Budućnost rada nakon COVID-19

Ovaj izveštaj o budućnosti rada nakon COVID-19 prvi je od tri MGI izveštaja koji ispituju aspekte postpandemijskeekonomije. Ostali gledaju na dugoročni uticaj pandemije na potrošnju i potencijal za širok oporavak vođen povećanomproduktivnošću i inovacijama. Ovde je procenjivan trajni uticaj pandemije na potražnju za radnom snagom, kombinaciju zanimanja i veštine radne snage potrebne u osam zemalja sa različitim ekonomskim modelima i modelima tržišta rada: Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Japan, Španija, Velika Britanija, i Sjedinjene Države. Ovih osam zemalja zajedno čine skoro polovinu globalne populacije i 62 procenta BDP-a.

Izazovi u radu pre i posle korone

Pre COVID-19, najveći prekidi u radu uključivali su nove tehnologije i rastuće trgovinske veze. COVID-19 je po prvi put povisio značaj fizičke distance u radu. U ovom istraživanju razvijen je nov način za kvantifikovanje blizine potrebne u više od 800 zanimanja, grupišući ih u deset radnih arena u skladu sa njihovom blizinom saradnika i kupaca, brojem interpersonalnih interakcija i njihovom prirodom na terenu i u zatvorenom.

Ovo nudi drugačiji pogled na rad od tradicionalnih definicija sektora. Na primer, sektor medicinske nege uključuje samo usluge nege koje zahtevaju blisku interakciju sa pacijentima, poput lekara i medicinskih sestara. Administrativno osoblje bolnica i medicinskih kancelarija spada u sektor računarskihkancelarija, gde se više posla može obaviti na daljinu. Oni koji se bave sektorom prodaje, recimo prodajom stanova u Beogradu pre ili kasnije moraju da fizički predstave nekretninu kupcima. Laboratorijski tehničari i farmaceuti rade u zatvorenoj proizvodnoj oblasti, jer ti poslovi zahtevaju upotrebu specijalizovane opreme na licu mesta, ali su malo izloženi drugim ljudima.

Polovično su ugroženi bili i radnici na izgradnji, radnici uključeni u lanac transporta dobara, dok su školski sistemi, fabrički radnici i poslovi proizvodnje u nešto većem riziku.

COVID-19 je ubrzao tri glavna trenda koji mogu preoblikovati rad nakon povlačenja pandemije

Pandemija je poterala kompanije i potrošače da brzo usvoje nova ponašanja koja će se verovatno zadržati, menjajućiputanju ponašanja kroz tri grupe trendova. VIdljiv je oštar diskontinuitet između njihovog uticaja na tržišta rada pre i posle pandemije.

1. Rad na daljinu i virtuelni sastanci verovatno ćese nastaviti, mada manje intenzivno nego na vrhuncu pandemije

Možda najočigledniji uticaj COVID-19 na radnu snagu je dramatičan porast zaposlenih koji rade na daljinu. Da bismo utvrdili koliko bi rad na daljinu mogao potrajati nakon pandemije, analizirali smo njen potencijal u više od 2.000 zadataka koji se koriste u nekih 800 zanimanja u osam navedenih fokusnih zemalja. Uzimajući u obzir samo posao koji se može obaviti na daljinu bez gubitka produktivnosti, pokazalo se da bi oko 20 do 25 procenata radne snage u naprednim ekonomijama moglo raditi od kuće između tri i pet dana u nedelji. Ovo predstavlja četiri do pet puta više rada na daljinu nego pre pandemije. Ovaj trend bi mogao dapodstakne veliku promenu u geografiji rada, jer se pojedinci i kompanije iz velikih gradova premeštaju u predgrađa i male gradove. Neki posao koji se tehnički može obaviti na daljinu i dalje je ponekad najbolje obaviti lično. Pregovori, ključne poslovne odluke, sesije razmene ideja, deljenje osetljivih povratnih informacija i uvođenje novih zaposlenih u poslovne procedure primeri su aktivnosti koje mogu izgubiti određenu efikasnost kada se izvršavaju na daljinu.

