri Cole), psihoterapeut iz Njujorka, došla je do načina kako da predupredimo ovakve situacije – odnosno, kako da se postavimo u odnosu s partnerom, pokažemo granice preko kojih se ne ide, a da to opet ne uništi odnos. Nema razlogu za brigu – ovde ne treba da glumiš i budeš ono što nisi, naprotiv! Pa da počnemo…

Postavljanje fizičkih granica (privatnost, seksualnost, stil života…)

Krenimo od bazičnog – recimo da ne voliš cmakanje, grljenje i bilo kakvo drugo fizičko intimiziranje s ljudima koji ti nisu bliski. No, dešava se kad sretneš neku osobu da ti se ona bukvalno okači o vrat, što tebe izluđuje. Ništa protiv te osobe, šta više, draga ti je, ali te to vešanje za vrat mnogo nervira.

Ovo se zove fizička privatnost. Nekima od nas ne prija ljubljenje pri pozdravljanju, glasna muzika, kada mu neko stoji iza leđa. Neki ne vole da pozajmljuju stvari i novac, dok smo neki alergični na nenajavljene posete.

Međutim, ne govoreći prijateljima, kolegama, partneru da nam nešto od ovoga ne prija, mi uništavamo odnos – jer oni ne znaju kako se osećamo.

Vratimo se na partnera: on ne zna šta hoćeš, ne zna šta osećaš, ne zna šta ti se dopada, šta vrednuješ. Tačnije, ne govoreći, partnera stavljaš u zabludu – jer on sve vreme misli da je sve u redu.

– Ne samo da imate pravo, već i obavezu prema sebi, da budete jasni sami sa sobom po pitanju svojih granica, onoga što očekujete, što vam se dopada – smatra Teri.

[accordions]
[accordion title=”Primer: Uopšte me ne zove, već samo šalje poruke (klikni na + da pročitaš primer)” load=”hide”]Ništa se ne podrazumeva i neko drugi ne može znati da više voliš razgovore od dopisivanja. Zašto mu ne daš šansu “da uradi pravu stvar” i kažeš:

“Radije bih da razgovaramo manje, ali da to bude preko telefona, umesto dopisivanja sve vreme, koje ne doživljavam lično, blisko. Mislim da je ok da se čujemo jednom dnevno, nadam se i tebi.”

Šta činiš ovim? Daješ osobi do koje ti je stalo šansu da napravi promenu koju priželjkuješ.[/accordion]
[/accordions]

To, naravno, ne znači da će druga strana uraditi tačno kako želimo – ali, ako to ne kažemo, šanse nema da se desi.

Mentalne i emocionalne granice (mišljenje, osećanja, sistem vrednosti..)

Razgovaraš s osobom koja kaže da obožava “drum and bass” muziku, koju ti organski ne možeš da podneseš. Šta kažeš na to? “O, da, odlična je!” Zašto, zaboga?

Striktni, strogi stavovi su takođe pokazatelj loših mentalnih granica, naročito ako nastupaš osuđujuće, ako ne možeš da saslušaš nekog drugog otvorenog uma.

“Ta muzika je odvratna! Kako uopšte možeš da slušaš to?!”

Zašto ne pristupiš otvorenog uma i kažeš:

“Zanimljivo. Reci mi, šta te inspiriše u toj muzici, zbog čega ti se dopada?”

Pristupanje diskusiji otvorenog uma pokazuje da su tvoje mentalne granice fleksibilne. To ne znači, naravno, da ćeš promeniti svoje mišljenje, već da imaš zdrav mentalni okvir koji dozvoljava drugima da imaju mišljenje drugačije od tvog.

Kada je nečije mišljenje suprotno od tvog, a ti nastupaš strogo argumentovano, odbrambeno, pokazatelj je slabih mentalnih granica, jer istina je sledeća:

Ako ti znaš šta osećaš, siguran si u ono što misliš – nećeš imati potrebu da ubeđuješ druge u to ili da si u pravu.

Okej, naučili smo šta su mentalne granice i kako ih držati fleksibilnim. Hajde sad da porazgovaramo o emocionalnim granicama, koje su nešto delikatnije, a svode se na razdvajanje tvojih emocija od partnerovih.

