Znate li kako se zove ova alatka? Znate, naravno.

Na slici je, šta drugo, nego francuski ključ?! Međutim, Francuzi, gle čuda, ovaj alat zovu “engleski ključ” (clé anglaise). Odemo li u Englesku, videćemo da ga tamo zovu “majmunski ključ” (monkey key tool). Ameri su pojednostavili stvar i ovu alatku nazvali jednostavno – wrench.

Razotkrivanje ruske salate

Kraljica praznične trpeze ne samo da nije ruska, već veze nema s originalnim receptom! Ako ćemo u “sitna crevca”, rusku salatu je izmislio jedan belgijski kuvar koji je živeo i radio u Rusiji, a zvao se Olivije. Želevši da mu odaju priznanje za ovaj delikates koji je osvojio Evropu, Rusi su je nazvali Olivierova salata.

Osim majoneza, ona nema nikakve sličnosti s prvobitnom verzijom u koju su išli sledeći sastojci: meso divlje kokoške i dimljene patke, teleći jezik, repovi raka, francusko belo sirće, maslinovo ulje, senf… Usled revolucije u Rusiji, Olivierova salata je doživela pravu recesijsku transformaciju, te su skupi sastojci zamenjeni krompirom, jajetom, kiselim krastavčićima i šunkom, a u toj verziji smo je i mi prihvatili – i prekrstili.

Ah, ta Španija!

“Ma to je za mene špansko selo”, obično kažemo za nešto što nam je daleko, nepoznato, teško za shvatiti, a i ne trudimo se da razumemo. Ovo smo pokupili direktno od Nemaca (Das kommt mir spanisch vor) zbog Karla V (čija je majka bila sa španskog dvora), a koji je osim Nemačkom, vladao i Španijom. Novonastali kontakti dve tako različite zemlje doveli su do toga da Nemci za  nešto što im je daleko i nerazumljivo kažu da je jednostavno – špansko.

Ovome su skloni i još neki narodi, te tako imamo “nerazumevajuće parove”, pa tako Englezi i stari Rimljani ne razumeju Grke, Rusima, Grcima i Arapima je apstraktan kineski, na rumunskom su sela turska, a na turskom francuska… uglavnom, svaki narod ima svoje špansko selo.

Španska pita zaista postoji u Španiji, ali ni izbliza nije slična kao “ova naša”, za koju se mnoge domaćice kolebaju da li je španska ili carska. Dok u našoj dominira ajvar, Španci pitu prave s obiljem sira, spanaća ili piletine.

Jedno je izvesno – španska mušica je definitivno iz Španije, a njeno poreklo datira još iz vremena velikog nevaljalca Markiz de Sada koji je bubu naziva kantarid mleo i stavljao u čokoladu, te davao prostitutkama.

Ostale jezičko-geografske zapetljancije

Poljski WC nema veze s Poljskom, već s time što se nalazi na polju; isto važi i za poljski krevet.

Ono što mi zovemo švedski sto u Švedskoj je smörgåsbord i označava sto samo sa sendvičima, namesto gomile đakonija kao što se kod nas praktikuje.

Hamburška slanina, praška šunka i bečka šnicla (Wiener Schnitzel) zbilja imaju utemeljenje u svom nazivu. Što se tiče francuskog poljupca i kreveta, ako je neko proverio u praksi, neka nam javi.

The post Praška šunka, španska sela, ruska salata i ostale geografsko-jezičke zavrzlame appeared first on Moodiranje.