2. E-trgovina i druge virtuelne transakcije cvetaju

Mnogi potrošači su tokom pandemije otkrili pogodnost e-trgovine i drugih aktivnosti koje se mogu izvršavati onlajn. U 2020. godini udeo e-trgovine porastao je dva do pet puta više od stope pre COVID-19. Otprilike tri četvrtine ljudi koji prvi put koriste digitalne kanale tokom pandemije kažu da će ih nastaviti koristiti kada se stvari vrate u normalu, prema istraživanjima kompanije McKinsey Consumer Pulse sprovedenim širom sveta.

E-trgovina je porasla dva do pet puta brže nego pre pandemije. Porasle su i druge vrste virtuelnih transakcija poput telemedicine, bankarstva na mreži i streaming zabave. Internet konsultacije sa lekarima preko kompanija porasle su više nego desetostruko između aprila i novembra 2020. Ove virtuelne prakse mogu donekle propasti kako se ekonomije ponovo otvore, ali će verovatno nastaviti da posluju na znatno većem nivou od onog pre pandemije.

Ovaj prelazak na digitalne transakcije podstakao je rast poslova isporuke, transporta i skladišta. U Kini su radna mesta u elektronskoj trgovini, isporuci i na društvenim mrežama porasla za više od 5,1 miliona tokom prve polovine 2020. godine.

3. COVID-19 može pokrenuti brže usvajanje automatizacije i AI, posebno u radnim arenama sa velikom fizičkom blizinom

Dva načina na koja su preduzeća tokom istorije kontrolisala troškove i ublažavali nesigurnost tokom recesije su usvajanje automatizacije i redizajniranje radnih procesa, koji smanjuju udeo poslova koji uglavnom uključuju rutinske zadatke. U ovom globalnom istraživanju od 800 visokih rukovodilaca u julu 2020. godine, dve trećine je reklo da pojačavaju ulaganja u automatizaciju i AI donekle ili značajno. Podaci o proizvodnji robotike u Kini premašili su nivo pre prepandemije do juna 2020. godine.

Mnoge kompanije su primenile automatizaciju i veštačkuinteligenciju u skladištima, prodavnicama prehrambenih proizvoda, pozivnim centrima i proizvodnim pogonima kako bi smanjile skoncentrisanost zaposlenih na radnom mestu i usmerile se ka rešenjima potrebnim da bi se odgovorilo naporast potražnje. Zajednička karakteristika ovih slučajeva upotrebe automatizacije je njihova korelacija sa visokim rezultatima u fizičkoj blizini, a naše istraživanje otkriva da ćeradna mesta sa visokim nivoom ljudske interakcije verovatno doživeti najveće ubrzanje u usvajanju automatizacije i AI.

Pored ovih opštih trendova u poslovanjuCOVID/19 pandemije, uočeno je i još trendova vezanih za zaposlene

Pored benefita koje promene u poslovanju donose nakon pandemije, treba uzeti u obzir još faktora.

Trend 1: Zaposleni ostaju duže bez unapređenja na mestu

Trend 2: Rad od kuće znači da se često ne ide nikuda

Trend 3: Izgaranje (burnout) se pogoršalo

Trend 4: Sve veći jaz u veštinama

Trend 5: Gen Z je zatrpana radnim alatima

Opterećnost u okviru svakog od ovih trendova donosi zasebni izazov i potrebu da se brojne stvari revidiraju, a samim tim se otvaraju i prostori za neka nova zanimanja i funkcije koje će doći u fokus ili nastati u potpunosti.

Poseban trend je vezan za razvoj digitalnog radnog prostora. 

Sa većinom globalne radne snage koja danas radi ili želi da radi na daljinu, ideja o radnom prostoru evoluirala je u ono što se nikada ranije nije očekivalo da će doći u ovoj meri-digitalni radni prostor.