Ovo podrazumeva šta su zapravo tvoje, a šta obaveze tvog partnera (ili prijatelja) u vašem odnosu.

Ako se osećaš odgovorno za druge, ili si zavisan od drugih, ili pak, osećaš odgovornost za tuđa iskustva i probleme, želiš da zaustaviš njihove patnje po svaku cenu – možda sebe smatraš dobrom osobom, ali, ti imaš veoma slabe emocionalne granice.

Kada si u vezi, da li si “načisto” sa sobom i partnerom, da si ti jedna osoba, a tvoj partner druga? Da ste dve odvojene osobe, koje zajedno čine sintezu? Da ono što se desi tvom partneru se nije desilo i tebi? Da imaš pravu na emocionalnu privatnost, što znači da ne moraš da prijavljuješ partneru svaku misao koju imaš, ili bilo šta drugo što ne želiš da podeliš sa njim? Sve što želiš da podeliš sa svojim partnerom treba da bude na dobrovoljnoj bazi. Ne poseduješ nikog, niti iko poseduje tebe, čak ni partner!

Zdrave emocionalne granice omogućuju ti da pustiš drugu osobu da sama “hendluje” svoje stvari, obaveze, probleme, a da ti prema njoj pristupiš podržavajuće, ohrabrujuće, što te, pak, štiti od osećaja krivice i prihvatanja stvari “suviše lično”.

Zašto nam je nekad toliko teško da postavimo zdrave emocionalne granice?

Neki od nas boluju od toga da ugode, naročito žene, koje su vaspitane da budu ljubazne, uslužne. Ovo nije zdravo, ispravno niti istinito i može dosta iskomplikovati stvari jer mislimo da je dovoljno biti fin, a da ne kažemo istinu o tome kako se osećamo (ako je istina “negativna”). Ali ne, ti u tom slučaju nisi fina niti ljubazna osoba, već jednostavno neiskrena. Ok, jasno da smo fini i ljubazni na silu jer se plašimo odbijanja, ljutnje, da ne razočaramo partnera, međutim, u zdravoj vezi moramo da naučimo kada kažemo “da”, a kada “ne”. U sklopu veze treba da postoji saglasnost o poštovanju druge osobe, njegovih želja, razmišljanja, odluka.

[accordions]
[accordion title=”Savet: Pitaj partnera da li mu nešto smeta kod tebe” load=”hide”]Ako radiš nešto što nervira tvog partnera, zar nije bolje da ti to kaže, naročito ako je to nešto što može lako da se reši?
Čak i u slučaju da on kaže “ma to su sitnice, ništa posebno”, reci mu “želim zaista da znam šta je to, ne zato što smatraš da to nije bogznašta veliko, već zato što mi je stalo da znam kako se osećaš. Možda je to nešto što mogu da promenim veoma lako”. [/accordion]
[accordion title=”Primer: Zar je moguće da si toliki retard?” load=”hide”]Počeo je pljusak, ti si na poslu. Shvataš da si iznela zimske kapute na terasu da se provetre. Šalješ mu poruku “Pls, unesi kapute unutra”. Nema odgovora. Pitaš se da li je uopšte video, da li spava… dolaziš kući i vidiš da su kaputi sklonjeni od kiše. Umesto da ga napadneš rečima “idiote, mogao si da mi kažeš da si ih uneo, znaš koliko sam se nervirala i brinula”, pokušaj ovako “hej, zamolila sam te da uradiš ovo, što i jesi, ali nisi mi dao povratnu informaciju o tome. Možeš li, molim te, sledeći put samo da mi javiš?” [/accordion]
[/accordions]

Dakle, sva mudrost u postavljanju navedenih granica (fizičkih, mentalnih i emotivnih) je da:

• na kulturan način saopštimo nekom šta je za nas ok, a šta nije;
• kažemo šta volimo, očekujemo, želimo.

