fbpx

“Pošalji nam urađen zadatak, a mi ćemo te zvati na razgovor za posao”: Ovo je signal za VELIKI OPREZ!

Konkursi za posao kao način za free generisanje dobrih ideja

Pre bogami 7-8 godina dobila sam poziv iz jedne velike IT kuće, koja se predstavlja kao lider u edukaciji, da dođem kod njih i da porazgovaramo o mojoj poziciji PR-a tamo.

1

S velikim interesovanjem sam se odazvala pozivu i mogu vam reći da je bilo veoma fino u razgovoru s dvojicom direktora, od kojih je jedan vlasnik, kako sam skapirala. Pri kraju razgovora rekoše šta očekuju od mene – da im kao testni zadatak dostavim PR strategiju za narednih godinu dana i to za sve ogranke njihove kompanije, a ima ih izvestan broj.

Ljubazno sam se zahvalila na ukazanom poverenju i rekla da je to jako odgovoran posao za koji treba dosta vremena (a i novca da se ne lažemo), kao i uvid u marketing plan, budžete, biznis ciljeve; i da ću shodno onome što je javno dostupno o njima poslati nacrt PR strategije.

Biće da sam odlično odradila posao, s obzirom da su ideju za vizuale implementirali u roku od odmah, a predlog da blogeri kojima je bliska IT struka pišu pod pokroviteljstvom te kompanije, takođe je ugledala svetlost dana, doduše kao projekat jednog poznatog konsultanta, a njihovog saradnika. Šta znam, možda identično razmišljamo, dešava se.

Oglasi za posao kao navlakuša

Pri procesu selekcije kandidata većina firmi sprovodi testove i zadatke, kao što su: poznavanje engleskog, rada na računaru, rada u specijalizovanim programima, MS Office, tu su psihološki testovi, snalaženje u situacijama i to je sasvim legitimno.

Međutim, ako ti neko tokom pregovora za posao zatraži da uradiš nešto što se kasnije može prodati/distribuirati/iskoristiti, upali ne jednu, nego sve moguće lampice!

Ovo je naročito simptomatično za delatnosti koje podrazumevaju intelektualni angažman, kao što su na primer:

  • izdavaštvo i mediji, prevođenje, pisanje;
  • marketing;
  • dizajn, ilustracija.

Pre skoro godinu dana na netu je osvanuo oglas za urednika dva specijalizovana sajta (iznajmljivanje vozila i selidbe), a zainteresovani kandidati (među kojima dvoje ljudi koje poznajem i koji su mi zatražili savet) su dobili vrlo specifičan zadatak. Napisati blog post za jedan od navedenih sajtova, pažljivo koristeći ključne reči, uzevši u obzir rangiranje na pretraživačima, a pride dostaviti i strategiju za plasman tog teksta.

Ah, kakav briljantan način da se za 0 dinara dobiju SEO/link building tekstovi, koji, na slobodnom tržištu, koštaju od recimo 3000 dinara pa naviše!

Pošto umem da budem i te kakav namćor, nije me mrzelo da istražim stepen optimizacije njihovih sajtova, tekstova i dam uput tim poznanicima kako da odgovore na zadatak.

Jedan od njih je odustao, a drugi je poslao kratak mejl: “Poštovani, vama ne treba urednik, već SEO pisac; pošto nisam početnik i iza mene su rezultati na ovom polju, prilažem vam linkove svojih tekstova za koje vrlo lako možete proveriti kako su pozicionirani”. Bez odgovora.

Šta činiti u ovakvim situacijama?

Ukoliko je firma koja ti traži zadatak ovog tipa – da nešto napišeš, nacrtaš, izneseš i obrazložiš ideju, uslovno rečeno poznata, probaj da dođeš do insajderskih informacija. Dođi do nekog ko radi tamo i saznaj kakve su im prilike: da li redovno plaćaju, da li poštuju zaposlene i saradnike, da li su skloni tome da nipodaštavaju tuđi rad, iskorišćavaju, prisvajaju ideje… Ove informacije se mogu naći čak i na forumima.

U slučaju da je oglas raspisala nedovoljno poznata ili tek otvorena firma, ne bih da te zračim, ali 90% je to način da na kvaran način prisvoje tvoje intelektualno/umetničko delo. U nekim oglasima za posao je sitnim slovima naznačeno da zadržavaju pristigli materijal i pravo da raspolažu njim. Kandidati i ne stignu do razgovora za posao.

Pred tobom su tri izbora:

  • Ne uraditi ništa. Zahvali se na ponudi i naglasi da nisi više zainteresovan.
  • Reci da si zainteresovan da uradiš zadatak, ali da želiš pisanu potvrdu da ukoliko ne prođeš proces selekcije, a tvoj rad bude iskorišćen, zahtevaš novčanu nadoknadu za njega.
  • Reci da si svestan da oni kroz zadatak žele zapravo da procene način na koji radiš/razmišljaš/stvaraš, te iz tog razloga prilažeš svoje pređašnje radove. “Ako umem da napišem tekst o svilenim trepavicama i on se odlično rangira na Google, izvolite link, zašto mislite da treba da se dokazujem pišući o selidbama? Za dobrog pisca nema loše ili teške teme”.

Svakako možeš uraditi to što se od tebe traži i nikako mi nije namera da te u tome obeshrabrim, ali, uzevši u obzir da se mnogi ne libe da iskoriste ovu sivu zonu, propust u zakonu, moj ti je savet da pametnije iskoristiš vreme.

  1. Irena kaže

    U potpunosti se slazem sa svim napisanim u tekstu. Isto rade za marketing,graficki dizajn a i za programiranje koriste neke stvari koje im kandidati odrade.Uverila se u jednoj poznatoj firmi takodje da su iskoristili moj tekst i ideje nakon konkursa.

Komentari