Digitalni radni prostor se definiše kao „povezano, sigurno radno okruženje, nezavisno od mesta ili vremena“. Računarstvo u cloud tehnologiji jedna je od centralnih tehnologija na kojoj je izgrađen digitalni radni prostor, omogućavajući lak pristup podacima i aplikacijama sa bilo kog mesta u svetu.

Istraživanje EY grupacije navodi: „Kompanije koje su primenjivale automatizaciju pre nego što je započela ova kriza verovatno će imati manje problema, održavajući stalan tok posla, održavajući produktivnost, pomažući kupcima i pomoćnom osoblju.“

Ovo vreme ne dolazi, ono je već tu. Imperativ brze adaptacije na nove tehnologije i probleme današnjice biće odlučujući faktor uspeha i neuspeha u poslovanju i biznisima.

Danas, više nego ikad, fokus je na etičnosti i ljudskosti, a u tome možda ima i malo utehe. Dok se borimo za više slobodnog vremena, civilizacijski preispitujemo koncept samog stila života, a to znači da promene koje se dešavaju menjaju i samu suštinu ne samo poslovnog, već i privatnog života.

The post Budućnost poslova i tržišta rada posle COVID-19 pandemije appeared first on Moodiranje.

Ono što ja, kao ni većina kolega verovatno nije uvidela jeste da naša sloboda stravično boli ili smeta, ali zašto – i dalje je misterija. Možda je vreme da ne bude tako i da se upoznamo.

Zdravo. Ja sam Marija. Kopirajter, profesor, PR. Radim iz kafića iz milion razloga, a u ovom članku pokušaču da objasnim i zašto.

Zašto bodemo oči ako pijemo kafu uz laptop?

Potpuna je misterija da u vreme kada se svi bore za posao, neko nasumično pretpostavlja da je sedeti u kafiću i raditi – nerad. Da je to bilo koji oblik pretencioznog ponašanja, eksponiranja ili čega god drugog osim minding your own business što kažu lepo Ameri, odnosno, gledaj svoja posla po srpski.

Pre nego što vidimo šta kažu terminologije i zakoni, želim da podelim svoje lično iskustvo na ovu temu.

Mislim da imam pravo. Ipak, ja sam neko ko je svoju firmu podigao upravo iz – kafane. OK, jednog divnog restorana.

Zašto sam išla u restoran iza ćoška da radim, a ne u ofis aka kanc ili sedela kod kuće?

Po ovakvom stavu ispada da mi što radimo od kuće treba da se sakrijemo u četiri zida, glumimo da smo negde u nekom kancu ili da najbolje dignemo ruke, lepo nađemo posao od 9-5 kao sav normalan svet i ne talasamo previše. E, pa to, upravo to je ono što je kod nas tragično i užasno. Ta nesposobnost da se pomerimo, da promenimo svoj status, osnažimo se i mrdnemo, a iznad svega – da počnemo da poštujemo jedni druge, tuđe izbore i odluke, na kraju krajeva i osnovno ljudsko pravo na slobodu.

Šta tebe briga gde ja radim? Šta tebe briga što sam se registrovao/-la? Šta te briga za moju penziju?

Ovih dana neverovatnu prepisku pratim upravo u jednoj od grupa gde sam potpuno utešena količinom ljudi koja je prošla identična ili prilično slična iskustva vezana za uplovljavanje u preduzetničke vode. Svi su ih napadali ili govorili da to nije dobra ideja, i nikako, i nemoj. Zašto navodim ovu grupu? Pa jer je upravo ovo skoro jedan-na-jedan grupa koja često govori tiho i nosi laptop sa sobom. O tome da se često nađemo na sastanku i koristimo dostupnu nam opremu da vidimo sve što treba i napravimo planove i dogovore – kao da je i dalje čudesno ili pak uvredljivo. O tome da je odlazak na laptop friendly mesta prilika i da podelimo iskustva, upoznamo se, sretnemo ili pak, u nekom tihom uzajamnom poštovanju i razumevanju – ćutimo i radimo.