Da bismo ovo postigli, i da ne bismo došli u situaciju “sve je ok… biće sve ok… ok, iskuliraću se… ok, sačekaću da on shvati i promeni se… j*baću ti sve po spisku sada, zapamtićeš me… ok, ako mu je stalo, promeniće se”, potrebno je da setujemo sebe na način da ne reagujemo impulsivno, niti trpimo, već da postavimo svoje fizičke i mentalne granice i na zdrav, kulturan način ih saopštimo. Što bi se reklo: KEEP CALM.

 Ovaj proces zahteva vežbu, samokontrolu, introspekciju, a odvija se u tri faze. 

1. Kako se osećaš?

Ako se kroz odnos i komunikaciju s partnerom, prijateljem, nekim iz porodice, kolegom osećaš frustrirano, teško, uz pritisak u grudima ili “okretanje želuca”, znaj da se upalila crvena lampica i da je vreme za “postavljanje granica”. U suprotnom, biće sve gore. 

2. Postavljanje granica

Okej, crvena lampica je upaljena, svestan si kako se osećaš i spreman da to iskažeš, ali, sačekaj malo! Šta te tačno uznemirava? Najpre definiši šta te tačno uznemirava i kako se zbog toga osećaš. 

[accordions]
[accordion title=”Savet: Samo reci, zaboga!” load=”hide”]Uzmimo za primer situaciju s početka teksta, devojku kojoj smeta što je partner zove da se viđaju “danas za danas”. Takvo ponašanje njoj ukazuje da je on ne shvata ozbiljno, niti poštuje dovoljno.

Kada bi recimo, on planirao viđanje s njom unapred, njoj bi to bio pokazatelj da mu je stalo i da je ona deo njegovog života.

Uprkos ranjivosti, strahu od odbijanja, treba reći “Želim da budem deo tvojih planova”. U slučaju da naiđeš na negativan fidbek, znaš što ti je činiti. [/accordion]
[/accordions]

3. Reci to na staložen način

Kreneš li ofanzivno, napadajući osobu ispred sebe, odmah da ti kažemo, ništa nećeš uraditi. Niko ne reaguje lepo na kritiku i bes, niti će se promeniti zbog toga. Ako komuniciraš iz srca, istinom koju znaš i osećaš, to će podstaći osobu ispred tebe da uzme sve što si rekao u razmatranje. Nekad neće ići iz prvog puta, nekad je potrebno nekoliko puta da komuniciraš isto, jednostavnim rečima, smirenim tonom.

• “Imam malu molbu za tebe. Možeš li, molim te, ubuduće u slučaju kašnjenja koje je duže od 10 minuta da to najaviš?”

• “Zamolila bih te nešto, a nadam se da ti to nije problem. Ako je moguće da staviš slušalice, jer ostalima ne prija tvoja muzika.”

• “Imam jednu jednostavnu molbu za tebe. Molim te da ubuduće ne dolazi do kašnjenja mog honorara. Jer, ako se to ponovi, moraći da ti otkažem svoje usluge.”

U slučaju da se ponavljaju situacije kada nas nečije ponašanje ugrožava ili uzrujava, neminovno je da će doći do prekida saradnje ili odnosa. Međutim, tvoja obaveza (najpre prema sebi) je da umesto da šutneš nekog iz svog života “tek tako”, najpre ga upozoriš na posledice ukoliko nastavi s takvim ponašanjem; odnosno, da “nacrtaš svoje granice” preko kojih se ne ide.

Hvala Milici Tomić na fotografiji

Ne plaši se svoje emotivnosti

Zapamti glavu stvar: biti emotivan i ranjiv nije uopšte loše. Jednostavno, takva ti je priroda. Biti u skladu sa svojim emocijama, svojom prirodom je jedini način da živiš “punim gasom”. U suprotnom, dokle god potiskuješ emocije, živiš u pretvaranju. A to nije lepo, ni prema tebi, ni prema drugima.

Samo reci to što imaš! Jednostavnim rečima, smirenim tonom. 

To je jedini način da dobiješ ono što želiš, jer zapamti, niko ne može da pročita naše misli – a samim time da zna kako da se ponaša prema nama.

The post Emocionalna inteligencija, najvažnija lekcija: Umeš li da postaviš granice? appeared first on Moodiranje.