Ugostitelji su se odavno navikli. Kad ćemo mi?

Što se večito opiremo svemu večito, baš nikako da shvatim, i zaista mislim da nam je preduboko usađen taj gen opiranja Turcima i kontriranja i mentalitet večitog inata. Mogli bismo malo da se menjamo. Samo malo. Vremena su brza, menjaju se intenzivno, prilagođavamo se. Ne moramo. Ali mi koji želimo ne smemo biti krivi (i nismo).

Ne želim da ovo bude argumentativni članak de se polarizuju strane. Želim da pojasnim. Možda moj primer pomogne, ne znam za druge, ali evo.

Freelancingom sam počela da se bavim pre svega nekoliko godina. Iako sam oduvek honorarno radila razne poslove u smislu edukacije i prevođenja, u jednom momentu mi se smučilo i radno vreme i osećaj stagniranja i nisam znala kuda, ali znala sam da moram da se mrdnem nekako.To je bio toliko intenzivan i bolan grč koji me je pratio svakodnevno da više nisam imala luksuz da ga ignorišem. Osećala sam da mogu više, bolje, još. I napravila sam taj korak. Krenula na brojne radionice, obuke, što za liderstvo, poslovni uspeh tipa Kreiranje uspeha, što za SEO, što za marketing, što za pisanje. Tokom nedelje bih radila, subotom ujutru držala radionice drame na engleskom jeziku, a onda odlazila po ceo vikend na obuku. Ne, nije bilo lako. Nije bilo nimalo lako, jer je tu bilo i vreme apliciranja za sve to, traganja za time, sati i sati implementacije svega naučenog, networkinga. Puno preispitivanja, nespavanja, žrtvovanja.

U jednom momentu je sve krenulo da se menja, a ja sam se odjednom našla u manje poznatoj situaciji da – i dalje nemam vremena, ali imam prostornu slobodu, odnosno, imam rokove, ali nemam kancelariju. Imam klijente, ali nemam firmu. Imam saradnike, ali nisam ih nikada ni videla. To menja percepciju svega. Života, postojanja, to rekonstruiše život na milion načina. Odjednom sam postajala preduzetnik, a to je sasvim, ali sasvim drugačije stanje svesti od rada u firmi. I budimo realni, nije za svakoga. Zaista nije. Ne mora da bude i rad u firmi nije niti nužno zlo niti manje vredno. Apsolutno ne mislim to, da me ne shvatite pogrešno i ne slažem se sa trendom da se ljudi teraju da masovno daju otkaze i kreću nekakve poduhvate. Morate na to biti spremni, to jarko želeti, a kao žena, biti posebno spremni da istrajete i borite se. Sada je 4, ja ovo pišem, možda je moglo drugačije, ali tako je kako je. I srećna sam. Umorna i srećna. Svoja. Što nije sasvim isto kao tema, koja je više vezana za suštinski kontekst rada na daljinu, a to vam je dostupno i moguće i ako ste u firmi nekoj. Tako sam i ja počela zapravo.

U početku, radila sam od kuće honorarno, još dok sam radila u firmi. Obim posla je bio dopunski, nisam bila ništa posebno plaćena, ali sam davala sve od sebe, učila svakog dana, uvek molila za feedback, želela da budem bolja, jača, preciznija, da saznam još, više, sve.

Onda je počelo da se dešava nešto drugo. Iz dinamičnog života u kojem sam trčala na sto strana, bila okružena đacima, kolegama, jurcala kroz gradski saobraćaj i osećala tu vrevu grada, ja provedem dan u pidžami radeći. Završim sve što treba, ali najednom… nešto je falilo.

Freelance je samotan. Freelance, ili ma koji rad od kuće nosi posebne izazove, čak i za introverte, a kamo li nas ekstroverte. I iako je naizgled sve bilo OK, negde tu je izostala moja sreća.

Laptop pod mišku i za ćošak

I usudila sam se. Jedva, nekako, pitavši konobara ima li interneta, smem li. Platila sam barem tri kafe, ceđeni miks, ručak i kolač, samo da me ne grize savest. Imala sam osećaj da me svi, a verovatno neki kao i autor ovakvog komentara iz naslova, promatraju i da mi sude. Mislim, imala sam sa sobom laptop, a ne pvc creva, ali sam se i dalje osećala poprilično upadljivo. No, na kraju dana, ja sam završila duplo više posla. Nije bilo sudova da ih “časkom sredim”. Ručka koji iznenada moram da skuvam. Veša za pranje i sušenje niti “samo da ovo i ono”. Suv rad, ljudi oko mene, neka lagana atmosfera, za mene idealna jer sam imala da pišem, a puls života oko mene me je oduvek beskrajno inspirisao. Ja sam bila srećna, sita, dan mi se isplatio, ljudi s osmehom oko mene, život.

Sutradan, otišla sam ponovo. I tako sam nastavila da idem ne samo u lokalni restoran, već i u shared spaces, odnosno zajedničke kancelarije, a imala sam i otvorene pozive u barem dve kancelarije i sto na korišćenje, što mi je jednako prijalo kada bih stizala. Bukvalno, ja sam podigla svoj posao sa stola u prizemlju restorana koji volim, nisam bila tužna, nisam padala u depresiju od samoće, sredila bih se, krenula i bila efikasna, kreativna i prilično dobro nahranjena. To je ono što se sa strane ne vidi. Ta unutrašnja borba, to traganje za suštinom, taj neopipljivi osećaj da stvaraš. Rezultati su tu, ali nekako… lebde. Pošto mi ni to na kraju nije bilo idealno, vratila sam se ipak i nastavi koju obožavam i suštinski sam profesor zaista, međutim, sloboda koju mi je moj posao doneo nema cenu. Nisam išla na daleke destinacije, čak i mene malkice nervira taj opšti hajp, ali sam mogla da radim gde god da sam išla privatno ili poslovno, koliko sam htela i mogla, dokle god su rokovi ispunjeni. Jednostavno je.

Ja sam takav život želela. Tražila sam način u skladu sa mojim ličnim kapacitetima na koji bi to bilo ostvarivo i realno. Našla sam ga.

Da krenemo ispočetka: šta su osnovni pojmovi i šta je rad na daljinu?

E-work ili rad (k)od kuće je termin koji je “patentirao“ Jack Niles 1973. godine za vrstu posla u kojem zaposleni uživaju veću fleksibilnost u vezi mesta i vremena obavljanja svog posla. Drugim rečima, nekadašnji put na posao i s posla je zamenjen telekomunikacijskim pogodnostima kao što su intranet, LAN, WLAN VPN, videokonferencija, i tako dalje koje su u današnjem svetu širokopojasnih veza na Internet postale upotrebljive i uobičajene. Mnogi ovakvi zaposleni rade kod kuće, dok drugi, poznati još i kao radnici-nomadi, svoj posao obavljaju iz kafića ili lepeze ostalih lokacija.

Telework ili tele-rad je širi termin koji objašnjavamo učestalim motom “posao je nešto što se radi, ne nešto kuda putujete“. Drugim rečima, tele-radnici ne putuju ni na kakvo mesto obavljanja svog posla, bilo ono neko opuštajuće mesto ili ne, već svoj posao obavljaju gde i kad se sete, poštujući rokove. Da bi bio uspešan, sam način vođenja ovakvog poslovanja mora se orijentisati ka rezultatima svojih radnika te se rukovoditi po ciljevima, a ne po procenjivanju rada samih zaposlenih.

Šta kaže zakon o radu za rad na daljinu?

Zakonom o radu predviđena je mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca. Ovaj oblik rada obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Poslodavci koji žele da iskoriste prednosti ovakvog modela organizacije treba da se upoznaju sa dodatnim obavezama koje ovaj oblik angažovanja radnika podrazumeva.

Sa izabranim zaposlenim poslodavac će zaključiti ugovor o radu, kao što to čini i sa zaposlenima koji će rad obavljati u okviru prostorija poslodavca.

Pored redovnih obaveza i prava poslodavac i zaposleni koji radi od kuće u ugovor o radu za rad od kuće i rad na daljinu, treba da urede:

• trajanje radnog vremena prema normativima rada;
• način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
• sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
• korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
• naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
• druga prava i obaveze.

Ugovor o radu za obavljanje poslova na daljinu i od kuće više se ne registruje kod lokalne samouprave, kao što je to ranije bilo propisano.

Zakonom o radu propisane su određene odredbe kojima se štite interesi zaposlenih koji rade od kuće i omogućava njihov ravnopravan položaj sa radnicima koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca.

Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu van prostorija poslodavca moraju se odrediti tako da se zaposlenom omogući da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Kao i sve druge zaposlene, radnika koji obavlja poslove od kuće poslodavac će prijaviti na obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa.

Zarada zaposlenih opterećena je istim dažbinama kao i zarada ostalih zaposlenih.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene.

Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Ovu obavezu, kao što smo već naveli, poslodavac i zaposleni treba da urede ugovorom o radu.

Članom 105 Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada.

Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove tonera za štampu.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da će zaposleni po osnovu rada od kuće primiti zaradu u iznos od 50.000 dinara neto a da će mu poslodavac naknaditi troškove upotrebe ličnog računara i štampača u iznosu od 3.000 dinara mesečno. Poslodavac će izvršiti obračun zarade i platiti porez i doprinose na zaradu zaposlenog od 50.000 dinara, dok je isplata naknade troškova od 3.000 dinara neoporeziva.

Iznosi naknade troškova treba da budu realni. Poslodavac ne treba da zloupotrebi mogućnost isplate neoporezive naknade troškova kako bi izbegao plaćanje poreza i doprinosa tako što će deo zarade zaposlenom da prikaže kao naknadu troškova.

Poslodavac je Zakonom o radu obavezan da zaposlenom koji radi od kuće obezbedi istu osnovnu zaradu kao i zaposlenima koji rad obavljaju u prostorijama poslodavca.

Takođe, poslodavac koji u nameri da izbegne plaćanje poreza i doprinosa, deo zarade prikaže kao naknadu troškova za rad od kuće, rizikuje da Poreska uprava u poreskoj kontroli označi naknadu troškova kao prikrivenu isplatu zaradu i kazni poslodavca za izbegavanje poreske obaveze.

(izvor: mojafirma.rs)

Rad na daljinu – da ili ne

Rad na daljinu ima mnogo protivnika, ali i zagovornika koji tvrde da rad na daljinu odgovara i zaposlenima i njihovim poslodavcima, jer uvećava radnu motivaciju i zadovoljstvo poslom, a umanjuje stres i fluktuaciju. Pre svega, smanjuju se uobičajeni troškovi kao što su struja, zakup prostora, zatim troškovi prevoza i slično. Radom na daljinu poslodavci zapošljavaju kvalitetne stručnjake koji žive van sedišta kompanije bez većeg dodatnog ulaganja. Na kvalitetno obavljanje posla presudno utiče psihološki faktor, a to je pre svega udobna radna sredina u vlastitom stanu i mogućnost da čovek sam sebi rasporedi radni dan. Tome može da se doda još čitav niz prednosti ovakvog načina rada. Naravno, rad na daljinu nosi i određene slabosti.

Prednosti rada na daljinu

Postoji mnogo vrednosti o kojima se takođe ne razmišlja kada je u pitanju rad na daljinu.

• povećanje zaposlenosti ugroženih grupa poput majki i očeva s malom decom, osoba s poteškoćama u kretanju kao i osoba koje žive u udaljenim područjima;
• smanjenje negativnog uticaja na okolinu koji nastaje korištenjem naftnih prerađevina potrebnih za rad u uobičajenim radnim uslovima;
• omogućavanje neobvezanosti radnim vremenom;
• povećanje produktivnosti;
• smanjenje stresa na radu;
• veća fleksibilnost i eliminisanje izostanaka zaposlenika.

Dalje, virtualne kancelarije dopuštaju poslodavcima da pronađu i zadrže vredne radnike i zaposle one koje inače ne bi mogli da pronađu, tako da ovaj vid zapošljavanja donosi značajno veću mogućnost reorganizacije radne snage. Jedna od velikih pogodnosti e-worka je i smanjenje troškova inače potrebnih za održavanje kancelarije, i pored inicijalnih investicija i ulaganja u mrežnu infrastrukturu i ostali software.

Mane rada na daljinu

Ono što sam već spominjala, pored brojnih izazova vezanih za moje lično iskustvo, recimo prokrastinaciju, bezvoljnost, premor, nesanicu, deprimiranost i osećaj samoće, fokusa, sažeto je u manama rada na daljinu uopšte za radnike ovde:

• veći stres i više posla ukoliko svoje radno mesto ne shvate kao obavezu već kao povremeni rad;
• rizik gubitka i integriteta podataka o kompanijama koje zaposlenici imaju kod kuće, pogotovo ukoliko ne koriste sve mere softverske i fizičke zaštite;
• rizik krađe osobnog kompjutera;
• produktivnost e-radnika ispočetka manja od konvencionalne – potrebno je vreme za prilagođavanje;
• potrebne su ponešto drukčije metode ocenjivanja rada;
• činjenica da je e-rad jeftiniji od uobičajenog ne znači ujedno i da informaciona tehnologija nema svoje zahteve, kako finansijske, tako i tehnološke;
• sumnja u integritet zaposlenika koji nisu pod stalnim nadzorom;
• problemi oko plaćanja.

Smatra se da su najveći nedostaci kod rada na daljinu veći stres i više posla ukoliko zaposleni svoje radno mesto ne shvate kao obavezu već kao povremeni rad, i potencijalni problemi sa bezbednošću podataka (rizik gubitka i integriteta podataka) o kompanijama koje zaposleni imaju kod kuće, pogotovo ako ne koriste sve mere softverske i fizičke zaštite. Takođe su prisutni osećanje izolacije, gubitak posebnih privilegija, u nekim slučajevima niža plata, nedostatak vizije radnog mesta, nedostatak druženja, opasnost od sporijeg napredovanja i da su radnici na daljinu bez nekog oblika “teleprisutnosti“ uvek u senci. Glavni nedostaci za poslodavce su poteškoće oko nadgledanja rada, troškovi obuke i visoka cena opremanja i održavanja radnih soba u domovima zaposlenih. Sindikati smatraju da rad na daljinu stoji na putu njihovoj snazi i kolektivnom pregovaranju.

Kompanije i zaposleni moraju u svakom trenutku da budu svesni svih zakonskih, sindikalnih i lokalnih odredbi i istih se pridržavati.

Evaluacija, simulacijski programi, team-mitinzi, pismeni materijali, forumi i tečajevi su oblici deljenja informacija i trebali bi biti shvaćeni ozbiljno u virtualnim uredima da ne bi došlo do konflikata, pogotovo ukoliko dođe do izostanka operativne i administrativne podrške te je zbog toga od izuzetne važnosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovođene, s otvorenošću k novim oblicima poslovanja.

Jedan od gorućih i rastućih problema rada na daljinu su i online prevare (tzv. scamovi) koje igraju na kartu finansijske nezavisnosti kao sna mnogih ljudi. Svi potencijalni e-radnici moraju biti svesni da ukoliko poslovna ponuda sadržava i obećava izostanak rizika, malo napora i velike profite, zasigurno je prevara.

Budućnost rada na daljinu

Neke studije predviđaju da broj radnika koji svoj posao obavljaju na ovaj način može samo rasti imajući u vidu primer SAD-a gde obavljanje poslova preko interneta dovodi do smanjenja zavisnosti od nafte i uvoza iste iz Persijskog zaliva, kao i smanjenja ispuštanja štetnih gasova. Tako se štedi i u vožnji, i u benzinu, vremenu, ali i ekološke posledice su realne i osetne na masovnost pojave i implementacije rada na daljinu. Štaviše, istraživanja pokazuju da bi tele-radnici uživali i u proseku u dodatnih 5 radnih nedelja slobodnog vremena svake godine.

Uprkos ovim nedostacima, rad na daljinu je sve zastupljeniji. Prema predviđanjima nekih istraživača za 10 do 15 godina oko 50% poslova biće obavljano daljinskim putem. Neki, pak, smatraju da će rad na daljinu biti manje zastupljen zbog njegovih nedostataka i otpora poslodavaca da uvode promene i ulažu kapital u opremanje radnih prostorija u domovima zaposlenih.

Popularni poslovi za rad na daljinu

Razvitkom internet poslovanja, povećavaju se i zahtevi za unošenjem podataka koji se neprestano gomilaju pa je stoga potražnja upravo takvih poslova koji bi se orijentisali na pripremanje izveštaja, tablica, listi, zapisa, baza podataka i sl. sve veća. Neki od najpopularnijih poslova koji se bave takvom vrstom rada, i uz koje se možete pridružiti nama što kafenišemo s laptopovima po kafićima, su:

• kodiranje parnica – rastuća kategorija poslova čiji je zadatak da pomogne zakonskim profesionalcima u čuvanju zakonskih zapisa a samim time i lakšeg pronalaženja istih pomoću određenih ključnih reči;
• medicinska i zakonska transkripcija – poslovi koji se sastoje od preslušavanja audio zapisa informacija i zapisivanja svega što se na zapisu čuje koristeći opremu za ubrzavanje i usporavanje zapisa;
• medicinsko kodiranje – osiguravanje i upravljanje pravilnih zapisa osetljivih medicinskih podataka;
• email marketar;
• video dizajner;
• freelance pisac/copywriter;
• web/grafički dizajner;
• prevodilac;
• menadžer za rad sa klijentima;
• crowdsourcing menadadžer/ fundraiser;
• android/iPhone developer;
• E-book izdavač;
• Svaki posao koji može da se modernizuje i prebaci na online poslovanje zapravo.

Rad na daljinu poslednjih godina postaje sve značajniji, naročito u poslovima u kojima predstavlja prirodnu posledicu razvoja samih delatnosti (informatički sektor, novinarstvo i slično), a razvoj tehnološke infrastrukture (pre svega interneta) dozvoljava sve većem broju ljudi da, umesto u kancelariji, rade u toplini svoga doma, omiljenog lokala, kafića ili restorana, kao i gde god da im se radi.

Imajući u vidu sve pozitivne strane koje ovakav oblik poslovanja donosi i njegov pozitivan uticaj na okolinu, valjalo bi preispitati naše dosadašnje radne navike, razmišljanja i, možda, preći na efikasniji i čoveku prirodniji način rada.

(izvor: wikipedia)

U međuvremenu, ako ste još tu, slobodno razmislite koji su sledeći koraci u vašem životu. Jer su promene tu, moguće, dostupne, postoje brojne grupe podrške, edukacije koje su besplatne, ljudi koji drže seminare, obuke i slično, a i sigurno u svom okruženju znate nekoga.

A eto, ako ni to ne pomaće, sledeći put ako me sretnete u nekom lokalu kako kuckam, recimo ovako nešto upravo za vas, umesto da se obratite fejsbucima i instagramima, častite me kafu i pitajte kako.

Na kraju dana – svako je tvorac svoje sreće zar ne?

The post Kako ja to tačno tebe ugrožavam time što radim na laptopu u kafiću? appeared first on Moodiranje.